Миышаият ва т аращ иёт модели
263
уларнинг бошл икдари хо^иш - иродаси асосида курилар эди.
Ьумдай утмиш ни бош дан кечирган би зни нг мамлакати-
МИ1
Уз миллий тараккиёт моделининг асосига конуннинг
устуворлиги ва барчага би рдай ли ги та м о й и л и н и кУй-
мослиги мумкин эм ас эди.
1>иринчидан, мазкур тамойил мулкчиликнинг турли
шпкллари тенг
хукукди
асосда ривожланишини таъмин-
лайди. Мулкчилик шакллари ва хужалик юритувчи субъект-
лпр Уртасидаги муносабатлар, ракобат катьий хукукий
Меъёрлар билан тартибга солинади. Иктисодиётни бошка-
рШида Узбошимчалик ва субъективизмнинг, турли икти
содий зУравонликларнинг олди олиниши учун ^укукий
Шврт-шароит вужудга келади. Иккинчидан, демократия
рииожланади, эдолининг сиёсий маданияти ва фаоллиги
ошади. Турли фикрлар, карашлар ривожланиши, мафку-
рвиий плюрализм карор топиши учун
хукук&й
кафолат
пайдо булади. Инсон эцжуклари таъминланади. Нокону-
ИИЙ имтиёзларга ёки, аксинча, камситилишларга чек
КУИияади. Учинчидан, алохида шахснинг, барча ижтимо-
ИЙ гурух ва катламларнинг манфаатлари туларок \исобга
олинади ва уларнинг яратувчилик имкониятлари, ижо
дий сало\ияти ва роли йил сайин ошиб боради. Конун
доирасида жамоат ташкилотлари фаол \аракат килишига
шпроит вужудга келади. Фукаролик жамияти шаклланади.
Домак, конуннинг устуворлиги ва барчага бирдайлиги
шмойили кенг маънода Узбекистонда ижтимоий тарак
киётга, жамият янгиланишига, инсон шахсининг юкса-
/ипнига хизмат кнлади. Шу боис мазкур тамойил Узбек
моделининг тамал тошларидан бири булиши табиийдир.
Узбек моделининг мазкур тамойили узидан аввалги
Колган тамойил билан чамбарчас боклик- Зеро, давлат бош
исло\отчи сифатида нафакат конун чикаради, ижроия
шил ари ва назорат билан шугулланади, у, шунингдек,
ижтимоий баркарорликнинг, конунийлик ва хукук-тар-
I и бот гаъминланишининг асосий кафили булади. Агар дав-
ЛАТНИНГ
бош исло^отчи сифатидаги роли иктисодий ва
сиёсий \аёт эркинлашиши жараёнида пасайиб борса, дав-
литминг конун чикариш ва хукук-тартиботни таъминлаш-
диги роли доимо юксаклигича колади.
Конун устуворлиги таъминланмаган жойда нафакат
264
Абдура^им Эркаев
тартибсизлик \укм суриб, инсон хукукдари бузилади, шу
нингдек, ицтисодий ривожланиш \ам ни,\оятда зиддият-
ли булади, иктисодий-сиёсий ва маънавий инкироз огар
кечади. Крнун устуворлигисиз иктисодий исло\отларни му-
ваффакиятли утказиб булмаганидек, иктисодий ривож-
ланишга эришмасдан конун устуворлигини таъминлаб
булмайди. Бу икки жараённи бир-биридан ажратиш мут-
лако мумкин эмас.
Иктисодий етишмовчилик кенг таркалган жойда суи-
истеъмолчиликлар
\е ч
качон бардам топмайди. Ме\нат му-
носиб такдирланмаса, даромадларни стихияли цайта тац-
симлашга уриниш давом этаверади. Одций килиб айтган
да, иктисодий колоклик, Утирлик, коррупция, порахурлик,
кушиб ёзиш, ташмачилик каби иллатларни, иктисодий
жиноятларни келтириб чикараверади. Жамиятнинг икти-
содий \аётида, одамларнинг моддий муносабатларида к,о-
нун устуворлиги тамойили иккинчи уринга чекинади.
Хатгоки барк;арор ривожланиш давомида \ам ушбу та-
мойил бирданига тулик кррор топиб кол май, у нисбатан
узок муддат талаб килади ган, боскичма-боскич ва дои-
мий ривожланадиган жараён. Унинг тулик карор топиши
учун Узаро муштарак уч нарсанинг амалга ошиши талаб
килинади:
— жамиятнинг, ижтимоий \аётнинг барча ж аб^лари-
ни к,амраб оладиган пухта ва кэйишкок конунлар мажмуаси
вужудга келиши ва доимий такомиллашиб бориши;
— жамият аъзоларининг
хукукий
саводхонлик даража-
си ва конунга итоатгуйлиги юксак булиши;
— мавжуд конунларни \аётда амалга оширишнинг етар-
лича иктисодий шарт-шароити, сиёсий-маъмурий ва иж
тимоий механизми яратилиши.
4.
Кучли ижтимоий сиёсат олиб борилиши ва эдоли-
нинг кам таъминланган кием ини ижтимоий мудофаза килиш.
Давлат мулкини хусусийлаштириш ва янги мулк шаклла-
рининг вужудга келиши, халкэфкалигидатузилмавий узга-
ришлар содир булиши, бозор муносабатларининг карор
топиши нихоятда огар ва зиддиятли жараён. У утиш дав
рида а\олининг иш билан бандлигини ва реал даромадла-
рини муайян даражада пасайтиради. Халк хужалиги ва
иктисодий муносабатларни тубдан кайта куришнинг иж-
Л/tfft
Do'stlaringiz bilan baham: |