С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар


§. Номувозанат заряд ташувчилар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet70/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini


§. Номувозанат заряд ташувчилар 
параметрларини улчашнинг ностационар усуллари
а. 
Номувозанат заряд ташувчилар параметрларини 
улчаш усули назарияси
Маълумки, заряд ташувчилар генерацияланишининг 
Кандай содир булишига, намуна улчамларига, сирт иш- 
ловига караб заряд ташувчилар концентрацияси (фото- 
утказувчанлик)нинг вакт буйича узгаришини, яъни ре- 
лаксацияларини аникловчи рекомбинация, дрейф, диф­
фузия жараёнлари хар хил кечади. Шунинг учун 4.1-§ да
176


келтирилган Ап (х, у, z,t) ёки A G (х, у, z, t) ларнинг суни- 
шидан аникдаш мумкинлиги тутрисидаги гояни амали- 
ётга татбик, этиш учун кдйд этилган омиллар ва жараён- 
ларни Ап (х, у, z, t) ва A G (х, у, z, t) релаксацияларига 
таъсирини батафсилрок, тахдил кдлайлик. Олдин намуна 
т-угри бурчакли ёлгиз (якка) ёки даврий ёруглик импуль­
си билан ёритилган хрлни кдраб чик,айлик. Ф отон энер- 
гияси hw> , Eg булган ёруглик импульси давомийлиги ичида 
номувозанат заряд ташувчилар намуна хажми буйича те- 
кис генерацияланган ва эркин сиртлари шундай ишлов- 
дан утказилганки, сиртий рекомбинация кичик (бошк,ача 
айтганда, кузатилмасин) деб фараз к,иламиз. Бу холда за­
ряд ташувчиларнинг диффузияси вужудга келмайди.
(д Л
Ап=Ар да чизикди рекомбинация 
I мавжуд булганда,
Е = 0 да узлуксизлик тенгламаси (4.14) куринишда була­
ди. Кичик интенсивликдаги (Ап, Ар<п0+р0) амплитудаси 
1^, давомийлиги Т  булган тугри бурчакли ёруглик им­
пульси билан ёритилганда, импульснинг давомийлиги 
оралигида 0  (4.14) нинг ечими
Ар=сср1йтр(\ - е 'р )(1 - R 
(4.29)
ва импульс тугагандан сунг T да
т

Д/>=а/?т/0 (1 - е~7 р) е~~^
(1- Л ) 
(4.30)
булади. Агар ёруглик импульсининг давомийлиги заряд 
ташувчилар яшаш вак^идан катта (Т > тр) булса, заряд та­
шувчиларнинг концентрацияси стационар
Anm = a l j r p(\- R) 
(4.31)
к,ийматга эришиб улгуради. Шундай к,илиб, курилаётган 
холда заряд ташувчиларнинг концентрацияси (Ап, Ар) 
Хамда уларга пропорционал булган фотоутказувчанлик, 
импульс давомийлиги оралигида
177


4.1-расм.
Яримутказгич намунанинг модели.
G~Ap~ (1- е 1р) 
(4.32)
Импульс тугагандан сунг
1-Т
AG~Ap~ е ,р 
(4.33)
конуниятлари буйича узгаради. Энди фотоутказувчанлик­
нинг сунишида диффузия, дрейф рекомбинация жараён- 
лари катнашадиган мураккаброк, х,олни курайлик. Наму­
на A==0, Х = 2А , У =  О, У = 2 В Z =  О, Z = 2 C  дан утган текис- 
ликлар билан чекланган тугри бурчакли параллелепипед 
шаклида булсин (4.1-расм). Айтайлик, намуна п — типли 
яримутказгич булсин, у холда номувозанатий заряд та­
шувчиларнинг диффузиясини асосий булмаган заряд 
ташувчи, яъни кавак аниклайди. Заряд ташувчилар текис 
генерацияланган намунани сиртларида, заряд ташувчи­
ларнинг сиртий рекомбинацияси содир булганда, сиртга 
томон йуналган заряд ташувчилар ок,ими вужудга кела­
ди. Бу билан х,ажм буйича заряд ташувчиларнинг ноте- 
кис так,симланишига ва натижада уларнинг диффузияси 
содир булади. Фараз килайлик, намунада ёпишиш мар­
казлари йук, ёруглик импульсининг уйготиш даражаси 
(интенсивлиги) кичик Ал, Ар < п 0+р0 булсин. Импульс да­
вомийлиги шундай кичик булсинки, унинг тугаш вакги- 
ни вак.т \исобининг бошланишини (t =0) деб кабул килиш
178


мумкин булсин. t = 0 да \ажм буйича бир хил (текис) тар- 
калган номувозанат электрон, кавакларнинг диффузия, 
рекомбинация жараёнлари бошланади. Утказувчанликни 
улчаш учун зарур булган  — йуналишда электр майдони 
мавжуд булган \олда узлуксизлик тенглама (4.4) си, яъни,
- р Е ^ - + Ddivgrad Ар(х, у, z, t) (4.34)
at 
т 
р 
ах
билан ифодаланади. Узлуксизлик (4.34) тенгламани б о ш ­
лангич
Ар(х, у, z, t)/ , =0=А/>6ош 
ва сиртий рекомбинацияни х,исобга олувчи
(4.35)
х =  0, х - 2А сиртларида 
= ±SaAp
_у = 0, у = 2В сиртларида D — = ±SbAp 
(4.36)
dy
z =  0, z - 2 C  сиртларида D —  = ±S.Ap
dy
чегаравий шартларни каноатлантирувчи ечими
Ьр = 1 А Рок=2 Guk cos 
cos 
cos 
x
|“ Р ( -
4 D
(4.37)
куринишда булади. Бу ерда
Y.jk = D
c
j^ + l L
in
(4.38)
Apljk — амплитудаси Gljk булган гармоника концентрация­
си, берилган хусусий функцияси билан аникланадиган 
ошик,ча заряд ташувчилар концентрациясининг кисми.
179


Gijk — бошлангич шартдан, яъни заряд ташувчилар­
нинг t = 0 даги так^симотидан топиладиган катталик. (4.37) 
ечимга хусусий функцияларнинг чизикди комбинацияси 
деб караш мумкин. Ундан куринадики, Ар..к — нинг вак,- 
тга богланиши учта экспоненциал ташкил этувчиларни 
уз ичига олади.
ехр (_ ^ ) — намуна \ажмида заряд ташувчилар ре­
комбинацияси туфайли,
exp(~yiJkt) — сиртий рекомбинация туфайли,
ехр
(?Е)2
— заряд ташувчилар та^симотига май-

D
дон таъсири туфайли вужудга келган ташкил этувчилар- 
дир, заряд ташувчилар яшаш вактини, сиртий рекомби­
нация тезлигини улчашда вак^ доимийлигининг охирги 
ташкил этувчиси шундай кичик 
б у л с и н к и , т а и щ и
электр 
майдони фотоутказувчанликнинг пасайишига таъсир 
курсатмасин. Бунга эришиш учун,

( « 9 )
шарт бажарилиши керак. Одатда бу шарт электр майдон 
кучланганлигининг бир неча В/см дан катга булмаган к,ий- 
матларида бажарилади. Агар (4.34) тенгламада электр май­
дон кучланганлигини кичик деб, уни инобатга олмасак ва 
унга (4.36) чегаравий шартларни кулласак, е., г]., £к — кат- 
таликларни сиртий рекомбинация тезликлари S диффу­
зия коэффициенти ни намуна улчамлари билан 6
of

лайдиган,
^ - = e,tge;

=
г), tg 
V, 
^ - = ^ k t g ^ k
(4.40)
муносабатларни беради. Булар трансдент тенгламалар 
булиб, биринчи ечимлари 0 билан ~ оралигида, иккин­
чи ечимлари л + 1,5л оралигида ётади. Ш у билан бирга,
180


■S=0 даги ечимлари £=»/,=£,=0 S-*™ да эса £ = r } ^ = ^
булади. Шунинг учун Ар..к нинг асосий гармоникаси £., г]., 
£к — ларнинг энг кичик хусусий кийматларига мос ке- 
либ, эффектив вакг доимийси,
у, — сирт рекомбинацияси тезлигига, намуна геометрик
улчамларига ботик,. y.jk ни кабул килиши мумкин булган 
Кийматининг кичигидир. Термодинамик мувозанатни 
тиклаш жараёнлари билан боглик асосий гармониканинг 
камайиши (пасайиши) колган гармоникалардан устунлик
килади, чунки у энг катта вакт доимийсига эга. vljk + -
катталикни ^ + уш j га якин кийматни кабул килгунча
кетган вакг оралиги гармоникалар амплитудалари Gljk нинг 
узаро нисбатига боглик- Энг содда \олда д (дельта функ­
ция) — куринишдаги ёруглик импульси билан ёритил- 
ган, бошлангич \олатда текис таксимланган заряд ташув­
чилар камайишининг бошланишида 
2 В = 2 С < 2 А  
булганда, асосий гармоника номувозанатий ошикча за­
ряд ташувчилар 2/3 кисмининг релаксациясини ифода- 
лайди, бу нисбий вакт утиши билан ортиб боради ва тез 
чегаравий кийматга якинлашади.
Демак, бу х,олда фотоутказувчанлик релаксациясининг 
асосий кисми нисбатан катта булмаган бошлангич кис- 
мидан ташкарида
(4.41)
билан аникланади, Бу ерда
(4.42)
(4.43)
181


оркали ифодаланади. Намунанинг геометрик улчамлари 
Канча катта булса, эркин сиртларда сирт рекомбинация 
тезлиги канча паст булса, вакт доимийси (4.41) га сирт 
рекомбинациясининг таъсири шунча кичик булади. yt — 
содца формулалар билан ифодаланадиган баъзи бир ху­
сусий хдпларни курайлик.
Агар х = 0 ва х = 2 К  кирралари (ёклари)да сирт реком- 
бинацияси тезликлари чексиз катта S-* оо (одатда бу омик 
контактларда амалга ошади) ва бошка сиртларида S =  О 
деб кабул килсак, у
куринишда ифодаланади. (4.44) формулани шубхдсиз за­
ряд ташувчилар хджмий яшаш вак,тини аниклашга куллаш 
мумкин. Эффектив яшаш вакги 
тажрибадан улчаш 
билан аникланган булса, хджмий яшаш вакти
билан аникланади.
Кдчонки х,амма сиртларда сирт рекомбинацияси тез­
лиги жуда катта булиб, 
маълум булса,
бундай имконият яна тугалади.
Агар ёруглик импульси билан рекомбинация жараё- 
нига омик контактлари таъсир этмайдиган масофада 
булган бир кисми ёритилган булса, унда
У III 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish