Абдура^им Эркаев
талаб даражасида яхши ривожланмаган. Оммавий ахборот
воситалари эса
хил сабабларга к^ра, биринчи навбат-
да, ик.тисодий жи^атдан мустакдп эмаслиги, аксарият жур-
налистларнинг сиёсий ва ^укук^ий савияси пастлиги, баъ-
зан ма^орати етишмаслиги туфайли фук;аролик жамияти
талабларидан анча йирок,. Учинчидан, давлат ^окимияти-
нинг турли бу™нларидаги бюрократия инерцион к;арши-
л и к курсатмокда, у боыщарувнинг маъмурий-буйрук;боз-
л и к усулларидан тулик, воз кеча олмаётир, чунки ик^исо-
дий ва демократик усулларни яхши билмайди. Туртинчидан,
бутун ж амиятнинг барча бугинларида ижобий демократик
тажрибанинг \о зи р ч а етишмаслиги фукаролик жамиятини
ривож лантириш ни секинлаштирмокда.
А йрим нодавлат ва нотиж орат таш килотлари, баъзи
собик; совет республикалари м исоллари к^рсатмокдаки,
чет эллардаги н и ятлари каразли таш килотлардан олган
грантлари ^и соби га уларни нг геоси ёси й мак;садларини
амалга ош ириш воситасига айланиб к;олмокда. М амлака-
тим и з П резидентининг «Узбекистонда фук^аролик ж ам и
яти институтлари ривож ланиш ига кумаклаш иш чора-тад-
бирлари туБрисида»ги К^арори ж амоат, нодавлат, н о ти
ж о р а т т а ш к и л о т л а р и и к ;ти со д и й м устак;ил ф а о л и я т
к^фсатишлари учун зарур механизм яратиш га асос солди.
Бу фук;аролик ж амияти асослари муста^камланиш ида му-
\и м
ах;амият касб этиш и шуб^асиздир.
Ф у^арол и к ж ам и яти н и н г к,уйидаги хусусиятларини
ажратиб курсатиш мумкин:
Б иринчидан, уз иж тимоий онги, а^олиси менталите-
тига кура, бу толерантлик, фикрлар ва мафкуралар хил-
ма-хиллиги жамиятидир.
И кки нчи дан, ф ункционал жи^атдан (фаолийт к^рса-
тиш и буйича) — бу узин и узи тартибга соладиган жами-
ятдир, унда давлат ва ж амоат тузилмалари бир-бирининг
ф аолияти устидан ^заро назорат олиб борадилар, аксари
я т муаммолар эса фук^ароларнинг фаол иш тирокида дав
лат, сиёсий партиялар, жамоат таш килотларининг Узаро
келиш уви ва х,амкорлигида \а л к^илинади; бу янгиликлар-
га, ^амкорлик ва ш ерикчиликка очик, жамият; бу фук;аро-
лари тугрисида гамхурлик кдгсадиган, ночор кдтламларни
му^офаза кдгсадиган, иж тим оий масъул, иж тимоий ж а-
Маьнавият ва т аращ иёт модели
359
миятдир. У нда иж тимоий хим оя билан \а м м а — давлат,
жамоат тузилмалари, тадбиркорлар ва им кони яти бор фу-
к;аролар шурулланади.
Учинчидан, институционал жи^атдан — бу шундай жа-
миятки, унда турли сиёсий партиялар, нодавлат, нотижо-
рат тузилмалар, жамоат ташкилотлари, эрки н ОАВ, фук;а-
ролик институтлари фаолият юритади ва узаро \ам да дав
лат тузилмалари ва фук;аролар билан ^амкорлик кдлади.
Ю крридагиларни умумлаштириб, хулоса кдгсиш мум-
кинки, фук;ароларнинг онглилик савияси, эрки нлиги ва
тафаккур мустакдллиги, уларнинг жамиятда содир булаёт-
ган
\э р
бир узгариш учун масъуллиги, конунга риоя эти-
ши, толерантлиги, ю ксак идеалларга интилиш и, айни пайт-
да сиёсий ва ижтимоий фаоллиги, бунёдкорлик ру^идаги
жамоат ташкилотларига бирлаша олиш и ва ш у каби бошк;а
хислатлари фукаролик ж амияти ш аклланиш и ва ривожла-
нишига бевосита таъсир курсатади. Мазкур хислатлар эса
маънавиятнинг конкрет намоён булиш ш акллари к^аторига
киради. Купчилик ижтимоий институтлар — таълим,
c o f
-
лик,ни сакдаш , ОАВ асосан м аън ави й институтлардир.
Ахлок;, хукук;» илм-фан, санъат, ди н ва бошк;а соф маъна
вий институтларнинг фук;аролик жамияти ривожланиш и-
даги а\ам и яти эса умуман бекдёсдир.
Бинобарин, фук;аролик ж амияти кенг мик;ёсда тушу-
ниладиган м аьнавият ривож исиз к;арор топ и ш и гумон.
Фук;аролик ж амияти ш аклланиш и ва ривож ланиш ига
глобаллашув таъсири \а к д ц а \а м к,иск;ача тУхталиб утиш
лозим. Глобаллашув хрзирги зам он жэдон тарак^иётининг
тенденцияларидан биридир. У нинг зам инини жахрнда сав-
до ва иш лаб чик^ариш, ик^исодий, м олиявий алок;алар-
нинг
роят
кучайиш и, интенсивлаш уви вужудга келтирди.
Бу алокдлар, бир томондан, истеъмол моллари, хизмат-
ларни, иккин чи томондан — м олиявий тузилмалар, бух
галтерия ^исоблари, Узаро \и соб -ки тоб ларн и , аудит, ста
тистика ва ш .к.ларни стандартлаш тириб, ягона андоза-
ларга келтирди.
Илгор технологияларни Узаро харид килиш , трансмил-
ли й к о м п ан и я л ар н и н г айник;са XX аср 60-йилларидан
бош лаб т е з р и в о ж л ан и ш и у л ар н и н г ту зи л м ал ар и бор
булган мамлакатларда ягона стандартлар ва технология-
360
Do'stlaringiz bilan baham: |