Manuel de français Ikkinchi chet tili


Passé composé zamonida fe’lning bo’lishsiz formasi



Download 3,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet94/297
Sana20.04.2022
Hajmi3,64 Mb.
#566028
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   297
Bog'liq
Manuel Исматов Сарвар

Passé composé zamonida fe’lning bo’lishsiz formasi 
Passé composé zamonining bo’lishsiz formasini hosil qilish uchun ko’makchi 
fe’l oldidan ne inkor yuklamasini, undan keyin esa pas inkor yuklamasi qo’yilib, 
so’ngra asosiy tuslanuvchi fe’lning pasticipe passé formasi qo’yiladi. Ex : Ils n’ont 
pas encore vu ce film—Ular bu filmni hali ko’rgan emas. Je ne suis pas resté à la 
ville—Men shaharda qolmadim. 
O’zlik fe’llarni Passé composé zamonining bo’lishsiz formada tuslanganda ne 
inkor yuklamasi vositasiz to’ldiruvchi bo’lib kelgan kishilik olmoshi oldida, pas inkor 
yuklamasi esa ko’makchi fe’ldan keyin qo’yiladi. Ex: je ne me suis pas reposé ce 
soir—Men bugun kechqurun dam olmadim. 
Passé composé zamonida fe’lning so’roq formasi 
Passé composé zamonida fe’lning so’roq formasi 2 xil ko’rinishga ega: 
1) Darak gap oldida “est-ce que” so’roq iborasini qo’llash bilan so’roq gap 
tuziladi. 
Est-ce que so’roq iborasidan keyin so’roq gaplarda so’z tartibi o’zgarmaydi. Ex : 
Tu es venu à temps—Sen o’z vaqtida kelding (bo’lishli forma). Est-ce que tu es venu 
à temps ?(so’roq foma).-Sen o’z vaqtida keldingmi ? 
2) Inversiya yo’li bilan so’roq forma quyidagicha tuziladi : 
a) Inversiya yo’li bilan tuzilgan so’roq gaplarning egasi kishilik olmoshi bilan 
ifodalangan bo’lsa, ko’makchi fe’l egadan oldin, participe passé esa egadan keyin 
keladi. Ex :
venir
suis-je venu ? 
es-tu venu ? 
est-il venu ? 
est-elle venue ? 
sommes-nous venus ? 
êtes-vous venus ? 
sont-ils venus ? 
sont-elles venues ? 
ai-je vu ? 
as-tu vu ? 
a-t-il vu ? 
a-t-elle vu ? 
avons-nous vu ? 
avez-vous vu ? 
ont-ils vu ? 
ont-elles vu ? 


~ 108 ~ 
b) Inversiya yo’li bilan tuzilgan so’roq gapning egasi otdan ifodalangan bo’lsa, 
ko’makchi fe’l egadan keyin qo’yiladi, so’ngra esa shu eganing rod va sonini 
belgiovchi kishilik olmoshi, undan so’ng asosiy tuslanuvchi fe’lning participe passé 
formasi qo’llaniladi. Ex : Sarvar a-t-il lu ce livre ?—Sarvar bu kitobni o’qidimi ? 
Salima a-t-elle lu ce livre ?—Salima bu kitobni o’qidimi ? Les étudiants ont-ils lu ce 
livre ?—Studentlar bu kitobni o’qidilarmi ? 
Agar so’roq gapning fe’li o’zlik fe’ldan iborat bo’lsa, birinchi o’rinda vositasiz 
to’ldiruvchi bo’lib kelgan kishilik olmosh, keyin ko’makchi fe’l, undan keyin esa ega 
vazifasida kelgan kishilik olmosh, so’ngra asosiy tuslanuvchi fe’lning participe passé 
–si keladi : 
me suis-je promené ? 
nous sommes-nous promenés ?... 

Download 3,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   297




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish