«iqtisod-moliya»


маъмурий бинолар ва боища объектлардан олинган соликлар



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

маъмурий бинолар ва боища объектлардан олинган соликлар, 
курилпш биноларидан олинган солицлар, транспорт воситаларидан 
олинган соликлар, оборот солиги

давлат пошлинаси адлия, суд 
оргаилари, нотариал идоралар, давлат арбитраже органлари учун 
поитшалар, паспортларни щйд этиш пошлинаси

махаллий узини- 
узи бошцариш органларга нисбатан давлат пошлинаси

ЗАГС ва 
паспортни щйд этиш пошлиналари
 
кабилардан иборат булган. 
Совет даврида даромад солиги тугрисидаги конун 1943 йштда Олий 
Совет Президиуми томонидан кабул килинган булиб, у 1956, 1973,
1990 йилларда Молия Министрлиги махсус карорлари билан 
узгартириш киритилган ёки тулдирилган.

Жураев 111, Бабаев С.
М ахалли й с о л и к л а р .... 49 -б ет.
2 Ш амов А . Т ерри тор иальн ое уп р ав лен и е н ародн ы м х о зяй ств ом . М ., 1 9 8 4
С 96.
3 С п равочни к по н ало гам и сборам населени я. М ., 19 7 3 .
www.ziyouz.com kutubxonasi


XX асрнинг охирларига келиб солик; тизимида таркибан х,амда 
мазмунан тубдан узгаришлар содир була бошлайди. Хусусан 
хусусий тадбиркорлик, кичик ва уРта бизнеснинг ортиши, 
кишиларда мулкка эгалик хиссининг кучайиши соликка нисбатан 
янгича муносабатларнинг шаклланишига олиб келди.
Бундай шароитда мамлакат давлат бюджетини харажатларни 
купайганлиги хисобига соликларни тури ва микдорини ишлаб 
чик;ариш корхонаси, хужалик субъекта, унинг фаолият курсатиш 
механизми, даромадлар мивдорига мос солик; солиш тизимини 
шакллантиришга интилади. Шу билан бирга, узок; йил лик 
маъмурий-бонщарув тизимининг хукмронлиги, кишиларда соликка 
нисбатан нотугри тушунчаларнинг шаклланишига олиб келган. XX 
аср 80-йиллар бошларига келиб, соликлар узининг юкори нуктасига 
етган. Жумладан тугри соликларнинг (энг аввало, даромад ва 
корпорация соликларининг) ошиши факатгина давлат бюджети 
даромадларининг ошишига олиб келмасдан, балки огир ижтимоий- 
иктисодий окибатларга хам олиб келди1.
80-йилларнинг иккинчи ярмида ва охирларида Совет давла- 
гидаги цайта цуриги ислохотлари хамда бозор инфраструктурасига 
асосланган жамият к;онунларининг шакллана бошлаши мавжуд 
жамият мезонларига мос келувчи тизим шакллантирилишини талаб 
этганлиги шубхасиз. 1986 йил 19 ноябрдаги "Индивидуал мехнат 
фаолияти тугрисида”ги хонуни 1987 йил 30 июндаги ,!Давлат 
корхонаси тугрисида" ги к;онуннинг к;абул к;илинганлиги, Иттифок; 
Министрлар Советининг 1987 йил 17 июлдаги "Мамлакатдаги банк 
тизимини ривожлантириш тугрисида"ги № 821 карори, "Респуб- 
лика бошкарув органлари фаолияти тугрисида" ги № 824 карори, 
1987 йил 23 мартдаги "Индивидуал мехнат фаолияти билан 
шугулланувчи фукароларга кредит бериш тугрисида"ги № 351 
к;арори, 1987 йил 17 апрелдаги "Индивидуал мехнат фаолияти 
билан шугулланувчилардан пошлина ва соликдар олиш тартиби 
тугрисида" ги № 466 карори бунга явдол мисолдир.
XX аср сунгги чорагига келиб солик; тизимини бозор 
муносабатларига асосланган меъёрий талаблар билан ислох килиш
унинг таркибий тузилмаларини мазкур тузум к;онун-к;оидаларига 
мослаштириш зарурати тугилган эди. Бунда иктисодий мустак;ил 
корхоналар фаолиятини йулга куйиш, хусусий мулк эгалигига

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish