Мимшвият ва т аращ иёт модели
267
му\им устувор тармокдарини — базис со^аларни ривож-
Лпнтиришни такозо этади. Бу иш ислох;отларнинг э^укукий
(ООСлари ва кафолатларини вужудга келтириш, а^олини
ижтимоий
^имоялаш ва унинг янгича иктисодий тафак-
курими шакллантириш билан бирга олиб борилиши ло-
9ИМ. «Факат фармонлар, фармойишлар чикариш билан
бозор иктисодиётини барпо этиб булмайди. У узок; тари
хий тараккиётнинг натижаси булиб, тегишли инфраструк-
iv рами ва ^укукд1й асосни яратишнигина эмас, шу билан
бирга кадриятлар тизимида чукур узгаришларни, хужа
лик
фаолияти ва амалий муносабатларни асослашни *ам
к Уша тутади»1.
Узбекистонда айнан ана шундай йул тутилди. Бундай
сиСсат юритиш нафакат маблаглардан самарали фойдала-
ИИ1Н
имконини берди, шунингдек, одамларнинг сафар-
б*рлигини оширди, ижтимоий ларзаларнинг олдини олди,
мулкчилик ш аклларини боскичма-боскич ривожлан-
ТИрмокда. Хусусийлаштириш жараёнида корхоналарнинг
мулк шаклини узгартиришга тайёргарлиги, ишлаб чика
риш хусусиятлари, халк хужалигидаги Урни ва а^амияти,
Молиявий а^воли кабилар \исобга олинди. Шунга караб
Корхоналар боскичма-боскич давлат тасарруфидан чика-
рилди, баъзи му^им корхоналарда давлат мулкининг маъ
лум улуши саклаб колинди, баъзилари эса тулик жамоага
берилди, купчилик корхоналар очик ёки ёпик ёхуд масъ-
улияти чекланган \иссадорлик жамиятига айлантирилди
ни \оказолар. Айрим корхоналарнинг мулк шакли бир неча
боскичда узгартирилди, давлат улуши муттасил камайиб
борди. Давлат улуши акциялари пакета хусусий тадбир-
корларга сотилди, ^аттоки бепул берилди. Корхоналар ак-
цияларининг бир кисми чет элликларга
сотилди ва
еотилмокда.
Кишлок хужалик корхоналари тугрисида
\г м
шундай
дойиш мумкин. Бугунги кунда улар мулки негизида фер
мер ва дехкон хужаликлари тузилди Дастлаб фермер хужа
ликлари орасида йириклари кам, кУпчилиги 20—25 га ер
МпЙдонига эга эди. Аста-секин улар орасидан ишбилар-
1 И слом К аримов. У збекистон: м и л л и й и сти к л о л , и к ти со д , си ё-
0IIT, мафкура. 1-ж илд, Т о ш к ен т, «У збекистон», 1996 й ., 315-6.
268
Абдурацим Эркаев
монлари ажралиб чикд бошлади. Бу фермер хужаликлари
бирлашиб йириклашишишига олиб келмокда.
Нафакат мулкчилик шакллари боскичма-боскич ри-
вожлантирилмокда, шунингдек, иксодиётда таркибий
Узгаришлар хам боскичма-боскич амалга оширилмокда. Ус-
туворлик халк хужалигининг пойдеворини (базисини) ва
харакатлантирувчи кучини ташкил этувчи сохаларга хамда
кишлок хУжалиги ва кайта ишлаш саноатига берилган.
Тугри, бу борада кийинчиликлар, зиддиятлар куп. Кайта
куриш механизми такомил топган эмас. Кутилган самарага
Хар бир тадбир буйича эришиляпти дейиш кийин. Лекин
секинлик билан булса-да, мутгасил олга харакат бор.
Илгари бизнинг карам иктисодиёт купрок арзон хом
ашё етказиб беришга мулжалланган эди. Энди уни купрок
тайёр махсулот ишлаб чикаришга мослаштириш, унда ту-
зилмавий, таркибий узгаришлар килиш, илгари мавжуд
булмаган ишлаб чикариш турларини вужудга келтириш
лозим. Аммо бунинг учун аввало икгисодиётнинг базис со-
халарини ривожлантириш зарур. Базис сохалари - бу энер
гетика (нефть-газ ва электр энергетикаси), кончилик ва
хом ашё саноати, транспорт ва алока тармокларидир. Талли-
маржонда йирик иссикдик электр станцияси барпо этил-
гани, Кдшкадарёнинг янги нефть ва газ конларига чет эл-
нинг замонавий асбоб-ускуналарини урнатиб, казиб чика
риш купайтирилди, Коровулбозорда юксак технологияларга
асосланган нефтни кайта ишлаш заводи курилиб ишга ту-
ширилди, Фаргона ва Олтиарикдаги заводлар кайта ре
конструкция килинди. Булар Узбекистоннинг энергетик мус-
такиллигини таъминлаб, иктисодиёти баркарор ривожла
ниши, янги курилажак ишлаб чикариш кувватларини
энергия билан таъминлаш учун зарур шарт-шароит яратди.
Ахир мустакилликнинг дастлабки йилларида факат нефть
махсулотлари олиш учун 600 минг тонна пахта толасини
сарфлар эдик. Транспорт борасида нафакат мамлакат ичка-
рисида йирик ишлар килинди («Учкудук- КУнгирот», «Тош-
гузар-Бойсун-КумкУргон» темир йуллари, катор автомо
биль йуллари, халкаро хаво маршрутлари), шунингдек,
Узбекистон Буюк Ипак йулини замонавий шаклда тиклаш
буйича катор ташаббуслар билан чикиб, халкаро микёсда
Хам маълум ишларни амалга оширмокда.
Do'stlaringiz bilan baham: |