Мчышяинт ва таращ иёт модели
259
Утиш даврида давлатнинг бош ислох;отчи ва асосий
Инвестор булиши му^им а^амиятга эга. Чунки молиявий
мп моддий маблагаар етишмайди, муайян со^аларни исло\
кимиб, янгилик яратишга к;одир мутахассислар х;ам куп
»мас, уларни укдтиш, тайёрлаш керак. Машхур масалда-
ГИ оедуш, чуртанбалик; ва кдскдчбак;ага Ухшаб
\а р
ким
прпнами \ар томонга тортиб кетаверса хам, исло^отлар-
дам бир ran чикдши кдйин. Энг асосийси — а^олининг
манфаатларини эдимоялаш, ижтимоий мух;офазанинг пухта
УМланган тизимини
\а м
утиш даврида жамоат ташкилот-
лари ва \али кдттик; оёкда туриб олмаган хусусий бизнес
•Мае, давлат вужудга келтириши мумкин. Давлат бу бора-
ла хусусий тадбиркорлар, жамоат ташкилотлари кучлари-
ни. имкониятларини уюштиради. Бундай шароитда умум-
Миллий манфаатни кузлайдиган давлатнинг бош исло^отчи
пулиши нафакат мак;садга мувофик;, балки ягона тугри
ЙУлдир.
Дал ил сифатида Россия мисолига мурожаат этиш урин-
пи Маблаглар талон-торож кдлинди, угирланди. Сиёсий
нартиялар ^амда Узларининг тор иктисодий манфаатлари
гуфайли бирлашган корчалонлар гуру^лари аравани \ар
клйсиси Узи томон тортишга ^аракат кдлди.
Жамиятнинг реал тайёргарлигини ^исобга олмасдан,
дастлабки йилларда икгисодиётни наддан ташкари эркин-
лаштириб юбориш Россияда исло^отлар жиловининг дав
лат кУлидан чикдб кетишига сабаб булди. Бу, уз навбати-
да. огир икгисодий ва ижтимоий окдбатларга олиб кела-
1*1
ган суиистеъмолчиликларни келтириб чик;арди. Хатгоки
ишлаб чикаришни ривожлантиришга ва бюджет со*аси
ходимларига ойлик маош сифатида йуналтирилган маб-
лаглар, шу жумладан, четдан олинаётган инвестициялар-
дан кандай фойдаланилаётганини Ельцин даврида давлат
Мозорат кила олмай колди. Россияда халк; хужалигини кайта
цуриш ни\оятда зиддиятли ва стихияли равишда кечди.
Охири дефольт, яъни мамлакат иктисодиётининг тулов-
оиэлик \олати юз берди. Е. Примаков бошчилигидаги янги
\укумат аввалги икгисодий сиёсатнинг айрим тамойилла-
риии кайта куриб чикди.
Узбекистонда давлат бош исло^отчи сифатида исло^от-
ларнинг, бир томондан, э^укукдй базасини изчил ривож-
260
Абдура^им Эркаев
лантирмокда, бу борада жа\оннинг илгор тажрибасини
\исобга олмокда, иккинчи томондан — устувор йуналиш-
ларини белгилаб, асосий ресурсларни уларга йуналтирмокда.
Бу ислохотларни амалга оширишда турли бошбошдокдик-
ларнинг олдини олишга, жамиятнинг изчил янгиланиши-
ни таъминлашга имкон бермокда.
Мазкур тамойил ахамияти доимо бир хил булиб кола-
вермайди. Иктисодий исло\отлар чукурлашиб, иктисодий
эркинлашиш даражаси ошган сайин, айникса фукаролик
жамияти шакллана борган сайин давлатнинг бош исло
хотчи сифатида роли пасайиб боради. Таъкидлаш жоизки,
давлатнинг бош ислохотчи булишида потенциал зиддият
ва хавф яширинган. Икгисодиётга давлат ортикча арала-
шадиган, уни тартибга соладиган ва бошкарадиган жойда
бозор тамойиллари тула карор топмайди, чала булади.
Ракобат ривожланмайди, монополизм асоратлари куп сак-
ланиб колади. Мулк шакллари уртасида динамик мувоза-
нат вужудга келмайди, улар де-юре (конунда) узаро фарк
килсалар-да, де-факто (амалда) бир-бирига ухшаш була
ди. Окибатда иктисодиёт анча меъёрлашади, унга муста
киллик етишмайди. Мулк шаклларининг етарлича Узаро
фаркданмаганлиги жамият ижтимоий-синфий тузилмаси-
нинг хам кучли фаркд анмаслигига, сиёсий партияларнинг
эса бир-бирларига эгизакдек ухшашлигига, демократик
жараёнларнинг суст кечишига олиб келади. Шу боис ис-
лохотлар чукурлашиши жараёнида давлатнинг иктисоди-
ётга аралашуви чекланиб бориши шарт.
Узбек модели жамият тайёргарлигини хисобга олиб,
иктисодиётни \ам , давлат курилишини ва сиёсий \аётини
\ам эркинлаштири шга интилмокда. Бу борада Ислом Ка-
римовнинг «Узбекистан XXI асрга интилмокда» асарида
олга сурилган гоялар диккатга сазовордир. Иктисодиёт со-
хасини эркинлаштиришнинг максадини Президентимиз
куйидагича белгилаган: «биринчи навбатда давлатнинг бош-
карув ролини чегаралаш, хужалик юритувчи субъектлар-
нинг иктисодий эркинликларини хамда иктисодиётнинг
барча сохаларида хусусий мулк микёсларини кенгайтириш,
мулкдорларнинг мавкеи ва хукукдарини мустахкамлаш»1...
1 Ислом Каримов.
У зб ек и стан XXI асрга и к ти л м о ед а. Т о ш кен т,
«У збеки стан ». 1999 й ., 17-6.
Do'stlaringiz bilan baham: |