на винт ва таращ иёт модели
265
тимоий ларзаларсиз Утиши учун узбек модели кучли иж
тимоий сиёсат олиб бориш, а^олининг кам таъминланган
Кптламлари — пенсионерлар, нафакахурлар, куп болали
оилалар, талабалар ва шу кабиларни ижтимоий \им оя
цилиш тамойилига асосланди. Чунки а^олининг демогра-
фик таркиби шундайки, бир бокувчига оилада уч-турт
бокиманда турри келади. 18 ёшгача булган болалар ахо
лии инг деярли ярмини ташкил этади. Мехнатга лаёкатли
кишилар Уртасида, айникса кишлок; хотин-кизлари урта-
ОИДа банд булмаганлар микдори салмокли. Улар ва уму-
мин кам таъминланганлар, ногиронлар моддий кУллаб-
Куннатланмаса, маиший коммунал хизмат ва айрим иж
тимоий со^аларда уларга имтиёз берилмаса, а^олининг
Оу кисми кийналиб колади. Бу ижтимоий норозиликлар-
ни келтириб чикариши мумкин эди.
Кучли ижтимоий сиёсатнинг таркибий кисмлари ва
йуиилишлари куп. Улар ижтимоий таъминот, янги иш
Уринлари яратиш, согликни саклаш, халк таълими, ма
нн пият, спорт ва жисмоний тарбия сох;алари фаолиятини
миблар билан таъминлаш ва исло^ килишдан тортиб, то
жиноятчиликка карши курашиш, хукук-тартиботни таъ-
минлашгача камраб олади.
Бундан ташкари, исло^отлар жараёнида ижтимоий
му\офаза шакллари ва манбалари узгариб боради. Бозор
муносабатларига Утишнинг дастлабки даврларида ижти
моий \имоялаш чоралари компенсация тулаш шаклида
булса,
эндиликда у шундай \имояларга мух^тож булган-
дарга максадли ёрдам курсатиш шаклида кУлланилмокда.
Энг асосийси, кам таъминланган оилалар ва
щ о т
кат-
лимлари учун янги иш уринлари, шу жумладан, касана-
чилик ва бошка баркарор даромад манбалари яратилмок-
дн. Ижтимоий \имоялашда нафакат давлат, шунингдек,
Жамоат ташкилотлари ва турли хайрия жамгармалари кат-
иошмокда. Биз ижтимоий ^имоялаш шаклларини батаф-
оил та\лил килиб утирмаймиз. Факат бир мисол келти-
риш билан чекланамиз: республикамизнинг кишлок а^оли-
ОИ учун юз минглаб гектар сер^осил сувли ерлар томорка
сифатида таркатилди. Бугунги кунда улар негизида юри-
ДИК макомга эга булган дехкон хУжаликлари ташкил этил-
мокда. Оилавий ва хусусий тадбиркорлик ривожлантирил-
266
Абдурацим Эркаев
мокда, уларга кредитлар, жумладан, микрокредитлар аж-
ратиш йулга кУйилди. Дехкон хужаликлари юридик шахе
макрмини олиши, иктисодий жихатдан тикланиб, оёкка
туриши учун уларга турли амалий ёрдамлар, соли к ва
туловлардан имтиёзлар ва кредитлар берилмокда, техник
ва агротехник хизмат курсатиш тузилмалари вужудга кел-
тирилмокда.
Фермерлик \аракатининг кенг кулоч ёйиши хам фа-
катгина иктисодий ислохотларга мисол эмас, шунингдек
кучли ижтимоий сиёсатга алщ адор далилдир.
Кучли ижтимоий сиёсат олиб бориш ва ахолининг тур
ли катламларини ижтимоий мухофаза килиш узбек моде
лининг инсонпарварлик мохиятини белгиловчи тамойил-
лардан биридир. Кучли ижтимоий сиёсат куп жихатлари-
дан Узбекистонда янги жамият куришнинг баркарорлигини
таъминлабгина колмай, туб ислохотларга ахолининг асо
сий катламларида ижобий муносабат пасаймаслигига, турли
носовюм мухолифат ва утмишни кумсаш кайфиятларининг
кенг таркалмаслигига сабаб булди.
5.
Ислохотларни босцичма-боскич амалга ошириш.
Маъ-
мурий буйрукбозликка, фондларни (хом ашё, молиявий
маблаглар, тайёр махсулотларни) юкоридан таксимлашга
асосланган хужалик юритишнинг самарадорлиги махсу-
лот сифатига ва фойда олишга эмас, балки махсулот хажми
курсаткичларига караб бахоланадиган режали икгисоди-
ётдан бозор иктисодиётига «инкдлобий сакраш», «фалаж
терапияси» оркали утиш Узбекистан шароитида мумкин
эмас эди. Чунки режали иктисодиётда, биринчидан, бо-
зорнинг тегишли инфратузилмалари булмайди, ахолининг
иктисодий тафаккури ва психологияси хам бозор муноса-
батларига мос келмайди. Иккинчидан, Узбекистонда банд-
лик даражаси ва ишловчига турри келадиган бокиманда-
ларнинг куплиги «фалаж терапия»си усулларини инкор
килар эди. Шу боис узбек модели объектив иктисодий ва
ижтимоий шароитлардан келиб чикиб радикал, инкило-
бий усулни кулламади. Мазкур тамойилни олга суришда
Узбекистоннинг утиш давридаги иктисодий ахволи ва им-
кониятлари, демографик вазияти, ахолининг менталите
т а хисобга олинди.
Объектив талаблар энг аввало халк хужалигининг энг
Do'stlaringiz bilan baham: |