С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

d&.n 
Дл
-
— = g „ + g wsmu)t-—  
(4.62)
булади. Генерация (хдди) тезлиги икки хаддан иборат 
булгани учун (4.62) даги номувозанатий ортик,ча заряд 
ташувчилар концентрациясини
An=Anci+An(cot)
(4.63)
куринишда ифодалаймиз. Бу ерда А лст — генерациянинг 
доимий ташкил этувчиси (g^) га мос келувчи концентра­
цияси, Дn(cot) — генерация хдлини узгарувчан ташкил 
этувчисига мос келган концентрация, яъни гармоник таш­
кил этувчиси Ап нинг узгарувчан ташкил этувчиси. An(cot) 
нинг узлуксизлик тенгламаси (4.62) дан (4.63) га кура
dAn(cot) 

An(a)t)
...Jt 
= go sm 0>t - — J—
(4. 64)
булади, Унинг хусусий ечими
An (cot) = g0 + — -—j  [sin cot - сот cos cot] 
(4.65)
1 + 0) x
билан ифодаланади,
sin(ft>/-0)=cos0 [sin cut+igO cos at ]
булишлигини назарда тутсак, уни (4.65) билан солишти- 
ришдан
tg# =шх 
в =arc tgсо т
билан анш утниш ини курамиз \амда, яъни
C O S 0
=
\1 + 
(шх)1
булишлигини эътиборга олсак, (4.65)
191


n(wt) =g0 i— = = y sin(ft>t-arc tgcoz) 
(4.66)
Vl + (Л t
куринишни олади. Бу ифоданинг тахдилидан куринади­
ки, номувозанат заряд ташувчилар орти^ча концентра- 
циясининг узгарувчан (гармоник) ташкил этувчисининг 
ифодаси (4.66) узгарувчан генерация тезлиги g0(cot) каби 
булиб, лекин улар бир-биридан амплитудалари билан ва 
бир-бирига нисбатан силжиган фазаси билан фаркдана- 
ди. Намунада сиртий рекомбинация мавжуд булганда 
фотоутказувчанлик билан уйготувчи ёруглик окими ора- 
сида фаза фарк,и куп яримутказгич параметрларига 
6
o f

лик, мурраккаб функция булиб, нинг ортиши в нинг 
камайишига олиб келади.
Заряд ташувчилар яшаш вакдини ёруглик интенсив- 
лигининг модуляциялаш частотасига боЕпикдиги орк;али 
аникдаш усулини курамиз.
4.3.1. булимда фототок А/, фотоутказувчанлик (А С ) га 
A эса уз навбатида Ап га пропорционаллигини курган 
эдик. Интенсивлиги гармоник модуляцияланган ёруглик 
билан ёритилган намунада пайдо булган фототокнинг узга­
рувчан ташкил этувчисининг амплитудаси A I0(a>t) (4.66) 
га кура
I 0(cot) ~ g0
булади. Модуляция частотаси камайиб бориши билан 
фототок амплитудаси ортиб боради ва а>т< 1 шарт бажа- 
рилганда максимумга эришади. Шундай кдлиб, модуля­
ция частотаси етарли катта булгандаги фототокни, а>-+ О 
даги фототокга нисбати
Д/(о><) _
Ап(ш1)
_
1
д/(
0

V F 7 7 7
(4-67)
билан аникданишини курамиз. шт= 1 да
1- 0 ,7 1
(4.68)
Д/(0) 
^2
192


м
4.4-расм.
Заряд ташувчилар яшаш вацтини фаза силжишининг 
компенсация кдлиш усули билан улчаш курилмасининг схемаси. 
Ф Э — вакуумли (тезкор) фотоэлемент: Т М 1, Т М 2 — узгармас ток 
манбалари: К — катод такрорлагич.
Демак, номувозанат заряд ташувчилар яш аш вак^тини 
I(cot) богланишидан аниклаш учун ёругликнинг моду­
ляция частотасини ошира бориб, унинг фототок ампли- 
тудалари нисбати 0,71 га тенг булган к,иймати топилади
ва у оркали яшаш вакти т = — = -— ифодадан хисобла-
О) 
LTC V
нади. Интенсивлиги синусоиди буйича модуляцияланган 
ёруглик билан г ни улчаш курилмасининг чизмаси 4.4- 
расмда келтирилган. Бунда яримшаффоф кузгу ёруглик 
окимини икки кисмга ажратади. Биринчи к,исми наму- 
нага тушади ва натижада ток манбаи T M I  га ва намунага 
кетма-кет уланган юклама каршилик R H да кучланиш 
импульси A V H ни пайдо килади. Кичик даражали инжек- 
цияда, заряд ташувчилар текис генерацияланганда ва сирт 
рекомбинацияси тезлиги жуда кичик, эътиборга олмай- 
диган булганда А п ва унга пропорционал булган A N  хам 
(4.64) узлуксизлик тенгламасидан топилади.
Ёпишиш марказлари йук, булганда A N = A P  электро- 
нейтраллик шарти уринли булганда A N  билан A G, A G  би­
лан А Ун орасидаги богланишлар чизикди булганда (A V H)
= В(1 + sin 
(4-69)
at 
x
13- 
5 5
193


'тенгламадан топилади, В — константа (доимий катталик). 
Ёрутлик о^имининг иккинчи к,исми токнинг туйиниш 
режимида ишлайдиган вакуумли фотоэлементга тушади 
ва ток манбаининг Т М 2 фотоэлемент, узгарувчан 
c h f h m
С  ва /?, кар шил и клан иборат занжиридан / = / 0(1 + sina>0 
ток ока бошлайди. R t кдршиликдаги кучланиш
d A V ; (wt) 
A V {(a>1)
-- 1-- = В, (1 + sin w t)--- 5--
dt

Я, ■
С
тенглама билан аникданади. Бу ерда В х — доимий катта­
лик. АКЯ ва Д Vt кучланишлар бир хил кучайтиргичлар 
орк,али осциллограф найчасининг х ва у — пластинала- 
рига берилади.
Бошлангич шартларнинг бир хиллигини >yfco6ra ол- 
ган хрлда (4.69) ва (4.70) тенгламалардан куринадики, R t 
С=х булганда, Л V\(т t) ва A VH(wt) ларнинг t билан борла- 
ниши бир хил булади ва экранда ofm3 тугри чизик, куза­
тилади. 
t
* R xC  да A VH(wt) ва A V^cot) орасида фаза сил- 
жиши пайдо булади ва экранда эллипс кузатилади. У си­
нусоида буйича модуляцияланган ёруглик билан 
ишлайдиган чизма т ни 10~10 с гача улчаш имконини бе- 
ради. Бундай модуляцияланган ёругликни дойра шакли- 
даги тешиклари булган дискни айлантириб ёки электро­
оптик модуляторлар ёрдамида олиш мумкин.
г. 
Эпитаксиал %атламларда т ни аниклашнинг фазавий 
усуллари
Бу усулнинг асосида эпитаксиал к,атламда олинган 
Ш оттки (контакти) диодининг интенсивлиги гармоник 
модуляцияланган ёруглик билан ёритганда пайдо булган 
фоготок билан ёруглик ок,ими орасидаги силжиш фаза- 
сини улчаш ётади. г ни пп+ — эпитаксиал структураларда 
улчашни курайлик (46-расм).
Шоттки контакти (диоди) эпитаксиал структуранинг 
солиштирма кдршилиги тагликка нисбатан катта булган 
цатлам (л) га, таглик (п+) томонига эса О м контакти олин­
ган. Структура таглик томонидан ютилиш коэффициен­
та кичик булган, интенсивлиги буйича модуляцияланган 
монохроматик ёрутлик билан ёритилади. Бу х,олда заряд
194


ташувчиларнинг текис генерацияланиши содир булади. 
Ёруглик билан генерацияланган ноасосий заряд, ташув­
чилар (кавак) Шоттки контакти томон диффузияланади 
ва фототокни вужудга келтиради. Агар заряд ташувчилар 
диффузион узунлиги катта булса, х,ажмий заряд сохаси 
кенглигини инобатга олмаса хам булади. У холда Ш отт­
ки контакти учун киск^а туташув режимида чегаравий 
шартни
Л/>,(0)=0 
(4.71)
куринишда ёзиш мумкин. Шоттки контактидан ташкд- 
рида эпитаксиал кдтлам сиртий рекомбинацияси жуда кат­
та деб фараз кдлинса, (4.71) чегаравий шарт структура- 
нинг бутун сирти буйича уринли булади ва масала бир 
улчамли булади. Эпитаксиал кдтлам сиртида сиртий ре­
комбинация тезлиги чекли к^ймат к,абул кдпса, нобир- 
жинсли чегаравий шарт хисобга олиниши керак ва уч 
улчамли масалани ечиш керак булади. Таглик билан эпи­
таксиал кдтлам чегарасида чегаравий шартлар
Ap(d)- Ap(d)e~^k,kT 
(4.72)
А
dAp

dx
= А
dAp

dx
с=d
(4.73)
г-d
билан ифодаланади. (4.72) шарт эпитаксиал катлам билан 
таглик чегарасида потенциал тусик мавжудлигини, (4.73) 
эса диффузион о^имлар узлуксизлигини англатади.
Юкррида курганимиздек, ёруглик интенсивлиги си­
нусоида буйича (гармоник) модуляцияланган, шунинг 
учун генерация тезлиги (4,61) гармоник хадининг g((ot) = 
=g0exр (iwt) куринишдаги ифодасидан фойдаланамиз. 
Номувозанат асосий булмаган заряд ташувчилар концен­
трацияси (4.63) гармоник ташкил этувчисини
Ар (х, a>t)=Ap (х)е'0’' 
(4.74)
куринишда кддирсак, унинг амплитудаси Ар(х ) таглик 
хамда эпитаксиал кдтлам учун бир хил булган узлуксиз- 
лик тенгламаси
195


So
(4.75)
билан ифодаланади. Бу тенгламани таглик ва эпитаксиал 
катлам учун (4.70)^(4.72) чегаравий шартларни каноат- 
лантирувчи Ар^х) ва Ар2(х) ечимлари топилади. Хисоб- 
ларнинг курсатишича, улар асосида топилган к,иск,а тута- 
шув фототоки амплитудасининг ифодаси
У кт ~

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish