С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

Ег
сащга тутилиш) жараёни. Бу жараён сатвдаги 
электрон концентрациясини камайтиради ва унинг тез- 
лиги
г
=-
(5.6)
ифода билан аник,ланади. Бу ерда, 
р
— ковак концентра- 
цияеи, 
у
—- ковакнинг сатада тутилиш коэффициента.
4. 
Валент зонадан электронни 
Ег
сатвда (ёки ковакни 
Ег
сатадан валент зонага) термик чикдриш жараёни. Бу 
жараён F сатвдаги электрон концентрациясини ошира- 
ди ва унинг тезлиги
g=ep(Nr nr)= УрР\
• 
(К - п )
(5.7)
ифода 
билан гопилади. Бу ерда, 
Р1 —
электр нейтраллик 
совдсида 
Ферми сатх,и, 
Ег
билан мос келганда валент 
з о ­
надаги ковак 
концентрацияси. Унинг к,иймати
Рх = Nv
exp
(■
Er -Ev)
кТ
(5.8)
ифодадан топилади. 
Nv
— валент зонадаги эффектив \олат 
зичлиги. Шундай кдлиб, 
Ег
Ч С электрон концентрация- 
сининг вак,т буйича узгариш тезлиги Шокли-Рид статис- 
тикасига кура
_dn_>
dt
г = 
- пг)п - У Л Ъ - У;,Рпг

yPP\(Nr - Пг)
(5.9)
узлуксизлик тенгламаси орк,али ифодаланади. Стационар 
х,олатда 
= о| электроннинг стационар концентрация­
си (5.9) тенгламага кура
258


N r----
у л
Ц
е
Р
г
---- = ----J ^ ± £ - ---- 
(510)
y„(nc + nl ) +y (pc + Pl) 
y„nc +en + y pc


y'
'
куринишда булади. я, ва 
px
концентрациялар 
(Ee- E )
ва 
(E - E )
энергияларга экспоненциал богланган булгани ту- 
файли, улар бир-биридан камвда бир тартибда фарк; кдла- 
дилар. Одатда 
еп» ер
ёки 
е » е п
тенгсизлик уринли була­
ди. Агар тутилиш коэффициентлари 
уп
ва 
у
бир-биридан 
катта фарк, кдимасалар, n-тип материалларда так^кдан- 
ган зона ярмининг юк,ори кисмида жойлашган 
Ег
сатх, 
учун 
еп» е р
булади ва у асосий заряд ташувчилар учун тут- 
к,ич марказ булади. Агар 
Ег
сатх так,икданган зона ярми­
нинг куйи к^исмида булса, 
е
» е п булади ва асосий булма- 
ган заряд ташувчилар учун тугк.ич марказ булади. Р-тип 
материал учун эса тескари тенгсизликлар уринли булади. 
ЧСнинг электронлар билан тулдирилганлик даражасининг 
узгариши (ЧС)ни фотоионланиши, яъни ЧС билан утка- 
зувчан ёки валент зоналар орасидаги оптик утишлар ту- 
файли содир булиши мумкин (5,6-утишлар). Бу \олда 
сатхдан электронни ва ковакни оптик чик,ариш коэффи­
циентлари < = *„ / 
ер

%рК
киритилади 
(хпхр
— фото- 
ионланиш кесими, / — еру клик интенсивлиги) у вак,тда 
уларнинг 
Ег
сатхдан чикдриш коэффициентлари 
еп+еп
ёки 
е°р+ер
га тенг булади. Шундай к,илиб, намуна фотон энер- 
гияси 
h v »A E r
ёруглик билан ёритилганда (5.9) узлуксиз- 
лик тенглама
~ V„(Nr

nr)n - y„nlnr

уpp x{Nr ~nr)~
(5.10a)
+XP(Nr - n r)Iv
билан ифодаланади. Паст температурзларда термик чи- 
к,ариш тезлиги унча катта булмаган шароитда оптик утиш- 
ларда чикдриш тезлиги температурага боглик, булмасдан 
ёруглик интенсивлигига боглик, булганлиги туфайли 

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish