Абдура^им Эркаев
ар и к ёки куду*;, \овуз ва бош ка инфратузилмалардан жа-
моавий ф ойдаланиш нинг катьий тартибларини яратишни
ва унга риоя этиш ни талаб кдлган. М ачит ва мактабни сак-
лаш, болаларни укитиш , шогирдларга касб сирларини урга-
тиш , касб этикаси, маиш ий урф-одатлар, удумларни та
комиллаштириш, авлоддан-авлодга етказиш масалалари \а м
ма^алланинг одамлар ^аётига, такдирига таъсирини кучай-
тирган. Ш у боис \атто айрим ахлокий меъёрлар утмишда
ма^алла а \л и учун мажбурий, авторитар мазмун касб этган.
М а^алла утмишда шахенинг хусусий манфаатлари ва и н
сон эркинликларини жамоавий манфаатлар фойдасига анча
чеклаган. Баркарор турмуш кечириш ва ижтимоий туррун-
л и к Уртасидаги ф ар к W доим *ам яхши англанилмаган.
Бугун, албатта, м а^аллани нг и к ти со д и й -и ж ти м о и й ,
тарбиявий, таш килотчилик ва бош карув вазифалари туб-
д ан узгарди. И ш лаб чикариш оила ва м а\алл а доирасидан
аллакачон узилиб чиккан. М а\алла энди иш лаб чикариш -
н и таш кил этиш ва бош кариш нинг асосий б^ринларидан
бири эм ас. Бунга *еч кандай зарурат й^к- А ммо замонавий
ш ароитда \а м м а\алл а маълум даражада иктисодий вази-
ф аларни баж ариш и мумкинлигини У збекистан тажриба-
си курсатмокда. Ю корида эътироф этилган коммунал тулов-
лар, кам таъм инланган ва му^гож оилаларни ижтимоий
му^офаза килиш дан таш кари, мздалла кич и к бизнес ва
х ал к ам алий ^унарм андчилигини ривож лантириш каби
баъзи би р иктисодий ф аолият турлари билан муваффаки-
ятли шурулланиши мумкин экан.
М а\ал ла маиш ий муносабатларни куиидан норасмий
тарзда таш кил этиш да ва тартибга солишда, турмуш м а
данияти ни ю ксалтириш да, оилалараро ва фукаролараро
алокаларни такомиллаш тириш да бош ка иж тимоий инсти-
тутлар билан самарали хамкорлик кдлмокда. у уз эддуди-
да тинчлик-осойиш таликни, жамоат тартибини саклаш -
д а , ж и н оятчи ли к ва тартиббузарликнинг олдини олиш -
д а , а й н и к с а , в о я га е тм а га н л а р н от^рри й улга к и р и б
кети ш и н и н г олдини олиш да Узининг ян ги им кониятла
ри н и нам оён ки ла бошлади.
Х озирги пайтда ма^аллада бир неча ш тат, ундан о ш и к
ж ам оатчилик ком иссиялари ва булимлари мавжуд. Ф ука
рол и к ж ам ияти талаб ва э^тиёжларини дособга олиб юрис-
Маънавият ва т аращ иёт модели
355
коисульт, спорт йурикчиси, бухгалтер каби ян ги ш тат-
Лйрни ж орий этиш , махаллани моддий таъм инлаш нинг
КУшимча манбалари тугрисида уйлаб к у р и т керак.
Балки махалла йирик компаниялар ва тижорат банкла-
рининг акциядорларига айланиш и мумкиндир. Хархолда
унга маълум сонли пггатларни бюджетга карам булмасдан
сакдаш имкониятларини яратиш лозим. Ж амоатчилик ко
ми ссиялари гаркибида истеъм олчилар хУКУКИни химоя
Килиш ва шунга ухшаш комиссиялар таш кил этиш мак-
садга мувофик;. Ч унки истеъмолчи баъзан харид килган
яроксиз буюм ёки хизмат устидан, айникса коммунал хиз-
матлар буйича кимга ш икоят кдли ш ни билмайди. Соглом
авлодни тарбиялаш ва соглом турмуш тарзини карор топ-
тиришда, ахолини ва ёш ларни турли ахборотлардан бахра-
манд этишда, миллий кадриятларни умуминсоний кадри
ятлар билан бойитишда махалланинг хали фойдаланилма-
ган имкониятлари бор. Барча махалла гузарларида спорт
майдончалари ва заллари барпо этилса, И нтернетга улан-
ган Укув заллари ва кичик кутубхоналар, замонавий тарак
киёт такозо этадиган бош ка янги тузилмалар таш кил этил
са, бу имкониятлар янада туларок юзага чикади. Мехнат
бозори талабларига мос тарзда малака ош ириш , кушимча
ихтисосликларни эгаллашда махалла кутубхонасида келгу-
сида масофадан Укитишни таш кил этиш мумкин.
М ахалла инсон хак-^У^Укдарини химоялаш ва таъм ин-
лаиш инг самарали механизмларидан бирига айланиш и ло
зим. Л екин махалла института ф акат ва ф акат демократик
тамойиллар, гуманистик меъёрлар негизида такомиллаш -
тирилиш и, ривож лантирилиш и керак.
У мутгасил зам онавийлаш иб, м иллий ва умумбаш а-
рий илгор тажрибаларни узлаш тириб бориш и, ю ксак тех-
нологиялар ва глобаллашув асрининг зам онавий ж ам ия-
тига интеграция була олиш и лозим. И нтеграциялаш ув м а
халланинг тузилмавий такомиллаш увига, унинг катьиян
конун доирасида ф аолият ю ритиш га боклик- Бу эса ма-
халлий узини узи бош кариш тугрисидаги конунларнинг
мазмунан ва ш аклан бойиб, кенгайиб бориш ини такозо
этади. Акс холда баъзан чал каш, нотугри ёк и узбош имча-
л и к билан харакат килиш , хар хил суиистеъмолчиликлар-
га йул кУйиш эхтимоли ошади.
356
Do'stlaringiz bilan baham: |