Узбекистан Республикаси Давлат архитектура ва курилша


Иситиш асбоблари ва арматура



Download 1,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/178
Sana19.05.2022
Hajmi1,58 Mb.
#605111
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   178
Bog'liq
kmk-2.04.05-97-rus-uzb

 
Иситиш асбоблари ва арматура 
 
3.41.
А, Б, В категорияли ҳолларда бyғ ва сув билан иситиш тизимидаги 
иситиш асбобларининг тозалаш қулай бўлган силлиқ юзага эга бўлишини, шу 
жумладан: 
а) секцияли ёки якка панелли радиаторлар; 
б) секцияли ёки кўш панелли ёки ёнувчи материаллардан ажралиб чиққан 
чанг (сўнгра - “ёнувчи чанг”) бўлмаган хоналар учун якка панелли радиаторлар. 
В категорияли хоналар учун уларда ёнувчи чанг ажралиб чиқмаганда 
конвекторларни қўллашга рухсат этилади; 
в) силлиқ пўлат қувурлардан бўлган иситиш асбобларини кўзда тутиш 
лозим. 
3.42.
А, Б, В категорияли хоналарда иситиш асбобларини девор юзасидан 
100 мм дан кам бўлмаган масофада (оралиқда) жойлаштириш лозим. Иситиш 
асбобларини токчаларда жойлаштиришга рухсат этилмайди. 
3.42.1*.
Пўлат, мис ёки латун қувурли ёки фитингли сувли иситиш 
тизимларида алюмин юза сувга тегиб турувчи алюминий радиаторлар қўллашга 
йўл қўйилмайди. 
3.43.
Иситиш асбобларини ҳисоблаётганда, иситиш қувурларидан хонага 
берилаётган иссиқлик оқимининг 90% ни ҳисобга олиш лозим. 
3.44.
Иситиш асбобининг номинал иссиқлик оқимини, ҳисоб бўйича талаб 
қилинаётганидан 5% ёки 60 Вт дан кам қабул қилиш мумкин эмас. 
3.45.
Иситиш асбобларини, одатда кўздан кечириш, таъмирлаш, тозалаш 
учун қулай бўлган жойларда, ёруғлик тушадиган ўйма тагида жойлаштириш 
лозим.
Иситиш 
асбобларининг 
узунлиги 
одатда 
мактабгача 
болалар 
муассасаларида, мактабларда, ногиронлар ва қариялар уйларида, касалхоналарда 
ёруғлик ўймалари узунлигининг 75% дан кам бўлмаслиги шарт. 
3.46*.
Исситишнинг хонадонли тизимида иситиш асбобларини хонанинг 
ички деворлари ва ўртадеворларига жойлаштиришга йўл қўйилади. 
3.47*.
Йилнинг совуқ даврида ташқи ҳавонинг ҳисобий ҳарорати минус 
10°С ва ундан паст бўлган (
Б
параметрлар) районларда, деразадаги 2 м ва ундан 
камроқ масофада жойлашган доимий иш жойига эга ишлаб чиқариш хоналарида 
иситиш асбобларини ишлаётганларни совуқ ҳаво оқимидан химоя қилиши учун 
ёруғлик тушадиган ўймалар (деразалар) остида жойлаштириш лозим. 
Бундай иситиш асбобларини полдан ёки иш майдонидан 4 м баландликкача 
асосланганда эса ундан ҳам юқорироқ баландликгача бўлган ташқи тўсиқ 
конструкциялари орқали йўқотилаётган иссиқликни тўлдириш учун хисобга 
олиш лозим. 
3.48.
Бирга қуриладиган иситиш элементларини ташқи бир қатламли 
деворларга жойлаштиришга рухсат этилмайди. 
Ташқи кўп қатламли деворларда ёпмаларда ва полларда сув билан иситиш 
тизимининг иситувчи элементларини бетонга монолитлаштиришни, ички 
деворлар ва тўсиқларга асослаб берилганда кўзда тутишга рухсат этилади.


ҚМҚ 2.04.05-97* 18-бет 
3.49*.
Қувурларни ҳар томонлама улашни, секциялар сони 15 дан ортиқ 
бўлган радиаторларга шунингдек, уларни сони икки ва ундан кўп бўлганда, 
"тиргак" бўйича уланган радиаторларга нисбатан кўзда тутиш лозим. Иситиш 
асбобларини "тиргакда" уланишини бир хона чегарасида кўзда тутишга рухсат 
этилади. Гардеробхона, йўлаклар, ҳожатхоналар, ювиниш хоналари, омборхона 
иситиш асбобларини қўшни хона асбобларига "тиргакда" улашга рухсат 
этилади.
3.50. 
Ишлаб чиқариш биноларидаги усталар учун ҳоналар омборхоналар
ТНБ (техник назорат бўлими) ва шунга ўхшаш унча катта бўлмаган алоҳида 
хоналардаги иситиш асбобларини транзит қувурларга бир қувурли схема бўйича 
улашга рухсат этилади. 
3.51.
Зина сатхларидаги иситиш асбоблари одатда биринчи қаватда 
жойлаштирилади, отсекларга ажратилган зина сатхларида эса ёнғинга қарши 
меъёрий талабларни ҳисобга олган холда, ҳар бир отсекда жойлаштирилади. 
Иситиш асбобларини ташқи эшиги бор тамбур отсекларида жойлаштириш 
мақсадга мувофиқ эмас. 
Зина сатхларидаги иситиш асбобларини иситиш тизимининг алохида 
тармоқлари ёки стоякларига улаш лозим. 

Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   178




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish