А. А. Ашрабов, 10. В. Зайцев



Download 11,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/232
Sana01.07.2022
Hajmi11,73 Mb.
#721816
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   232
Bog'liq
Qurulish Konstruksiyalari A.A. Ashrabov 1988

1,185
1,240
1,т
р 7 2
ш
2.3- раем. Грунтдаги вертикал 
босимлар­
нинг эпюрлари:
а
— та б и и й б оси м и ики — ч а п д а ва 
зи ч л а ш ти р у в ч и
(ц у ш н м ч а) 
боси м н и ки — у н г д а , 
б —
т у д а (й и г и н д и ) 
б о си м л ар н и ки
20


ла ди . 'Б у бэсимни 
ртг
билал белгилаб бундай ифодалаш мум- 
кин:
Рт-г-
Тоб • (Ап + г) 
(2.5)
бу ерда теб — табиий таркиб ва намликдаги грунтдан тушадиган 
огирлик кучи; 
к
п—пойдеворнинг жойланиш чукурлиги; г —пойде- 
вор тагидан курилаётган нуктагача булган масофа.
Шундай килиб, грунтга тушадиган босимлар табиий,- зичлаш- 
тирувчи ва тула брсимларга булинади.
Табиий босим 
(рт)
бузилмаган ва нагрузка тушмаган долдаг» 
грунтнинг айни нуцтасига таъсир этадиган босим ( 2 . 3 - раем, 
а
даги эпюранинг чап томонига каранг).
Зйчлаштирувчи босим 
(рг)
табиий босимга Караганда куши 
ча босим дисобланади. Бу бо;им грунтнинг айни иунтасига манз 
шу грунт массивида курилаётган иишоотлардан тушади (иншоот- 
дан тушадиган босимдан иншоот урнпдан казиб олинган грунт 
бо:имининг айрилгани). Айни нуктага тушадиган тула босим. 
табиий ва зичлащгирувчи Сосимлар йигиндисидан иборат (2.3-расм,. 
б
га каранг):
Р ^ Р г + Рв-
(
2
.
6
)
Грунт умумий деформациясннинг модули. Грунтлар эластик 
жисм дисобланмайди, яъни улар ташки нагрузка таъсир этиши 
натижасида деформациялангач, нагрузка олингандан кейин я на 
асли долита батамом келмайди. Шунга кура грунтлар учун элас- 
тиклик модулининг катталиги урнида умумий деформация моду­
ли катгалигидчн фойдаланилади. Бу модул грунтга нагрузка таъ­
сир этншида содир булган тула деформацияни (эластик ва ноэ- 
ластик) дисобга олади. 
Гукнинг умумлашгирилган конунигз 
асосан куйидагини ёзиш мумкин.
=
(2.7)
1
+* 
Щ
V
!
Бундан умумий деформация модули
£ ’0
= - ^ ( 1 - ^ ) = ^ р 0. 
(
2
.
8

а \
¡—¡д./ 
а
|3
0
катталик сикилиш модулидан (ён томонга кенгаьиш имко- 
ниятсиз) грунтнинг кундаланг кенгайншига йул цуяди'ган еики- 
ли.шдан содир булган умумий деформация модулига 
у т и ш
коэф- 
фициентидир.
Умумий деформация модулининг норматив киймати СНйП 
да берилади.
Грунт деформациясннинг тула циймати (чукиш) СНиП га 
кура грунтнинг якуний чукишини дисоблашнинг икки методидан 
фойдаланилади:
1. 
Пойдевор таги кисмининг эни 
(ёки диаметри) 10 м дан, 
замин грунти умумий деформациясннинг 
Е 0
модули 10
7
Па дан 
кам булганда цатламма-катлам ж-амлаш тахминий методидан 
фойдаланилади. У куйидаги фаразларга асосланган:
21


а) чукиш ташки нагруз- 
кадан >$о.:ил булган босим 
билан, цазиб олинган грунт 
окирлик кучидаи тушадиган 
босим уртасидаги фарклан 
иборат кушимча босим 
р %
=
= Р

Рк
таъсирида содир 
булади,
б) ^исобларда полдевор 
тагининг огирлик маркази- 
даги уртача босим циймати- 
дан фойдаланилади;
в)
^исоблашга кандайдир 
лартли сикилувчи 
катлам 
Киритилади. 
Сициладиган 
катламнинг шартли калин-
2
.
4
- раем. Чукишни ж ам лаш методи 
би- 
л и г и н и а н и к л а ш
учун 
п о й -
лан л;исо5лаш учун табиий па ц^шимча 
Д е в о р т а г и н и н г
маркази 
Ор-
босимларнинг эпюралари 
к а л и
у т г а н
в е р т и к а л
У К
буйлаб катламнинг ^аммаси, 
бири-иккинчисидан вертикалига пойдевор тагининг кичик улчами 
(0,2 — 0,4) га тенг масофаларда турадиган бир неча кесимларга 
булинади. Босимлар сочилиш коэффициентларининг кийматлари 
ва замин грунглари огирлигининг ^ажмий кучи цийматидан фой- 
даланган ^олда табиий ва кушимча босимларнииг эпюралари 
тузилади (2.4- раемда курсатилган). Сикилувчи катламнинг остки 
чегараси кушимча босим табиий босимга нисбатан 
2 0
% ни таш- 
кил этадиган сатвда олинади. Биринчи метод билан ^исоблаш- 
да бутун сикилувчи катламнинг тула чукиши 5 элементлар кат- 
ламларнинг чукишлари 
нинг йигиндисига тенг килиб олинади:
(2-9>
£'01
бу ерда 
р
1
 —
элементар ¿-цатламга тушадиган уртача кушим­
ча босим; г г—элементар устки 
I
катламнинг чукурлиги (пойде­
вор тагидан ^исобланади); /гг— элементар / - катламнинг калин- 
лиги; р =
0 , 8
куидалангига кемгайиш коэффициентига боглик 
булган коэффициент (барча хил грунтлар учун умумий килиб 
кабул килиигаи).
2. 
Сикиладиган катлам доирасида умумий деформация моду­
ли £’0> ¡О
8
Па га тенг грунт булса (ёки пойдевор тагининг ул ­
чами 10 м дан ортик ва грунт деформациясининг модули Ю
7
Па 
дан ортик б-улганда), пойдеворнинг чукиши я куний калинлик> 
нинг чизикли деформацияланувчи катлами схемаси буйича аник- 
ланади. Бунда чукиш пойдевор тагига таъсир этиб турган тула 
уртача босим (табиий босим чегирилмаган ^олда) билан юзага 
келишига сабаб булади деб кабул килинади (2.5-раем). Якуний 
чукиш куйидаги тенгликдан аникланади:
Лланирибна
отмегптси
¡адиий рель­
еф т а и Л -
нинг атмёШ
- Т
тси
' ^ 1 ^ :
Пойдевор/паги\
атмтп- 

Download 11,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   232




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish