159
дизайнерлар кўпинча аёлларга амалий тавсиялар берар эдилар. Масалан,
Кельвин Кляйн “W” журналига (“Vogue” журнали билан бир қаторда “Gonde
Nast” нашриёт уйида чиқади) энг кам воситалар билан қандай қилиб энг ткўп
фойдали таассурот ҳосил қилиш мумкинлиги ҳақида маслаҳат берди.
Ишбилармон аёл учта жакет, учта свитер, иккита юбка ва битта кўйлак билан
қаноат қила олади, аммо барча буюмлар аъло сифатли ва услубли бўлиши
керак – қимматбаҳо кашемир, шойи ва чармдан ишланган бўлмоғи
шарт.Кляйн ўзининг босиқ услубига содиқ қолди – бу кенг пальтолар, бўйни
баланд свитерлар, қимматбаҳо матодан тикилган мумтоз шимлар эди.
Мавсумдан мавсумга фақат ранги ва айрим бичиқ қисмларигина ўзгарарди
(масалан, 1983 йилда белга майда букламлар билан шимариб тушириладиган
сербар туникалар). 80-йилларда дизайнер исмига бўлган эътибор яна “Calvin
Cleun” жинсилар рекламалар компаниялари
томонидан жалб этилган эди,
улар учун актриса Брук Шилде ва фотограф Ричард Аведон ишлаганди.
Яратилган тарҳнинг шаҳват қўзғатувчанлиги америка жамиятида жанжалга
сабаб бўлди, аммо жуда тез орада у жазавадор орзуга айланди. 1981 йилда
“Ширинликлар” жамламасида пастель рангларидаги пахтадан тикилган
костюм тақдим этилди: елкалари ҳар томонга кенг ёйилган жакет, юқори
қисми қатламаланган енглар (бу қўшимча ҳажм яратарди) ва
белдаги унча
катта бўлмаган баска (бурма) билан ёки тарам-тарам қатли ўртача юбка
билан, ёҳуд тиззадан пастга қалтираб ёиғи лган кенг брижлар билан
тўлдирилган. Мазкур спортча услуб шунчалик урф бўлдики, кўчаларда
унинг сонсиз нусхаларини кўриш мумкин эди.
80-йиллар тарзи анча зиддиятли. Агар муаллифлик кечки модада
олдингидек тилла, кашта ва тўрлар ҳукм сурса, ўрта синф кийим-кечаклари
вариантида дискотейка учун диска ва панк
услубларининг спорти либоси
узвлари бирлашиб келади: булар футболкалар кроссовкалар, мини-юбкалар,
қора чарм курткалар, блузкалар ва очиқ рангли кўйлаклардир. Лагерфельд,
Версаче, Валентино ва Жанфранко Ферре
каби бир хил дизайнерлар
ўтмишнинг назокатли орасталиги ҳақидаги хотираларни жонлантирса Жан
160
Поль Готье, Вивьен Вествуд ва Жон Гальянолар кўча модасидан ғоялар
тўплайдилар ва уларни омма орасида санъат асарига айлантирадилар.
1987 йил 19-октябрда Нью-Йорк биржасида бўлган касод кўпларни
кийим-кечак муамосига оқилонароқ ёндошишга мажбур қилди. Кечаси ҳам,
кундузи ҳам бирдек яхши сезишга имкон берувчи кийимларга эҳтиёж тағин
сезилиб қолди. Кўчабоп ва ишбоп кийимлар орасидаги қаттиқ тафовут
мақсадга мувофиқлигини йўқотди. Офисларда casnal Fridays расм бўлди,
бунда свитлар ва жинсида ишга чиқишга рухсат берилади.
Айнан 80-йилларда хушбичимлик ва спорт
эртанги кунга ишонч ила
ҳаётдан чуқур мамнун ҳолда оппоқ тишларни кўрсатиб табассум қилган
лаблардай, бир-бири билан бирлашиб кета бошлади. Аэробика ва фитнес
асосий эрмаклар эди, лепинсалар спорт залларидан кўчага чиқиб кетди.
Жамиятаги ўзгаришлар кетидан бориб, мода ёшлар поёнидан алоҳида
ишчан фаолиятгача бўлган йўлни босиб ўтди ва ўтмиш тажрибасини
ўзлаштириб, кейинги ўнйилликка қадам қўйди. Шу боис у ҳамма учун ягона
ечимни талаб этмайди – моделчилар труппалар учун эмас (хоҳ яппи ё
панклар бўлсин), балки муайян услубни танлаган одам учун либослар ярата
бошлайдилар.
Do'stlaringiz bilan baham: