А бдурсцим У р ка м
Исломдаги бугунги гоявий-сиёсий окимларни бахо
лашда ва мустакдл Узбекистан маънавий хаётидаги урни*
ни белгилашда уларнинг жамият тараккиётига, истиклол
талабларига нечук мос келиши мезон сифатида олиниши
максад га мувофикдир. Динга эътикод килиш ёки килмас-
лик — \ар бир кишининг шахеий иши, лекин миллий мус
такилликни мустахкамлаш, жамиятни ривожлантириш
хаммамизнинг умумий ишимиздир.
IV к и е м . МАЪНАВИЯТ ВА ТАРАЩ£ИЁТ МОДЕЛИ
ТАРАК&ИЁТНИНГ УЗБЕК МОДЕЛИ ТУШУНЧАСИ:
МАЗМУНИ, ТУЗИЛМАСИ, АСОСИЙ ТАМОЙИЛЛАРИ
XX аср жадон хал клари тарихида узгача Урин тутади.
Инсоният бу аср давомида илм-фанда, ижтимоий та
ра ккиётда мисли курилмаган муваффакиятларни кУлга ки-
ритди. Аммо айнан шу аерда икки марта жздон урушини,
бир к,анча инкдлобларни, большевизм ва фашизм бало-
ларини, курраи заминга, тирикликка хавф солган икки
карама-карши сиёсий тузумлар уртасидаги \арбий-ядро-
вий ракобатни бошидан кечирди.
ЮС аернинг Узига хос киёфасини, инсоният тарихи-
даги а^амиятини белгиловчи хусусиятларидан бири — бу
мустамлакачилик тузумининг капиталистик ва социалис
тик куринишларининг емирилишидир.
Мустакдлликка эришган мамлакатларнинг ,\аммаси ^ам
бир хил суръатларда ривожланаётгани йУк. Уларнинг ай-
римлари ижтимоий тараккиётнинг кудратли окимига ту-
111 иб олди, кУпчилиги турли иктисодий кийинчиликларга
дуч келмокда, баъзи бирлари ^алигача кашшокпикдан чика
олмаяпти. Юксак суръатларда ривожланаётган мамлакат
ларнинг — хо* у собик; мустабид, хо* собик мустамлака
мамлакат булсин — тажрибаси Урганилганда, уларнинг *ар
бири тараккиётнинг уз миллий моделини яратганини пай-
Каймиз. Бугун «швед модели», «япон модели», «Жанубий
Корея модели» ва шу каби атамаларни тез-тез учратиш
мумкин.
Совет мустабидлигидан халос булган мамлакатлар дам
мустакдл тараккиётнинг узларига маъкул шаклларини из-
лаб топишга ^аракат кдлмокдалар. Собик совет республи-
каларининг ижтимоий-сиёсий, иктисодий вазияти, ри
вожланиш суръатлари, табиийки, бир хил эмас. Бунинг,
албатга, *ар хил сабаблари бор. Уларнинг барчасида деяр-
ли кУпмулкчиликка таянган бозор икгисодиётини жорий
16 - А. Эркаев
242
Абдура^им Эркаев
кдлиш, демократик
ХУКУКИЙ
давлат куриш, фукаролик жа-
миятини шакллантириш асосий максад, деб зыгон килин
ган булса-да, бу максадга эришишнинг назарий концеп-
циялари, амалий йуллари турлича тушунилмокда. Бино-
барин, миллий ривожланиш учун танланган йул, усуллар,
омиллар, воситалар хам кар хил. Хар кайси мустакил мам
лакат узи учун ривожланишиинг самарали «миллий мо-
дели»ни яратишга интилиши тушунарли. Аммо амалда бун
га эришиш кийин. Бугунги кунда мустакил Узбекистон
шундай моделни ярата олган мамлакат хисобланади.
Буни жахонда 2008 йилда юз берган молиявий-икти-
содий инкироз синови хам тасдиклади.
Миллий тараккиёт у ёки бу даражада миллий гоя би
лан бокшк- Миллий гояси аник ифодаланмаган, яъни узи-
нинг энг олий максади ва ижтимоий идеалини (омоли
ни) белгилай олмаган халк уларга эришиш механизмини
(тараккиёт моделини) хам ярата олмайди. Бундай халк
нинг тараккиёти куп жихатдан стихияли, умумий оким-
даги барча тасодифлар ва тебранишлар таъсирида кечади.
Аксинча, миллий коя нечокли аник ифодаланган ва
омма онгига сингган булса, у миллий тараккиёт модели-
нинг давлат сиёсатини белгиловчилар томонидан шунча
лик аник шакллантирилишига ва онгли равишда кулла-
нилишига таъсир курсатади. Бу таъсир, шунингдек, кенг
омманинг мазкур моделга ижобий хиссий ва аклий муно
сабатда булишида, унга ихлос билан карашида, уни та-
шаббус билан кабул килишида, амалда куллаб-кувватла-
шида намоён булади.
Ахолини, биринчи галда ёш авлодни миллий гоя, ва
танпарварлик, Узбекистон билан фахрланиш, миллий ва
умумбашарий кздриятларга содиклик рухида тарбиялаш-
да тараккиётнинг узбек модели мазмунини, унинг узига
хос хусусиятларини очиб бериш, таргиб этиш мухим
ахамиятга эга. Бу бугунги хаётимизга, эришаётган ютук-
ларимизга, Президентимизнинг назарий ва амалий ижод-
корлигига муносиб бахо бериш, уларнинг кадрига етиш
учун хам керак. Бундан ташкари, узбек модели тугрисида
мулохаза юритиш, тадкикот олиб бориш унга Уз имкони-
ятларини тУла юзага чикаришда халакит бераётган турли
Do'stlaringiz bilan baham: |