-
Билим олиш
— идрок этиш, урганиш, машк, килиш
ва муайян тажриба асосида хулк;-атвор х,амда фаолият
куникма, малакаларининг муста^камланиб, мавжуд би-
лимларнинг такомиллашиб, бойиб бориш жараёни.
Бихевиоризм
— психологик-педагогик концепция
булиб, инсонга технократик тарбия бериш нуктаи наза-
ридан ёндашади. У инсон ^акдцаги фандаги эришилган
ютукдарга асосланиб, унинг манфаатлари, эхдиёжлари,
крбилияти, саъй-харакати ва танловига таъсир этувчи
омилларни таджик; этади ва бунда замонавий методлар-
дан фойдаланади, у инсонда ик,тисодий фикрлаш, та-
факкурни шакллантириш масалаларига ал охи да диктат
^аратган йуналиш бихевиоризм хдсобланади.
Вазифа
— куй ил га г!
м акр ад ни
амалга
ошииш
боскдчларининг мазмуни.
Дидактика
— (юнон-clidakiikos — ук,итадиган, ургата-
диган) педагогиканинг билим олиш, таълим ва тарбия
назариясига оид таркибий к,исми. Таълим-тарбия наза-
рияси, яъни макрадлари, мазмуни, крнуниятлари, та-
мойилларини ишлаб чик;иш билан шугулланади. Дидак
тика «нима?» ва «нима учун?» укдшш керак, деган са
воллар билан шугулланади.
92
Дунёцараш
—
шахснинг
тафаккур
тарзи
ва
йуналишини акс эттирувчи к;арашлар, эътикрд х;амда
фикр-уйлар тизими.
Кузатиш
— бирор (педагогик ва боища) х,одиса, жа-
раён буйича аник, фактлар, далиллар, ахборот олиш
макрадини кузланган идрок этишнинг шакли.
Куникма — шахснинг урганиш натижасида кулга ки-
ритган муайян фаолиятни ташкил эта олиш, бирор
^аракатни
назоратсиз,
автоматик тарзда
бажариш
крбилияти; онгли фаолият (даракат)ни тез, тежамли,
тугри, кам жисмоний ва асабий куч сарфлаган хрлда
бажариш. Шахснинг билимлари асосида таркиб топади.
Дастлабки шаклланиш боск,ичларида бундай харакатлар
жиддий диктат билан бажарилади, кейинги боскдчларда
диктат билан назорат к;илиш камайиб боради ва нати-
жада автоматлашган х,аракатга айланади.
Харакат
турлари
буйича
уч
турга:
х;аракат
куникмалари, сенсор куникмалар, ацлий куникмаларга
булинади. Куникмалар мунтазам машк, ^илиш (такрор-
лаш) ор^али зарур даражада сакданади. Маълум вав^т
такрорламаслик куникма даражасининг пасайишига
олиб келади. Уни кбайта машкдар бажариш, малака
ошириш орк,али тикланади.
Малака
— шахснинг узи эгаллаган билимлари асоси
да маълум бир фаолиятни янги шароитдаги янгиликлар
билан бирга, самарали бажариш крбилияти, шахснинг
маълум касбга яроклилик, тайёрлик даражаси, шу кас-
бда ишлай олиши учун зарур билим, куникмалари
йишндиси. Касбий ахборотларнинг тез купайиб бораёт-
гани илгари узлаштирилган малаканинг етишмаслигини
келтириб чидаради. Бу жараён узлуксиз давом этганда-
гина малака ортиб бориши оркали касбий фаолиятни
^озирги талаблар даражасида давом эттириш имконияти
\осил булади.
Мацол - халк; яратган гоят ихчам, чукур маъноли
гаплар.
93
Do'stlaringiz bilan baham: |