Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Нивация
Солифлюкция куп холларда нивация билан 
биргаликда кечади. Нивация (лотинча nivis- кор деган 
мазмунни 
беради) 
ён багир 
буйлаб 
тупланган 
кор 
копламининг хдво хароратининг илиши туфайли бу ердаги 
тог жинси булакларининг кор билан биргаликда харакатлана 
бориб, 
янада 
кичикрок 
булакчаларга 
парчаланиши, 
тупланиши, сочил шли туфайли юз беради. Умуман олганда, 
нивация эриган кор суви таъсирида ёки музлаган грунтнинг 
эриб, узига хос рельеф хосил килиш жараёнидан иборатдир.
Кучки. 
Тог 
ёнбагирларида 
йигилиб 
колган 
кор 
копламининг огирлик кучи туфайли куйига томон шитоб
* Курум _ Курумлар, турли Зшчамдаги тог жинси парчаларинннг ен багр буйлаб тартибсиз 
сочилиб, уюлиб бтишидир. Махмуд Кошгарий «Девони лугатит турк» асарида, (I том 485-бет) 
курум кздимги туркча с^з булиб, коя мазмунини беради, деб взади.
Дархакикат, курум-бкуг тилндан узбекчага агдарилганда тош деган мазмун беради. Курумлар 
туфайли т о т денгизлари, тош дарблари шаклланади. Тош дарелари курумларнинг чизшуга 
й^валиш буйича таркдлиши, тош денгизлари эса курумларнинг кенг ялангликлар бЗ?йлаб 
шаклланишидир.
94


билан кучиб тушиши кучки дейилади. Кучки - соф тур кий 
узакдан иборат халк; табиий географик терминидир.
Кучки тушунчаси, сурилма, тог жинсларининг кулаб ёки 
сурилиб тушиши, аксарият холатларда кор копламининг 
кучишига нисбатан ишлатилади. Бу табиий географик 
жараённинг юз бериши, ёнбагирнинг юкори кисмида йигилиб 
колган к;ор копламининг шиддат билан куйига томон 
сурилиб, кучиб тушиши туфайли юзага келади. Бу холатнинг 
шаклланишига корнинг куп микдорда йигилиб колиши, кор 
Копламининг кайтадан кристалланиши, харорат таъсирида 
зичланиши ва нихоят 
уз
огирлик кучи остида хдракатга 
келиши сабабчи булади. Кучкининг харакатланиши одатда 
хавонинг шовкин-сурон кутарилиши, портлаш, ук узилиши, 
кичкирик, оствда тебраниши каби энг суст таъсир остида хам 
бошланиши хусусиятлидир. Кучкилар даврида 1,5-2 млн м3 
гача кор копламининг хдракатга келганлиги аникланган. 
Бунда кучиб тушувчи кор копламининг калинлиги 60 м га 
Кадар етади. К^ор кучкилари барча тогли минтакалар учун хос 
булиб, 
ахоли 
пунктлари, 
сайёхлик лагерлари, 
алока 
тармоклари, йуллар, Зфмон коплами ва чорва моллари учун 
жиддий хавф тугдириши мумкин.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish