садо берувчи хусусиятга эгадир. Товушдан сақловчи ва товуш ютув-
чи ашёлар акс садо берувчи ашёлар хилига киради.
Бино ва иншоот деворлари, шунингдек, шиплари орқали ўтувчи
зарб товушлари, ҳаводаги ҳамда ашё тузилиши бўйлаб юрувчи то
вуш тўлқинлари ашё ғоваклари ичидаги заррачаларни тебранма
36
ҳаракатга келтиради ва уларнинг бир қисми сўнади. Бинони ўраб
турган ашёларнинг товушдан сакдаш қобилияти децибалл (дБ)
билан ўлчанадН. Товуш тўлқинлари юқори бўлган бино ва иншоот-
ларда, уларнинг қувватини пасайтириш учун ишлатиладиган бу
юмлар товушдан сақловчи қурилиш ашёлари деб аталади. Бундай
ашёларга 20 МПа куч билан таъсир этганда уларнинг эзилишдаги
динамик модули 1,2 МПа дан ошмайди. Товушдан сакдовчи қури-
лиш ашёларига минерал пахта ва шиша толали плиталар, кўпик
полимерлар ва ҳоказоларни мисол қилиш мумкин.
Қурилиш ашёларининг нур ўтказувчанлиги деб, тўғри ва тар-
қоқ нурларни ўзидан ўтказишига айтилади. Ашё қатламидан ўтаёт-
ган тўғри ва тарқоқ нурлар микдорининг
(3)
ашёга тушаётган нур-
лар умумий микдорига
(3J
нисбати нур ўтказувчанлик коэффици
енти
(ц)
деб аталади, яъни
г\ =
3 / 3 а га тенг.
Ашёларнинг нур ўтказувчанлиги нафақат унинг кимёвий тарки-
бига, балки юзасининг силлиқлиги ва ғадир-будирлигига ҳам бог-
лик. Масалан, қалинлиги 2 мм. ли, юзаси силликданган шишага қуёш
нури тик тушса, г|=0,78 га, шиша юзаси камроқ силликданганда
эса п=0,85 га тенг бўлади. Шишадан ўтадиган ҳамма ультрабинафша
ва удьтрақизил нурлар ашёнинг нур ўтказувчанлигини ифодалайди.
Инсон организми учун фойдали бўлган органик шишадан ўтадиган
(полиметилметакрилатдан) ультрабинафша нурлари микдори, кў-
пинча 0,9 дан ошмайди. Қолган шишапластик ашёларнинг нур ўтка-
зувчанлик коэффициенти 0,75—0,8 га тенг. Силикат шиша ойнала-
ри ўзларидан ультрабинафша нурларни ўтказмайди.
Қурилишнинг муҳим йўналишларидан бири атом қувватидан
фойдаланишга дойр йирик капитал қурилишларидаги ашёларга таъ
сир этувчи радиоактив нурлар унинг тузилиши ва хоссаларини ўзгар-
тирмаса улар радиацияга чидамли ашёлар бўлади. Радиоактив нурла-
ниш натижасида кўп қурилиш ашёларининг хоссалари кескин ўзга-
ради. Жумладан, темирнинг оқиш чегараси ортади (зангламайдиган
пўлатники 3 мартагача), углеродли ҳамда алюмин қотишманинг эзи-
лувчанлиги камаяди, сопол ашёларнинг зичлиги ва иссик^шк ўтка-
зувчанлиги ҳам камаяди. Шунингдек, шишаларнинг ранги ўзгаради.
Радиацияга чидамли ашёларни танлашда, уларнинг кимёвий тар
киби ва зичлигига қараб олинган намуналар синалади. Натижалар
эса ўзаро таққосланиб, ичидан энг қоникдрлиси нурланиш бор бўлган
бино ва иншоотлар қурилишида ишлатилзди.
37
Do'stlaringiz bilan baham: |