Патологик физиология


Артериал тўлақонлик оқибатлари



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet109/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Артериал тўлақонлик оқибатлари. 
Артериал тўлақонлик маълум даражада фойдали жараён ҳисобланади, 
чунки кўп миқдорда қон билан оксигемоглобин ва озуқа маҳсулотлари оқиб 
келиши натижасида тўқималарда моддалар алмашинуви яхшиланади. Бу 
ҳолат касалликларни даволашда кенг қўлланилади. Беморларга горчичник, 
банка қўйиб, ҳар хил иссиқлик муолажалар қилиниб, актив гиперемия ҳосил 
қилинади. Артериал тўлақонлик салбий оқибатларга олиб келиши ҳам 
мумкин. Унинг оқибатида томирлар ёрилиши, қон қуйилишлари келиб 
чиқиши мумкин, артериал гиперемиянинг энг огир асоратлари марказий нерв 
системасининг тўлақонлигида бўлади. (Бош мияга кўп қон келганда, одатда 
бош айланади). 
М и я томирларидан қон қуйилиши жуда хавфли ҳисобланади, масалан, 
мия томирларининг эластиклиги ва ўтказувчанлиги ортганда шундай бўлиши 
мумкин. 
9.2. ВЕНОЗ ТЎЛАҚОНЛИК ( Г И П Е Р Е М И Я ) 
Веноз тўлақонлик тўқиманинг бирор қисмидан қон оқиб кетиши 
қийинлашиши оқибатида вужудга келади. 
Этиологияси. Веноз тўлақонлик келтириб чиқарувчи омилларга 
қўйидагилар киради: 
Гвенага тромб тиқилиб қолиши, тўқиманинг айрим бўлагидан қон оқиб 
кетишини қийинлаштиради; 
2.вена томирларининг (ўсма, чандиқ, ҳомиладор бачадон, боғлаш) 
сиқилиб қолиши; 
З.юрак ўнг қоринчаси етишмовчилигида тананинг пастки қисмларида 
қон оқишининг секинлашиши ва тўпланиб қолиши. 
191 


4.капилляр томир девори ўтказувчанлигининг ортиб кетиши 
натижасида фильтрациянинг кучайиши (яллиғланишда артериал 
гиперемиянинг веноз гиперемияга ўтиши, бактериал токсинлар 
киритилишида) 
5.зоқ вақт тик туриб ишлайдиганларда оёқ веналарида қон тўпланиб 
қолиши; 
6.ўпка иши сусайганда, унинг эластик хусусиятлари пасайганда кўкрак 
қафасини сўриб олиш хусусияти пасайиб кетади. Бунда катта қон айланиш 
доирасида веноз тўлақонлик ривожланади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   105   106   107   108   109   110   111   112   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish