“DIGITAL TRANSFORMATION OF INDUSTRY AND SERVICES: TRENDS, MANAGEMENT,
STRATEGIES”
204
имкониятларингизни таҳлил қилишингиз ва шунга мос равишда хизматларни
оптималлаштиришингиз мумкин бўлади. Бу ўз навбатида рискларни, ортиқча вақт
йўқотишларни, кераксиз ҳаражатларни камайтиради. Қайси соҳа ёки тармоқ рақамли
трасформацияга тезроқ ўтса вақтдан, рақобатдан ютади. Шунинг учун биз қуйидаги
олимларимиз фикрига қўшламиз. А.П.Румянцев, Ю.О.Коваленколар:-“Хизматлар
бозорида бозор қонуниятлари билан тартибга солинадиган харидор ва сотувчилар
манфаатларининг кесишувидир”
1
–деб ёзади. Т.Д.Бурменко:-“Хизматлар бозори - ишлаб
чиқарувчилар хизмат кўрсатувчи, истеъмолчи пул эгаларидир ва улар талаб ва
таклифнинг боғланиши натижасида вужудга келадиган иқтисодий муносабатларнинг
йиғиндисидир”
2
-деб таъриф берадилар. Бу йўналишда бир қатор олимлар томонидан
улкан ишлар қилинди, жумладан: Ф. Котлер, К. Лавлок, Ж.Ф.Лиотар, Э.Тоффлер,
Р.И.Цвылев, Д.Белл, О.Н.Балаева, Т.Д.Бурменко, С. Губанов, Л. Демидова, И.И.Дюмулен,
В.Л.Иноземцев, В.Д.Маркова, М.Д.Предводителева, Ю.В.Пискулов, П.В.Савченко,
В.Н.Соловьев, Е.С.Шленскова ва бошқалар илмий тадқиқот ишлари олиб бордилар.
Юқоридаги муаллифларнинг ишларида хизмат кўрсатиш соҳаси макориқтисодиёт нуқтаи
назаридан мустақил равишда умумий иқтисодий самарани шакллантириш мумкин бўлган
алоҳида тармоқ сифатида ёки хизматларнинг айрим турларининг тор тармоқли ёндошуви
нуқтаи назаридан кўриб чиқилади. Бугунги кунга, рақамли иқтисодиёт даврига
келанимизда
қарашларимизни
хизматлар
соҳасини
бевосита
рақамли
трансформациялашга қаратишимиз лозим бўлади.
Ҳар қандай соҳа истеъмолчи билан тўқнаш келади, унинг манфаттларига хизмат
қилиш учун истеъмолчи ва харидор ўртасидаги келишув асосида ўз маҳсулотни ўтказади.
Мана шу ўринда ҳам компания ҳар қандай фаолият тури билан шуғулланмасин рақамлик
етуклик даражасига эришиши лозим бўлади. Рақамли етуклик ўзи нима деган саволга
жавоб берадиган бўлсак. Аввалом бор ҳар бир корхона ходими ИТ технологияни
мустаҳкам ўзлаштирган бўлиши лозим. Бусиз мақсадга эришиб бўлмайди. Шундан сўнг
биз бизнесни лойиҳалаштиришимиз керак.
Ҳозирда бизнесни лойиҳалаштиришни қуйидаги ERP, MRP, CRM тизимлардан
бирортасини жорий этмасдан тасаввур қилиб бўлмайди.
ERP сўз қисқартмаси инглизча Enterprise Resource Planing Sistem сўзларинг бош
ҳарфидан олинган бўлиб:-“Корхона ресурсларини режалаштириш тизими” деган маънони
билдиради. Дейлик, бир корхона қандайдир маҳсулот ишлаб чиқаришда корхона ичидаги
бир қанча бўлимларни, цеҳлар ва бошқа корхонани ташкил этувчи қисмларининг
иштирокини талаб қилади. Яъни корхона бўлимларининг функциялари ва бошқа
имкониятларини ИТ технологияси, биринчи навбатда компьютер тизимида орқали
шакллантириш зарурати туғилади. Айнан шу тизим орқали корхонадаги ҳақиқий вазиятни
кузатиш ва бошқариш мумкин. Масалан, омборхонага хом-ашё келтирилмаса корхона
маълум муддатдан сўнг ишлашдан, маҳсулот ишлаб чиқаришдан тўҳтаб қолади. Бу эса
корхона учун катта зиёндир. Айнан шундай ҳолатларда ERP тизимлар ёрдамга келади.
Ушбу тизимга корхонанинг ҳар бир бўлими уланади ва бу тизим ёрдамида корхона
бўлимлари орасида доимий маълумот алмашинуви жараёни содир бўлади.
MRP (manufacturing resource planning) инглизча сўздан олинган бўлиб — ишлаб
чиқариш заҳираларини режалаштириш деган маънони билдиради.
GRM (Customer Relationship Management) – бу истеъмолчилар билан алоқаларни
бошқариш тизими. Ушбу тизим орқали истеъмолчилар билан мулоқот қилиш имкони
бўлиб ўзаро алоқларнинг давомийлигини таъминлашда, кўрсатилаётган хизматларнинг
самарадорлигини оширишда аҳамиятга эгадир. Албатта программа Exel варианта
кўринади, лекин мижозни фамилияси исми шарфининг устига босилганида мижоз билан
1
Румянцев А.П. Мировной рынок услуг : учебное пособие. /А.П.Румянцев. Ю.О.Коваленко.-К.:Центр учебной
литературы. 2006.-с.456
2
Бурменко Т.Д. Сфера услуг в современном обществе: Экономика,менеджмент, маркетинг. Курс лекцие
[Электронные ресурс]: (Бурменко Т.Д.,Данилеко Н.Н., Туренко Т.А.)
Do'stlaringiz bilan baham: |