Маънавият ва т аращ иёт модели
345
гуцияси ва крнунлари меъёрласа, истеъмол кдлинадиган
маънавий махсулот ва хизмат тури сифатида эса ахборот
бозори белгилайди. Бу крнунларга хар хил махкамаларга
на идораларга тегиш ли ОАВ хам буйсунади.
Ахборот бозори турли-туман маълумотлар, ян ги лик-
лар., вокеалар таф силоти—умуман, ахборотларга таклиф
на талабни, ОАВ уртасида ракобатни шакллантиради. Укув-
чиси (тингловчиси, том ош абини) ва реклама буюртмаси
канча куп булса, муайян матбуот органи (радиотелеком
пания) ш унчалик иктисодий мустакил ва кучлидир.
Э ркин ва иктисодий мустакил матбуотгина ж ам ият эр-
кинлигига, дем ократия юксалиш ига хизмат килади. Шу
боис учин чи ч а к и р и к О л и й М аж ли с п ал атал ар и н и н г
кушма йитилиш ида давлатимиз ра\бари И слом Каримов
оммавий ахборот воситаларининг иктисодий эрки нлиги
ни таъм инлаш , бу максадца мустакил ж амоатчилик ф он -
ди тузиш таклиф ини уртага таш лади1.
Э ндиликда ушбу ф он д таш кил этилиб, Уз фаолиятини
муваффакиятли бош лади. У аста-секи н кучга тулиб, Уз
имкониятларини кенгайтирмокда.
Ф укаролик ж амияти «давлат» туш унчасини бекор кил-
м айди, у н и ал м аш ти р м ай д и , б алки м аълум дараж ада
тулдиради. Д авлат функциялари айрим со\аларда киска-
риб, Узини узи бош кариш органлари ва ж амоат таш ки-
лотларига боскичм а-боскич утказилиш и асло хоким ият-
нинг заифлаш увини англатмайди. Д авлат конунда белги-
ланган ваколати орасида жамоат таш килотларининг конун
маконида харакат килиш ини катьий назорат этиш ва таъ
минлаш хам бор. Ж амоат таш килотлари давлатни, давлат
эса жамоат таш килотларини назорат этар экан , улар бир-
бирлари олдида масъулдир. Бундай узаро масъулликка
ф укаролар м асъуллигини хам куш сак, унда фукаролик
жамиятини уч томонлама масъуллик жамияти дейиш мум
кин. Х акикатан , « ф у кар о л ар -д авл ат-ж ам и я т» узвий ва
муштарак тизим ни, бир бутунликни таш кил этади. Унда-
ги кар бир таркибий кисмнинг эркинлиги ва равнаки бош -
ка кисм ларнинг эрки н ва самарали ривож ланиш ига
6
o f
-
1 Ислом Каримов.
Бизнинг бош максадимиз - жамиятни демо-
кратлаштириш ва янгилаш, мамлакатни модернизация ва исло\
эти шли р. Т., «Узбекистон», 2005 й., 55—56-6.
346
Абдурацим Эркаев
лик;- Бу уларнинг бир-бирига ва Узларига нисбатан масъу-
лиятли булиш ини такозо этади. Ж ам ият хаётининг эрки н-
лашуви (иктисодий ёки сиёсий со^адами, иж тимоий ёки
маънавий хаётдами — катьи назар) узаро масъуллик ва
ш ерикчилик асосидагина амалга ош иш и мумкин.
Тектология конуниятига мувофик, зан ж ирн ин г уму
мий кучи унинг эн г заи ф \алк;аси кучи билан белгилана-
ди. Я ъни занж ир узининг эн г заи ф хдокаси кутарадиган
ёки торта оладигандан ю кдан ортигига кучи етмайди (акс
холда узилиб кетади). Агар киёсий ф и к р ю ритсак, эр к и н
лаш тириш ж араёни давлатнинг, ж ам и ят таш килотлари-
нинг, ф укароларнинг бирдай ф аол булиш ини такозо эта
ди. М асалан, агар давлат эркинликка каратилган энг ил-
F o p
конунларни чикариб к$йса-ю , унга фукаролар тайёр
булмаса, эр ки н л и к юзага чикм айди ёки бош бощ доклик-
ка айланиб кетади.
Х оким ият самарадорлигини ф акат бош карув аппара
т а , суд, прокуратура, милиция, армия кучи эм ас, ш унинг
дек, ички сиёсий баркарорлик, дем ократик ва ижтимоий
ин сти тутл арн и н г, ф у кар о л ар н и н г м адан и й сав и яси ва
ф аоллиги, давлат органларига ёрдам бериш и \а м белги
лайди.
Уз ф ункцияларининг бир кисмини «бошкаларга» ула-
ш иб, давлат заифлашмайди, балки кучаяди, чунки жами
ятни бошкаришда унга ёрдам берадиган ташкилотлар сони
купаяди ва бошкарувнинг узи муайян со^аларда сиёсий ха-
рактерини йукртади, эркинлашади. Бу ушбу со\аларда, бир
томондан, давлатни оммага номакбул карорлар кабул килиш-
дан, «мажбурлаш» чораларини куллашдан халос келади, уни
халкка янада якинлаштиради. И ккинчи томондан эса — жа
м и ятн и н г уз хрётини Узи эр к и н таш кил килиш даги ва
бошкаришдаги улуши ортади. Амалда «кучли давлатдан куч
ли фукаролик жамиятига утиш» содир булади.
Фукаролик жамиятининг му^им белгиларидан бири—бу
жамоатчилик фикрининг давлат сиёсатига реал таъсир курса-
та олишидир. Ривожланган, етук фукаролик жамиятида ж а
моатчилик фикри, ахлок ва щ у к каби, ижтимоий институт-
га айланади. Парламент ва эдосумат, сиёсий партиялар ва
нодавлат, ню^укумат ташкилотлари жамоатчилик фикрини
\и соб га оладилар, унга очикчасига зид равиш да фаолият
Do'stlaringiz bilan baham: |