Аннотация:
В данной статье рассматриваются значение и
преимущества компьютерной графики в современной архитектуре,
строительстве. Также была проанализирована проблема подготовки
проектов с использованием компьютерной графики и традиционного
ручного рисования.
Ключевые слова
:
Технология, быт, застройка, современные здания,
компьютерная графика, рисунок, архитектура, строительство, дизайн,
эскиз, чертеж, технический язык.
Annotation:
This article discusses the importance and advantages of
computer graphics in modern architecture and construction. The problem
of preparing projects using computer graphics and traditional hand drawing
was also analyzed.
Key words
:
Technology, everyday life, development, modern buildings,
computer graphics, drawing, architecture, construction, design, sketch,
drawing, technical language.
Атрофга назар солар эканмиз, дунѐ кундан-кунга ўзгариб, техника,
технологиялар жадал суръатларда тара
ққ
ий этиб бораѐтганлигини
кўрамиз. Айни
қ
са, инсон
ҳ
аѐтига, кундалик турмуш тарзига компютер
технологиясини кириб келиши ривожланишни янада тезлаштириб
юборди десак тў
ғ
ри бўлади. Шунинг учун
ҳ
ам жуда кўплаб корхона,
завод ва фабрикаларда жуда кўплаб ишлар инсон-техника
(компьютер) омили асосида бажарилмо
қ
да. Ва, бу
ҳ
олат да
қ
и
қ
а, сония
INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM
292
сайин ортиб бормо
қ
да.
Ҳ
озирги кунимизни компютерларсиз тасаввур
қ
илиш жуда
ҳ
ам
қ
ийин! Компютерларнинг кириб келиши айни
қ
са,
меъморлик,
қ
урилиш, дизайн, со
ҳ
аларига
ҳ
ам ўзининг сезиларли
даражада таъсирини кўрсатди.
Инсон яшашда давом этаркан, унинг э
ҳ
тиѐжлари турлича акс
этади: уй-жой, узо
қ
ни я
қ
ин
қ
илувчи машиналар, инсоннинг ―ажралмас
дўсти‖га айланиб
қ
олган мобил телефонлар, кийим-кечаклар ва
ҳ
оказолар. Буни
қ
арангки, ю
қ
орида санаб ўтилганларнинг барчасини
ишлаб чи
қ
ариш ѐки тайѐрлаш учун аввало, уларнинг
ҳ
еч бўлмаганда
хомаки нусхасини,
қ
ораламаси тасвирини чизиш ва улар асосида эса
ани
қ
ўлчамларга эга бўлган чизмасини чизишга тў
ғ
ри келади. Чизма
қ
анчалик ани
қ
ва пухта ўйланган
ҳ
олда чизилган бўлса, тайѐрланадиган
жи
ҳ
оз
ҳ
ам шунчалик сифатли, чиройли ва муста
ҳ
кам бўлади.
Инсоният яралибдики муло
қ
от
қ
илишга мойил бўлади. Муло
қ
отнинг
энг
оммабоп
тури,
тил
танламайдиган,
таржимонсиз
ҳ
ам
тушуниладиган, тушунтириладиган тури – чизмалардир!
Келинг! Тарихга бир назар солайлик. Чизмачилик фани пайдо
бўлиши, ривожланиши ва бугунги
ҳ
аѐтимизда а
ҳ
амияти тў
ғ
рисида
тўхталиб ўтамиз. Чизмачиликнинг ривожланиши биринчи расмлар
чизишдан бошланган. Ибтидоий одамларнинг
ғ
ор деворларига ўйиб
ишлаган расмлари бизнинг давргача етиб келишига жуда кўплаб
археологлар,
санъатшунос
олимларнинг
хизматлари
катта
ҳ
исобланади. Тасвирлар эса аста-секинлик билан
ҳ
арфлар ва
ѐзувларнинг пайдо бўлишига туртки бўлди.
Чизмалар атроф-му
ҳ
итни ўраб турган мавжуд оламдаги
нарсаларни ўрганиш воситаларидан бири
ҳ
исобланади. График
тасвирлар
ҳ
озирги кўринишни олгунга
қ
адар минглаб йилларни, ўзининг
тарихий тара
ққ
иѐт йўлини босиб ўтди. Чизмалар инсоннинг кундалик
турмуш тарзи учун зарур бўлган оддий уй-рўз
ғ
ор буюмлари, керакли
ашѐлардан бошлаб, мудофаа учун
қ
алъалар, ша
ҳ
арлар ва шу каби
бош
қ
а
қ
урилишлар билан бо
ғ
ли
қ
ҳ
олда шаклланди. Дастлабки
чизмалар
қ
урилиш олиб бориладиган ернинг ўзига чизилган, кейинчалик
уларни яхши са
қ
ланиши учун тош ва сопол плиталарга чизадиган
бўлишган.
Қ
адимги Шар
қ
мамлакатлари, шу жумладан, Ўрта Осиѐ
ша
ҳ
арларидаги ноѐб меъморчилик обидалари, тарихий ѐдгорликлар,
иншоотларни
қ
адимги меъморлар ўзига хос чизмалардан фойдаланиб
қ
уришган. [1]
Чизмаларсиз бирор буюмни ѐки унинг бўлакларини,
қ
урилиш
ишларини ани
қ
бажариб бўлмайди. Чизмачилик фани техникавий
Do'stlaringiz bilan baham: |