Ўзбекистон республикаси халқ таълими вазирлиги навоий давлат педагогика институти



Download 0,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/49
Sana25.04.2023
Hajmi0,74 Mb.
#931710
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   49
Bog'liq
psixalogiya

Рефлекция
мулоқот жараёнида суҳбатдошнинг позициясида туриб, ўзини тасаввур 
қилишдир, ўзига бировнинг кўзи билан қарашга интилишдир. Масалан: гуруҳдошингиздан 
бирига кўйлаги ярашмаганини айтиш мумкин, 2-чисига айтсам куйяпти деб ўйлайди дейсиз. 
Стереотипизация
– одамлар онгида мулоқотлар мобайнида шаклланиб ўрнашиб қолган, 
кўникиб қолинган образлардан шаблон сифатида фойдаланиш, бундай стереотиплар баъзан 
мулоқотни тўгри юналишини таъминласа, баъзан хатоликларга сабаб бўлади. Масалан: 


қизларнинг шим кийиб юриши ёки велосипед миниши. Кўпчилик бундай қизларни одобсиз 
деб ўйлайди, бу нотугри, албатта. 
Баъзан кишини ташқи қиёфасидан унинг характерини аниқлайди. М: шундай тажриба 
оътказилган: талабаларга турли қиёфадаги кишиларнинг расми коърсатилган, улар ияги 
катта кишилар кучли иродага эга, пешонаси кенг одамлар-ақлли, сочи қаттиқ одам- қайсар , 
боъйи паст одам- ҳокимиятга интилувчи, чиройли одам- оъзига бино қоъйган ёки нодон 
боълишини айтганлар. Булар албатта, тоъғри эмас. Лекин кишиларнинг онгида авлоддан 
авлодга оътиб келаётган тасаввурлар шундай образларни шакллантирган. Натижада одам 
ҳақида тушунчанинг шаклланишида у қақида боълган маълумот катта рол оъйнайди.М: 
Бодалёва талабаларнинг 2 гуруҳига бир одам портретини коърсатиб, уни 1-гурухга –
жиноятчи, 1-гуруҳ талабаларига эса олим деб таништирган. 
1- гуруҳдагилар унинг коъзларини- ёвуз, бешавқат деса; 
2- гуругдагилар унинг коъзларини- доно, мулойим дейишган. 
Одамларнинг ташқи қиёфаси, кийиниши, оъзини тутиши, ҳиссий ҳолати, овози, қилиқлари, 
юриши ва х.к. ишларининг ичида одамнинг соъз мулоқот манбаъи суҳбатдошига энг коъп
маълумот беради. 
Одамнинг бир -бирларини тоъғри англашлари идрок( асосий билиш) сошасига алоқадор,
бир-бирларини тушунишлари эса уларнинг тафаккур соҳасига алоқадор, мураккаб 
жараёндир. Бошқа одамни тоъғри тушунган шахс унинг ҳиссий ҳолатига коъра олган 
ҳиссобланади. Йаъни унда эмпатия- бировларнинг ҳис- кечинмаларини тушуна олиш
қобилияти ривожланган билади.Йуксак онгли, маданиятли, « коъпни коърган» шахсгина
бошқаларни тоъғри тушуниши, уларнинг мавқеида тура олиши мумкин. 
Психоликлар турли мулоқот вазиятларига дуч келадилар ва ҳар бир вазиятда улардан оъткир 
дидлик, одоб, кишиларнинг психологиясини билган ҳолда уларни тоъғри тушуниш малакаси 
талаб қилинади. Боълғуси психолог бу борада қуйидаги қонуниятларни билиши керак: 
1.Биринчи коърган одам ҳақида фақат бирламчи тасаввургина боълиши мумкин. 
2. Бирор киши ҳақида берилган малумотга асосан муайян фикр ҳосил қилиш осон, лекин уни 
оъзгартириш қийин. 
3. Интеллект жуда юқори боълса ҳам, жуда паст боълса ҳам бошқа одамни тушуниш қийин. 
4.Махсус тайёргарлик боълиши керак.Тажрибада 5-курс психологлари билан рассомларни 
одамларга берган баҳоси солиштирилган, рассомларни берган баҳоси аниқроқ билиб чиққан.
1.
Битта одамнинг баҳолаш топшириғи берилганда оғриқни бошдан кечираётган 
одамлар унда жоҳиллик сифати бор деб баҳолаганлар, яхши ҳолатда билганларида эса худди 
иша одамни яхши сифатларга эга деб айтганлар-демак, бирор кишига баҳо бериш- одамнинг 
эмоционал ҳолатига ҳам боғлиқ экан. 


2.
Сҳахснинг очиқлиги- яъни очиқ, самимий одамнинг берган баҳоси билан тунд, 
писмиқ одамнинг баҳолари оъртасида сифат жиҳатидан фарқ боълишлиги аниқланган. 

Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish