Ўэбекистон Республикаси п резиденти қузуридаги д авлат ва ж ам ият қурилиш и академияси Ў эбекистон Республикаси Ваэирлар м ахкамаси


И қ т и со д и й х а в ф си зл и к к а таш қи т а х ди дл а р



Download 13,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/96
Sana15.04.2022
Hajmi13,26 Mb.
#554357
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   96
Bog'liq
Davlatning iqtisodiy xavfsizligi (H.Abulqosimov)

3.3. И қ т и со д и й х а в ф си зл и к к а таш қи т а х ди дл а р
Очиқ иқгисодиёт шароитида ташқи иқтисодий хавф- 
сизликни таъминлаш учун қуйидагилар тақозо этилади:
биринчидан, жахон хўжалик алоқаларида иштирок 
этиш билан миллий ишлаб чиқариш учун қулай шароит 
яратиш;
иккинчидан, жаҳонда содир бўлаётган иқтисодий, 
сиёсий нохуш ҳодисалар салбий оқибатларининг мил- 
лий иқтисодиётга таъсирини камайтиришга эришиш. 
Алоҳида таъкидлаш жоизки, очиқ иқтисодиёт шарои- 
тида ташқи таҳдидлар таъсирини бутунлай йўқ қилиш, 
унга барҳам бериш мумкин эмас
Иқтисодий хавфсизликка таҳдид солувчи ташқи 
омилларга куйидагилар киради:
1) 
экспорт таркибида хом ашё товарларининг усту- 
ворлиги, анъанавий машинасоэлик ва ҳарбий саноат 
товарлари бозорларининг йўқотилиши;
2) мамлакатнинг кўл турдаги маҳсулотлар, шу жум- 
ладан, стратегик аҳамиятдаги ва озиқ-овқат маҳсулот- 
лари импортига қарамлиги, боғлиқлиги;
3) ташқи қарзларнинг ўсиб бориши;
4) 
экспорт ва валюта назоратининг яхши йўлга қўйил- 
маганлиги, божхона чегараларининг ёпиқ эмаслиги;
5) 
рақобатга бардошли экспортни қўллаб-қувватлов- 
чи молиявий, ташкилий ва ахборот инфратузилмалар- 
нинг ривожланмаганлиги ҳамда импорт таркибининг 
рационал эмаслиги;
6) 
экспорт-импорт операцияларига хизмат кўрсатув- 
чи транспорт инфратузилмаларининг ривожлакмаган- 
лиги (3.3.1.-чизма).
Экспорт товарларига нархларнинг кескин пасайиб 
кетиши ёки аксинча, импорт товарларига нархларнинг 
кескин кўтарилиб кетиши ташқи бозорга ниҳоятда боғ-
57
www.ziyouz.com kutubxonasi


лиқ бўлган иқтисодиёт учун ўта хавфли ҳисобланади.
Иқгисодиёт учун муҳим сотиш боэорлари ёки мақсу- 
лот етказиб берувчи мамлакат ёки мамлакатлар гуруҳи 
билан савдога эмбарго киритилиши ҳам хавф тутдиради. 
Шунингдек, бир мамлакатдан ёки мамлакатлар гуру- 
ҳидан айрим турдаги маҳсулотларни келтиришда юқори 
даражадаги қарамликка, боғлиқликка йўл қўйиб бўлмай- 
ди. Чунки бу иқтисодий қарамликдан сиесий жиҳатдан 
таъсир кўрсатишда фойдаланишлари мумкин Хорижий 
мамлакатга молиявий жиҳатдан ўта юқори даражада 
боғлиқликка ҳам йўл қўйиб бўлмайди. Бу ҳолдан қарз- 
дор мамлакат иқтисодий сиёсатига ва ташқи иқтисодий 
алоқаларни амалга ошириш шароитларига таъсир ўтка- 
зишда фойдаланмшлари шубҳасиздир.
Миллий иқтисодиёт учун унинг экспорти таркибида 
икки-уч хил товарнинг устувор ўринни эгаллаши, ҳатто 
экспорт ҳажмининг ярмидан кўпини ташкил этиши ўта 
хавфли ҳолатларни туғдириши мумкин. Кўпчилик ри- 
вожланаётган мамлакатлар тажрибаси шуни кўрсат- 
моқдаки, экспортнинг бундай таркиби жаҳон бозори 
конъюнктурасининг ёмонлашган шароитида, уларга 
бўлган талабнинг камайиши оқибатида иқтисодиёт ҳало- 
кат ёқасига келиб қолиши мумкин.
Мамлакат акспорт қилаётган хом ашё ресурслари- 
нинг жаҳон бозоридаги нархларининг тушиб кетиши 
оқибатида унинг ташқи савдо айланмаси пасайиб кета- 
ди. Натижада, валюта тушуми камаяди. Бу ҳол мамла- 
кат учун зарур инвестиция лойиҳаларикинг бажари- 
лишига салбий таъсир кўрсатиб, ҳатто миллий валю- 
таси қадрининг тушиб кетишига ҳам олиб келиши мум- 
кин. Шунингдек, хом ашё ишлаб чиқарувчи миллий кор- 
хоналарнинг иқтисодий молиявий аҳволи ёмонлашади. 
Уларнинг бир қанчаси хонавайрок бўлади, кўпчилиги 
эса ишлаб чиқариш ҳажмини камайтиришга мажбур 
бўлади. Оқибатда, иш билан банд ходимлар сони қис- 
қариб, ишсизлик кўпаяди. Давлат бюджетидан ахоли- 
ни ижтимоий ҳимоялаш га а ж р ати л ад и ган маблағ 
кўпайип, ижтимоий муаммолар ҳам бирмунча кескин-

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish