С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

_s_
g , см2/с ad»\, a L >  1; а > п 
булади. Булардан ташкари,

р 
намуна юпкд d / Z <  1 деб фараз кдлсак, унда
А-Рсп~ ^ 7 7
~~~~л 
(4.121)
d

IS  
f
куринишга келади. Фотоутказувчанликда хажмий реком-


S
бинация аникдовчи жараён булса, - »  -у булади. У холда
Apc = g ? J d  
(4.122)
билан ифодаланади. Агар фотоутказувчанликка сирт ре- 
комбинациясининг таъсири хажмий рекомбинацияга нис- 
батан катта, яъни сирт рекомбинацияси тезлиги катта,

S
1
намуна юпк,а булса, — » - булади ва Ар „ нинг ифодаси
а 
т
ср
Apc = g J 2 S  
(4.123)
куринишга келади.
2. 
Намунада ёругликни кучсиз ютилиш сохасида н о­
мувозанат заряд ташувчиларнинг хажмий генерацияси, 
яъни текис генерацияланиши содир булади. Бу холда хаж­
мий генерация тезлиги g0=a/S/0v(l - /?у)см Зс_| a Z « \ ,  
a d « I, калин намуна d » Z p учун эса
ApCp—g0Tp 
(4-124)
булади, намуна юпкд d < Z  сирт рекомбинацияси тезлиги 
катта булганда,
А
8 ^
2
Pzv = nD~ 
<4 -125)
куриниш олади. Энди юцорида келтирилган муносабат- 
лар асосида тажрибадан г ва  ни аникдашни курайлик.
215


Тажрибада ёритилган намунада фотоутказувчанликдан 
содир булган кучланиш тушувининг узгаришини улчаб, 
(4.117) дан г ни 
S
ни аникдаш мумкин. Стационар фото- 
утказувчанликни к^айси параметрлар (г, 
s)
аникдашини 
текшириш учун \ар хил калинликдаги намуналарда улчов 
утказиш максадга мувофик, булади. Агар сигнал А 
V
наму­
на кдлинлиги 
d
ни камайиши билан 
- у
буйича ортиб
d
борса, (4.117) ва (4.122) ларга кура, А К га асосий таъсир 
курсатувчи параметр г булади. Агар асосий таъсир курса- 
тувчи параметр 
S
булса, намуна к,алинлигининг камайи­
ши билан сигнал 
AV
(4.117) ва (4.123) га кура ^ буйича 
ортиб боради.
Улчанган А К буйича г ёки 
S
ни аникдаш учун бундан 
таищари заряд ташувчиларнинг сиртий ёки \ажмий ге­
нерация тезликларини билиш керак булади. Коэффици- 
ентлари 
aJ3
маълум булган яримтуказгичлар учун наму- 
нага гушаётган ёруглик интенсивлиги /fiv ни билиш етар- 
ли булади. Бунинг учун ёруглик спектрининг тегишли 
сохасига сезгир, олдиндан даражаланган исталган фото- 
к,абул хилгичларни хуллаш мумкин. 
а
ва /3 коэффициент- 
лари ноаник, булган ,\олларда генерация тезлиги
g
ни аник,- 
лаш учун текширилаётган материаллардан ясалган потен­
циал тусик^ли 
(р-п
утиш, 
p-i-n
ва Шоттки диодлари) 
фотохабулкилгичларни хуллаш махсадга мувофикдир. Бу 
фоток1абулк,илгичлар бирга як,ин узгартириш коэффици­
ента билан квант ок,имини заряд ташувчилар охимига, 
яъни токка айлангиради, яъни
i = gVo
(4.126)
булади. Бу ерда, 
Уп
— фоток,абулк,илгичнинг ёругликка 
сезгир сохасининг хажми. (4.126) дан фототок / ва хажми 
V0
ни билган холда 
g
аникданади Заряд ташувчиларнинг 
яшаш вак,тини аник^ашда, булардан ташхари, уларнинг 
Харакатчанлиги, намунанинг геометрик улчамларини би­
лиш керак булади. Бу усулда хар хил намуналарда улчан­
ган куп параметрларнинг к,атнашиши туфайли, юхори 
булмаган анихдикда 20—30%, баъзан ундан катта булк.:;
216


хатолик билан t ни аникдаш мумкин. Лекин бу усул би­
лан заряд ташувчиларнинг жуда кичик яшаш вак,тларини 
10'9—10~10 с гача уЛЧаш мумкин. Стационар фотоутказув- 
чанлик Усули билан t ни улчашдаги асосий хатолик ман- 
баи сифа-гцца ёпишиш марказларининг таъсирини курса­
тиш мумкин. Ёпишиш марказининг таъсири германийда 
273 К дац; кремнийда 400 К дан паст температураларда 
намоен б^Лади. А3 В5 бирикмаларида ёпишиш марказла­
рининг сатх,и оддий элементар яримутказгичларникидан 
юкори. Ц1унинг учун уларга бу усулни куллаш чеклан- 
ган. Mabj,yMKHi яримутказгичларда ёпишиш маркази мав- 
жуд булса; электрон, ковак яшаш вакд\лари тенг булмай- 
ди. Агар ёпишиш марказлари томонидан ушланган элек­
трон 
к о ц ц енТр а ц и я си н и
билан белгиласак, электр 
нейтраллцк шарти
Ар
= Д л + Д /1з 
(4 .1 2 7 )
куринищда булади. Электрон, ковакнинг рекомбинация 
тезликларининг бир-бирига тенглигидан

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish