Йил кузда Чимкент шахри Россия томонидан кулга киритилди



Download 11,03 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi11,03 Kb.
#130767
Bog'liq
Топширик 2


Топширик -2
1. Россия империяси уз чегараларини Шаркка кенгайьириш учун Бухоро амирлигини Хива, Кукон хонлиги билан алока урнатишга харакат килди. Хонликлар хакида купрок маълумот туплаш максадида элчилар жунатилди.
2. Эксендициялар мувофакиятсизликга учрагандан сунг подишох хукумати харбий истихкомлар курди. 17-18 йилда Ичтиш дарёси буйида 7 та Истихком битказилди.
3. Инглиз товарлари Урта Осиёга кириб келиши, Россия империясининг Урта Осиёга хужумини тезлаштирди.
4. Урта Осиёнинг Россия империяси томонидан босиб олиниши 4 боскичда амалга оширилди. 20 йил мобайнида Урта Осиёнинг катта кисми Россия томонидан мустамлакага айлантирилди.
5. 1864 йил кузда Чимкент шахри Россия томонидан кулга киритилди.
6. 1864 йил 1 октябрда Чернияев Тошкентни кулга киритмокчи булди. Аммо бу харакати зоя Кетти.
7.
8. 1866 йил 18 октябрда Жиззах шахри хам босиб олинди.
9. 1867 йил босиб олинган худудларда Туркистон Генерал Губернаторлиги ташкил этилди.
10. Зарбулок теналигида 2 марта жанг булиб утди. Бухоро амирлиги маглубиятга учради. Подшох хукумати Самаркандда жангсиз енгилди.
11. 1873 йилда Кауфман билан амир Музаффар уртасида шартнома имзоланди.
12. 1873-1879 йилларда Хива хонлигига карши кушинга Кауфман бошчилик килди.
13. Кауфман Хива хонлигини босиб олгандан сунг Гандимиян Хива хони Мухаммад Рахимхон билан 1873 йил 12 августда шартнома имзоланди
14. Кукон хонлигида тахт учун кураш натижасида хонликда вазият кескинлашиб кузголонларга сабаб булди.
15. Кузголонлардан чарчаган Кукон хонлиги Россия томонидан осонликча босиб олинди.
16. Мустамлакачилик бу худудни эганлага булиши Генерал Губернатори Скобелофни рахбар этиб тайинлади.
17. Подшох хукумати 1865 йил 6 августда Александр 2 Туркистон вилоятини идора килиш тугрисидаги мувофаккият низом тасдикланди.
18. Мустамлакачилар босиб олган худудларда ахолини турар жойига хам узгартиришлар киритиб туб ахоли оркасига румлардан олиб келиб жойлайди.
19. Россия империяси Туркистон улкасини босиб олгандан сунг ахолининг миллий давлатчилик ва озодлик туйгуларини сундиришни максад килиб олган эди. Бунга карши ахоли уртасида миллий озодлик харакати бошланди.
20. 1892 йил март ойида Афгонистондан вабо касаллиги таркалди. 7 июлда Тошкентда касаллик аникланди. Буни натижасида 1892 йил 24 июлда тарихда вабо исёни бошланди.
21.1898 йил Андижонда мустамлакачиларга карши Дукчи Эшон кузголони бошланди.
22. Император Николай 2 фронт ордида хизмат килиш учун ахолини мардикорликга олиш учун фармон чикарди. Бу эса Туркистонда кузгодон чикишига сабаб булди.
23. Бу фармонга Жиззах ахолиси хам карши чикиб козголон бошланди.
24. 1916 йил кузголонлар Подшох томонидан аёвсиз бостирилди. Аммо бу козголон мустамлакачи хукуматга каршихалкнинг норозилик туйгулари сунмаганини билдиради.
25. Исмоил Гасбияримбей Туркистонда жадидлар харакатининг асосчиси хисобланиб колди. Жадид сузи арабча суз булиб янги деган маънони билдиради.
26. Жадидчилик харакатининг намоёндалари М.Бехбудий, Мираввар кори, Абдулла Аалоний, Фитрат, Садриддин Айни, Хамза Хакимзода Ниёзий.
27. М.Бехбудий 1875 йил 19 январда Самаркандда тугилган. У жадидчилик харакатининг асосчиси булган.
28. Минаввар кори 1878-1931 йилларда яшаган. У янги ташабус этиб мактабда 1-2- муаллим каби дарсликларни яратган.
29. Туркистонда жадидчилик харакатини Хичид, Осиё, Улуг Туркистон, Турон каби газеталарни чоп эттирган.
30. Жадидчиларнинг асосий максади Туркистон ахолисини барчасини билимли булишига ёрдам бериш булган. Шу максадда бир неча рус тузум мактаблари очилган.
Download 11,03 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish