Маънавият ва т аращ иёт модели
247
хом ашё етказиб беришдан купрок; тайёр ма\сулот чика-
рувчи тузилмага айлантириш;
— миллий валютани баркарорлаштириш ва окибатда
унинг тулик; конвертациясини таъминлаш;
— бозор инфратузилмасини ва муносабатларини тулик;
вужудга келтириш;
— ташкилий ва бунёдкорлик вазифаларини амалга ош и-
риш учун окдлона микёсда чет эл инвестицияларини жалб
этиш;
— хусусий мулкчилик ривожланиши жараёнида инвес-
тицияларнинг асосий кисми давлат зиммасидан корхона-
лар ва хусусий капитал зиммасига утиши учун шарт-ша-
роит яратиш;
— ж а\он иктисодиётига тула хукукди интеграция бу-
лиш; бунинг учун транспорт ва коммуникация масалала-
рини ечиш.
Узбек модели, юкрридагилардан аён булиб турибди-
ки, миллий маадудликка, автаркияга мулжалланган мо
дель эмас. У очик жамият куришга, бош ка мамлакатлар
билан кенг микёсда узаро фойдали алокаларни ривож-
лантиришга мулжалланган. Шу боис унга мослашувчан-
лик, кайишкокдик хос булиши лозим.
i j
Узбек моделининг устувор йуналишларидан бири икги-
содий ислох;отларга мувофик равишда жамиятнинг ижти-
моий-синф ий тузилмасини ривожлантириш ва кадрлар
тайёрлаш масаласидир.
Республикада ишлаб чикариш нинг биз учун бутунлай
янги тармокдари вужудга келяпти, мавжудлари кенгайиб,
Кайта жи^озланиб, замонавий технологияларга кучирил-
мокда. Бу корхоналар учун юксак малакали ишчилар, ин-
жснерлар, менежерлар зарур. С обик И ттиф ок даврида
Узбекистонга янги курилаётган завод ва фабрикала^ учун
куплаб ишчи ва мутахассислар кучириб келинар эди. Узбек-
пар орасида замонавий саноат билан боглик ишчилар ва
мутахассислар салмоги а^оли таркибидаги узбеклар улу-
шига нисбатан кам эди. Мустакиллик шароитида юксак
тсхнологик ишлаб чикаришга ма\аллий а\олини макси-
мал даражада жалб килиш , мамлакатимизнинг илмий-
техникавий савиясини кутариш бошланди. Бу борада пух-
248
Абдурацш Эркаев
та уйланган сиёсат амалга оширилмокда. Мисол учун, мам-
лакатимизда барпо этилган автомобйлсозлик заводлари-
да, «Шуртангазкимё» мажмуасида ва бошка замонавий
корхоналарда и шла йд и ганл ар зарур малака олишлари учун
чет элларга амалий стажерликка ва Укишга юборилди.
Натижада бу корхоналарда деярли тулик, махаллий ахоли
ишламокда.
Кадрлар тайёрлаш миллий дастурига кура, янги типдаги
касб-хунар коллежлари тизимининг пайдо булаётгани ма
салани стратегик жихатдан хал кдлиш намунасидир. Ишчи-
лар сифат жихатдан усмокда, чунки таркибида юксак мала-
кали мутахассислар котлами кенгаймокда. Айнан шу катлам
мамлакатимиз халк; хужалигига илмий-техника тараккиёт
ютукдарини олиб киришни таъминлайди. Бу — биринчидан.
Иккинчидан, жамиятда купмулкчилик ривожланмокда. Де
мак, мулк шаклларига мувофик,, мулкдорлар синфи шакл-
ланади. Мамлакатимизда мулкдорлар синфи вужудга кели
ши куплаб авлодлар давомида тадбиркорлик туфайли сар-
моясининг табиий-тарихий тупланиши негизида эмас, балки
бир авлод умри давомида давлат мулкининг таксимланиши
ва шахсий тадбиркорлик ривожланиши негизида юз бер-
мокда. Мулкдорлар синфи мамлакатимизда бир авлод умри
давомида асосан шаклланиб булиши лозим. Чунки биз утиш
даврини 50—60 йил давомида чуза олмаймиз. Шу боис мулк
дорлар синфи вужудга келиши ва ривожланиши жараёнига
таъсир курсатиш узбек моделининг асосий хусусиятларидан
ва вазифаларкдан биридир.
Давлат Узига карашли корхоналарни хусусийлашти-
риш, йирикларини акциялаштириш, тадбиркорликнинг,
айникса, кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг оёкка
туриши учун турли имтиёзлар тизимини яратиш оркали
мулкдорлар синфи, хусусан Урта синф вужудга келишини
тезлаштирмокда.
Нафакат кичик тадбиркорлик ва тижорат билан шугул-
ланувчилар, фермерлар, дехконлар, шунингдек, турли
корхоналарнинг акцияларини сотиб олган кишилар, юк
сак мал акал и ишчилар, зиёлилар даромадлари ва жамият-
даги мавкрларига кура Урта синфга мансуб булишлари ло
зим. Урта синф ривожланган мамлакатларда сон жихатдан
энг катта катламдир. Бизда хам шундай булиши керак.
Do'stlaringiz bilan baham: |