С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

D = ^
h d
(4.13а)
оркали ифодаласак, ^аракатчанликнинг яна бир ифода- 
сини, яъни заряд ташувчиларнинг бикутбий диффузион 
Харакатчанилик ифодасини оламиз.
P
d
= — — —  
(4.136)
р 
п 
'


Р
Киришмали яримутказгичларда п > р ёки р > п  уринли 
булганда ц в киймати цЕ га тенг булиб, унинг ишораси 
х,амма вак,т мусбат булади. Хусусий яримутказгичларда
№ п № р
IID = 2 — -— дир. 
(4.13в)
Р п
Р р
Узлуксизлик тенгламалари (4.9) нинг баъзи бир содда 
Холлардаги ечимини тахлил килайлик.
1. 
Фараз килайлик, электр майдон куйилмаган (Е- 0) 
ва намунада номувозанатдаги заряд ташувчилар текис 
gn=apIJ,\- Rv) генирациялансин. Намуна эркин сиртла- 
рида сиртий рекомбинация содир булмасин (^ = 0 ). Бу 
Холда дрейф, диффузия жараёнлари булмайди, шунинг 
учун (4.9) тенглама
=
£ = ( 1 - Я ) а . 0 1 Ог- ^  
( 4 И )
тр 
тр
170


куринишни олади. Номувозанат заряд ташувчилар кон- 
центрациясининг вак,т буйича узгаришини факдг гене­
рация ва рекомбинация жараёнлари аникдайди. Ёпи- 
ш и ш (тутк,ич) марказлар булмаганда генерация тезлиги 
g0=afil0v(] — R J — га мос АрГх)ш — бошлангич концентра­
ция тугри келсин.
Агар t = 0 да генерация жараёни тухтатилса, ^>0 д а # = 0
булгандаги (4.14) нинг ечими
Ар = р (t) - Р0 = АРваш ' ехр
= a p i o a - R v) r pe lP
(4.15)
булади. Текис генерация билан вужудга келган асосий 
булмаган заряд ташувчилар концентрациясининг суни- 
ши ёруглик интенсивлиги 
(уйготиш даражаси) кичик 
Art, Ар< п 0+р0 ёки жуда катга 
да, яъни катта даражали 
инжекция Art, Ар>п0+р0 булганда экспонента к,онуни би­
лан содир булади. Бундан фойдаланиб, номувозанат за­
ряд ташувчиларнинг яшаш вакд’ини аникдаш мумкин. Бу 
ердаги тр — вак^ни яримутказгичга киритилган ноасосий 
заряд ташувчилар концентрациясини е — марта камайи- 
шига кетган вак,т деб кдраш мумкин.
2. Стационар \ол 
= 0 ни курайлик. Электр майдо-
at
ни булмаганда ва яримчексиз намунанинг х — ук,и буйи ­
ча номувозанат заряд ташувчилар нотекис генирацияла- 
ниб, ^ажм буйича / = 0 да gp= 0  деб фараз кдиинганда, уз- 
луксизлик тенглама
d2Ap 
А/» _ а
^
_ 0
<4Л6)
куринишда булади. Бу тенгламанинг
рх_ = А р (0 )+ р 0, рх^ = р 0 
чегара шартларини к,аноатлантирувчи ечими
17!


А/К*)=/>(х)-/>0=Др(0)ехр(- j )
(4-17)
булади. Бу ечимдан фойдаланиб, яримутказгич намуна­
ларида асосий булмаган заряд ташувчилар диффузион 
узунлиги  = -JD
x
ни аниклаш мумкин. L ни асосий 
булмаган заряд ташувчилар диффузияси содир булганда 
улар концентрациясининг е — марта камаядиган масо- 
фаси деб караш мумкин. Такикланган зонадаги ёпишиш 
(тущич) марказларида ушланган зарядлар, заряд ташув­
чиларнинг диффузион ок,имига х,исса кушмайди. Шунинг 
учун диффузион узунлик оркали яшаш вактини аникла- 
ганда, ёпишиш марказлари номувозанат, асосий булма­
ган заряд ташувчилар яшаш вактига таъсир курсатмайди.
3. 
Стационар, ностационар масалаларни куришда, 
баъзи бир х,олларда, чегаравий шартлар,
jpx=e D ^ L o ,
а = ± S(p - р0)/х=0, а 
(4.18)
куринишда берилиши мумкин. Бу ерда, — улчамлиги 
тезлик бирлиги билан аникданадиган катталик, у сиртий 
рекомбинация тезлиги деб аталади. Мазкур чегаравий 
шартнинг маъноси шундан иборатки, у S — тезлик би­
лан сиртга окиб кираётган заряд ташувчилар окимини 
англатади. нинг энг катта киймати заряд ташувчилар 
тезлиги 107см/с нинг туртдан бирига тенг булиб, герма­
ний ва кремнийлар учун уй шароитида 2 • 106 см/с тарти­
бида булади. Агар намунада ёпишиш маркази мавжуд 
булса, асосий, ноасосий заряд ташувчиларнинг яшаш 
вакглари бир-биридан жуда катта фар к, келади г п*х р. Ёпи­
ш и ш марказларида ушланган заряд ташувчилар концен­
трацияси ошикча номувазанат заряд ташувчилар концен- 
трациясидан катта булса, асосий заряд ташувчилар яшаш 
вакти номувозанат асосий булмаган заряд ташувчилар 
яшаш вактидан жуда катга булади.
п — тип материаллардагл> хр, р — типда эсаг > тл була­
ди. Бу холда битта намуна учун заряд ташувчиларнинг 
яшаш вак,ти улчаш усулларига караб \ар хил кнйматга эга 
булиши мумкин. Текширишлар шуни курсатадики, но-
172


мувозанат заряд ташувчилар концентрациясини, яъни 
номувозанат утказувчанликнинг вакд' буйича сунишига 
асосланган хдмма т ни улчаш усуллари ёпишиш (тущич) 
марказларининг \олатига, концентрациясига боглик; 
булган заряд ташувчилар вакдини беради.
Диффузион узунликни улчашга асосланган заряд та­
шувчилар яшаш вакдини аникдашнинг хдмма усуллари 
яримутказгич намуналарида ёпишиш (тутк,ич) марказла- 
рини бор ёки йук, булишига, уларнинг хрлатига боглик; 
булмаган асосий заряд ташувчилар яшаш вакдини бера- 
дилар. Яримутказгич намуналарида заряд ташувчиларнинг 
яшаш вакдлши, диффузион узунлигини аникдашнинг жуда 
куп усуллари мавжуд. У ёки бу усулни куллаш яримут­
казгич материаллари ва асбобларининг ишлашини аник,- 
лайдиган заряд ташувчилар кшаш вакд'ига кдраб танла- 
нади. Яримутказгичларда номувозанат заряд ташувчилар- 
ни генерациялаш усулларига кдраб, ташувчилар яшаш 
вакд-ини, диффузион узунлигини улчашнинг стационар, 
ностационар усуллари тавсия этилган.
3-туркум усуллар сифатида р-п утишни куллашга асос­
ланган усулларни курсатиш мумкин. Охирги йилларда 
ёруглик интенсивлиги катта булган импульсли лазерлар- 
нинг яратилиши муносабати билан заряд ташувчилар 
яшаш вактини катта Ал, Ар > п 0+р0 даражали инжекцияда 
улчаш имкони тупиди. Нурланишли, нурланишсиз ре- 
комбинациялар заряд ташувчиларнинг яш аш вактини, 
диффузион узунлигини аникдовчи жараёнлардир. Бун­
дан ташк,ари, т, L намуналарни олиш шароитига, иссик,- 
лик ишловларига ва температурага боглик. параметр- 
лардир.
4.2 §. Номувозанат заряд ташувчилар билан 
инжекцияланган намунанинг утказувчанлиги
Узунлиги а, эни Ь, к,алинлиги d тугри бурчакли пара- 
лелепипед шаклида булган ва д:=0 ва х=а даги кундаланг 
кесимларига О м контактлари олинган намунанинг ному­
возанат утказувчанлигини тахдил кдламиз (4.1~расм) х — 
йуналишда намунадан I — ток 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish