С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

е п

у 1 п
(5 11)
п 
п 
г  
Ov г 
'
'
26 s


билан ифодаланади. Бу ерда,х„ — чукур марказдаги элект- 
ронда фотонни тутилиш кесими, 
1!к
намунага тушаётган 
фотон интенсивлиги (вак^ бирлигида, юза бирлигига ту- 
шаётган квантлар сони). Фотон энергияси 
E>hco>E-Ev 
булган ёруглик билан намуна ёритилганда ковакни 
Ег
сатх­
дан валент зонага (ёки электронни валент зонадан 
Ег
са- 
т^га) чик,ариш жараёни кузатилади, яъни ковакнинг фо- 
тоионланиш жараёни содир булади. Бу жараёнда сатхда- 
ги электрон концентрацияси ортади ва у
g=-e°p(Nr-nr)=xp(N - nr)I0v
5.12)
ифода билан аникданади. 
хр —
ковакда фотоннинг тути­
лиш кесими. Демак, монохроматик ёруглик билан ёри- 
тилган 
р-п
утишга тескари кучланиш куйилганда сатхда- 
ги электрон концешрациясининг вак,т буйича узгариши 
унг томонида (5.11) ва (5.12) хддларни х,исобга олган (5.9) 
тенглама орк.али ифодаланади. Тескари кучланиш куй ил- 
ган 
р-п
утиш ёритилмаган ( / = 0) да ва стационар хрлат
— = 0 да сатхдаги электрон концентрацияси 
п
хдм (5.10)
dt
ифода билан аникданади. 
Р-п
утиш Х ЗС нинг 
x
к, и с 
мида утказувчан зонадаги электроннинг стационар кон­
центрацияси 
п<п1
булади. 
x>wp
кис мида эса ковакнинг 
валент зонадаги стационар концентрацияси 
Р < Р [
була­
ди, шунинг учун Х ЗС нинг 
w < х < wn
к,исмида (5.10) ни 
тахминан
куринишда ифодалаш мумкин. Тескари кучланишнинг 
катта к,иймати 
V
> К/с да (5 13) ифода хдмма к,исмида урин­
ли булади. (5.10) да 
уппг
ва 
у
д ^адларни ташлаб юбориш- 
лик электронни утказувчан зонадан, ковакни валент зо­
надан 
Ег
сат^га тутилишини инобатга олмасликни англа- 
тади. (5.13) ифодани
е п - е
(N - п )
П ГС рх г г
262


куринишда ифодалаймиз. 
Бундан куринадики, стацио­
нар хдлатда электроннинг 
Ег
сатадан 
утказувчан зонага 
термик чик^ариш тезлиги 
(еп ■
 пгс
) электронни валент зо- 
надан термик чикариш тезлиги 
ep(N - nr)
га 
тенг 
булади. 
Чукур 
Er
сатх, учун 
е>е
тенгсизлик уринли 
булсин. 
Бу 
тенгсизлик, юкррида курганимиздек, одатда так,икданган 
зона ярмининг юк,ори к,исмида жойлашган 
сатвдар учун 
бажарилади (качонки 
уп
ва 
у
лар жуда катта фар к, к,илма- 
салар). Бу сатвдар учун (5. f3) дан 
nrc« N r
булии лигини 
курамиз. Яъни 
x< w n
со^ада Ч С деярли 
буш булади. 
Р-п 
утишнинг х>
wn
совдсида сатх, электронлар 
билан бата- 
мом тулатилган. 
ер» е п
тенгсизлик одатда 
так^нуганган зона 
кенглиги ярмининг куйи к,исмида жойлашган 
сатвдар учун 
бажарилади. Бу \олда 
р-п
утишнинг 
x>wp
сохасида (5.13) 
дан 
nrc-Nr
булишини, яъни бу совдда чукур сатх электрон 
билан деярли (батамом) тулатилган, 
x
совддаги сатх, 
эса буш булишини курамиз. Энди ностационар жараёнда 
Х.ЗС даги чукур сатхдаги электрон концентрациясининг 
вакпг буйича узгаришини курайлик. Маълумки, 
р-п
утиш­
нинг 
>уЗСда кучли электр майдони мавжудлиги туфайли 
бу сохдла электроннинг утказувчан зонадаги, ковакнинг 
валент зонадаги стационар концентрациялари Ч С даги 
электроннинг стационар концентрациясига нисбатан тез 
Карор топади- Бу утказувчан зонадаги электронни вдмда 
валент зонадаги кавакни Х,ЗС даги кучли электр майдон 
томонидан ташкдри совдга тез чикдриб 
ю бориш
билан 
тушунтирилади. Шунинг учун Х,ЗС да электрон 
концен­
трациясини 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish