Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


-расм. Кометанинг фотосурати



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

16-расм. Кометанинг фотосурати



44 
кометанинг боши орқали ўтишган. Галлей кометаси яна 2061 йилда 
кўринади. 
Уэста кометаси

асримизнинг энг чиройли кометаси 
ҳисобланади. У Қуёш нурларида булутни эслатувчи узун кенг думга эга. 
Боши Венера сингари ёруғ бўлган. У бир неча қисмларга парчаланиб 
кетган. 
Шумейкер-Леви кометаси.
1992 й. комета Юпитернинг булутли 
қопламасидан 15 минг км узоқдан ўтган. Натижада унинг ядроси 17 
бўлакка парчаланиб, 200 минг км га тарқалиб кетган. Шу тариқа комета 
Маунт Паломар обсерваториясида Южин Шумейкер ва Дэвид Леви 
томонидан кашф этилган. 
Метеорлар ва метеоритлар. 
Осмондан тушадиган тошлар ёки 
темир парчалари метеоритлар дейилади. Ерга уларнинг тушишини ҳар 
биримиз кузатишимиз мумкин. Об-ҳаво тоза бўлган кечада юлдузлар 
осмонида тез-тез учиб ўтаётган оловли чизиқлар кузатилади.
Сайёрамизни ўраб турган фазода турли ўлчамдаги қаттиқ жисмлар 
ҳаракатланади. Уларнинг ўлчами қанча катта бўлса, шунча кам учрайди.
Массаси кичик бўлган бундай жисмлар катта тезликда ер 
атмосферасига кириб, ҳаво билан ишқаланиши туфайли жуда қизиб 
кетади ва 80-100 км баландликда бутунлай ёниб кетади. Булар 
метеорлардир
. Агар атмосферага йирикроқ осмон жисмлари кириб 
келса, атмосфера тормоз сифатида унинг космик тезлигини пасайтиради 
ва ер юзасига тушади. Булар 
метеоритлардир
. Ер юзасига метеорит 
тушганда кучли зарба таъсиридан ботиқлик - кратер ҳосил бўлади. 
Бунда осмонга чанг-тўзон кўтарилиб, кучли товуш эшитилади.
Метеоритлар темирли, тошли ва темиртошли учта синфга 
бўлинади. Темирли метеоритлар асосан никелли темирдан таркиб 


45 
топган. Ердаги тоғ жинсларида никелли темир қотишмаси табиий ҳолда 
учрамайди, шунинг учун ҳам темир таркибида никел бўлиши, унинг 
космик келиб чиқишидан далолат беради.
Тошли метеоритларнинг бош минераллари силикатлар (оливинлар 
ва пироксенлар) ҳисобланади. Тошли метеоритларнинг асосий тури 
бўлган 
хондритларнинг
характерли хусусияти бўлиб, ичида думалоқ 
ҳосиланинг - хондрнинг мавжудлигидир (17-расм). Хондрлар ҳам 
метеоритни ташкил этган моддалардан иборат, аммо кесмада алоҳида 
донадан иборатлиги кўриниб туради. Уларнинг келиб чиқиши ҳозиргача 
номаълум. 
Темиртошли метеоритлар - тошли минералларга эга бўлган 
никелли темир бўлакларидир. 
XX асрда Россия ҳудудида иккита энг йирик метеоритнинг 
тушиши кузатилган. Улар Тунгус ва Сихотэ-Алин метеоритларидир. 
Уларнинг ерга урилган жойларида 
кратерлар 
ҳосил бўлган. Бундай 
кратерлар дунёнинг купчилик мамлакатларида кузатилади (18-расм). 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish