Патологик физиология


Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г ПАТОГЕНЕЗИ



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet120/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

10.5. Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г ПАТОГЕНЕЗИ
Яллигланиш - типик патологик жараён сифатида аутохтомлик, яъни 
бошландими, демак ҳамма даврлари орқали ўтиб охирига етиш хусусиятига 
эга. Яллигланиш шикастловчи омилни канча муддат таъсир килганлигига 
қарамай, фақат маҳаллий реакция бўлиб қолмай, балки у бутун организмнинг 
реакциясини хам ифодалайди. Яллигланиш ўзига хос ички қонуниятлар 
асосида погонали, яъни олдинги давр кейингисини келтириб чикариш 
асосларида ривожланади. 
Яллигланиш реакцияси бир-бирига боғлиқ, бир неча таркибий 
кисмларидан иборат: 
а) Альтерация - тўқима ва уни ташкил қилган ҳужайраларнинг 
шикастланиши;. 
б) биологик фаол моддаларни (яллигланишни медиаторлари деб 
номланган) ажралиб чиқишидир; бу яллигланишни жунашиб кетишини 
механизми ҳисобланиб, у томирлар реакциясига - яллигланган тўқимада қон 
айланишини бузилиши ва микроциркуляциянинг ўзгаришига сабаб бўлади; 
шунингдек томирлар ўтказувчанлигини ошиши билан боғлиқ бўлган 
экссудация ва эмиграция келиб чикади. в) ҳужайраларни кўпайиши 
(пролиферация) - бу тўқима дефектини кайтадан тикланиши, яллигланишни 
репаратив давридир. 
Яллигланишнинг бу даврлари - таркибий қисмлари, бирини ўрнини 
иккинчиси алмаштирадиган жараёнлар эмас. Балки, яллиғланиш 
реакциясининг давомида улар биргаликда намоён бўладилар. Аммо, ҳамма 
вақт яллигланиш реакцияси асосан бирламчи альтерация билан бошланади, 
пролифератив жараёнлар эса яллигланишнинг кейинги даврларида энг юкрри 
ривожга етади. 
Шуларни эътиборга олиб яллиғланишни патогенезини шартли 
равишда кетма-кет келадиган, ёғкин клиник-морфологик ифодаланувчи, 
ўзаро боғлик уч қисмга яжратиш мумкин. Булар: альтерация ва шу билан 
биргаликда медиаторларни ажралиши; томирлар реакцияси (экссудация ва 
эмиграция билан биргаликда) ва ниҳоят пролиферациалардан иборат. 
Алтерация. Яллигланишни пайдо булишида туқималар 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish