Патологик физиология


Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г Қ И Ё С И Й П А Т О Л О Г И Я С И



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

10.2. Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г Қ И Ё С И Й П А Т О Л О Г И Я С И 
( Ф И Л О Г Е Н Е З Д А Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Ў Р Г А Н И Ш ) 
Яллигланишни қиёсий патологиясининг классик тавсифини улуг рус 
олими И.И.Мечников ифодалаб берган. У яллиғланишни организмларни 
эволюцион тараққиётнинг қандай поғонасига мансуб бўлишига қарамай, 
уларнин фаол жавоб реакцияси эканлигини кўрсатиб беради. 
И.И.Мечников яллигланишнинг ҳамма даврларини - альтерация,
экссу­
дация ва эмиграцияларни филоганезнинг
ҳар ҳил босқичларида ҳайвонларда 
кузатди. Ҳайвонлар турларинин эволюцияси билан биргаликда бошқа 
патологик жараёнлар сингари яллиғланиш ҳам эволюцияга учрайди. У юкрри 
тараққий этган ҳайвонлардаги фагоцитозда нейрорегулятор механизмларга 
катта эътибор килди. И.И.Мечников кўрсатганидек, организм ўз ихтиёғидаги 
воситалари билан химояланади. Ҳатто, энг содда бир ҳужайрали организмлар 
(амёбалар) ҳам зарарли таъсирларга бефарқ туролмайди, аксинча фагоцитоз 
202 


йўли билан ва цитоплазмасини ҳазм қилувчи вакуоли таъсирида 
курашадилар. Аммо, бир ҳужайрали организмларга патоген омиллар таъсир 
кўрсатганида, ҳудди кўп ҳужайралиларни баъзи дистрофик жараёнларига 
ўхшаш альтерация ҳодисаси пайдо булади. Кўп ҳужайрали организмларни 
шикастловчи таъсирга қайтарган реакцияси ҳужайраларнинг 
пролиферацияси вя шаклланган томир системаси ҳисобига мураккаблашади. 
Организм яллигланган жойга кўп миқдорда фагоцитларни "жўнатиши" 
мумкин. Филогенезнинг кейинроқ даврларида организмларда лейкоитлар 
эмиграцияси пайдо бўлади. Организмларда эндокрин ва нерв системаларини 
шаклланиши билан яллигланиш реакциясининг бошкаришни нейрогуморал 
омиллари пайдо бўлади. 
Юкрри тараққий этган ҳайвонларда фагоцитоздан бошқа ҳимоя-
мослашув жараёнлари қўшилади. Булар: яллигланиш ўчоғидан вена ва 
лимфатик томир орқали окиб кетаётган қон ва лимфани қамал қилиши, 
яллигланиш учогидаги захарли моддаларни суюлтирувчи сероз суюклигини 
экссудацияси, патоген омилларни нейтралловчи пролиферацияланувчи 
плазматик ҳужайралар томонидан антителоларни ҳосил бўлиши, кабилардан 
иборат. 
Шундай қилиб, эволюция жараёнида ҳайвонлар тарақкиётининг 
мураккаблашишида яллигланиш ҳам аста-секин мураккаб реакция ҳоссасига 
эга бўлади. Жараённинг кечиши тезлашади, яллигланишни суръатига ва 
турларига организмни кўрсатадиган таъсири борган сари яққол кўрина 
боради, организмни химоя-мослашув механизмлари яллигланиш ўчоғида ва 
бутун танада мукаммаллашиб боради. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish