Абдурахдм Эркаев
к,арор топтиришга интилиши улар тарафдорларини фаол
булишга, Уз эътщодлари келажагига ишонишга, бу кела-
жакни амалий фаолиятлари билан яратишга ундайди. Шу
боис пухта ва жиддий ишлаб чик,илган янги таълимотлар-
га ишонч, уларнинг тУфи ёки нотуфи булишидан кртьи
назар, дастлаб Узига хос рационаллик касб этади ва ама-
лиётда катта самара беради.
Бу янги таълимотнинг ижтимоий тарак^иёт билан зид-
диятлари юзага чик,магунча, уз ижодий сало\иятини сарф-
лаб булмагунча давом этади. Агар янги таълимот трафдор-
ларининг яратувчилик фаоллиги суст булса, улар ишончи-
нинг самараси узок ва^г имконият даражасида колиб
кетиши, воцеликка янги тарихий даврда таълимотнинг
узида хдм чукур узгаришлар содир булгандан кейин юз бе-
риши мумкин. Буни христиан дини мисоли тасдикдайди.
Дастлабки христианлик таълимотнинг аксарият тарафдор-
лари куллар ёки \аракат эркинлиги чекланган оддий ки-
шилар булишгани сабабли, христианлик Урнатилгач, Ев-
ропада антик даврга нисбатан маънавиятнинг аксарият
со\аларида, айникса илм-фан, тиббиёт, адабиёт, санъатда
ортга кетиш булди. Бу халат Уйгониш давригача давом этди.
Таълимотга рационал ишонч ижтимоий фаоллик ва
сафарбарлик билан кушилсагина юксак амалий самара
беради.
Исломга ишонч хам айнан шу сабабдан у вужудга кел-
ганидан кейинги дастлабки асрларда оламшумул буюк хар-
бий, сиёсий, иктисодий ва маданий ютук^трга олиб кел-
ди. Кучли ижтимоий тараккиётни таъминлаб, жахонда янги
цивилизацияни яратди.
Дастлаб рационал булган ишонч нисбатан узок; муд-
датли ижтимоий таржибалар оркали тасдикданмаса, \аётда
Узини окдамаса, омма кутган натижага олиб келмаса, узи-
нинг тескарисига, ё ишончсизликка, ё иррационал ишонч-
га (мутаассибликка, мантик,к,а зид ихлос га ва ш.к.) ай-
ланади. Маънавият эса инк,ирозга учрайди, кашшокдана-
ди. К,ашшок, маънавиятда мутаассибликка мойиллик
кучлидир. Ортодоксал диний таълимотларнинг, марксизм-
ленинизмнинг ва бошкд хаётга мослашиб ривожлана ол-
маган таълимотларнинг цисмати буни тасдицлаб турибди.
Эътикрд дунёк,арашнинг, у оркали бутун маънавият-
Маънавият ижтимоий jfodUca сифатида
27
нинг узаги сифатида вокеликка инсон муносабатини, хулк-
атворини, фаоллигини белгилайди. Ф аоллик учун, айникса
ижодкорлик учун оддий иш ончга асосланган илм куп хрл-
ларда кам лик кдлади. И жодкорлик ва ф аоллик иш ончнинг
ихлос ва и ш к билан бойитилиш ини такозо этади.
Одатда, ихлос бирор гояга, назарияга ёхуд санъат аса-
рига, умуман кдцриятга, унинг муаллифларига ёки тар-
гиботчисига кунгил куйиш дир (салбий нарсага «кУнгил
куйиш», \атто иж обий нарсага мавжуд ахлокийлик чега-
расидан ч и ки б, м еъёридан о р ти к и н ти ли ш асло ихлос
эм ас, у *ирс ва наф с дейилади). Аммо ихлос ш унчаки
кунгил куйиш эм ас, кунгил кУядиган объектни билиш ,
эмоционал ба^олаш ва унга интилиш *амдир. Ихлос иж о
бий эмоционал ба^о, самимий интилиш асосида вужудга
келади. Бировнинг тазйикдда киш ида ихлос ш аклланмай-
ди. У ш ахснинг Уз мойиллиги, эркин танлаш и (онгли ёки
онгсиз) туфайли к;арор топади. Д ем ак, ихлос таркибига
«интилиш» билан бирга «ихтиёр»
\я м
киради.
Ихлос билан бойиган иш онч ахлокийлик касб этади.
Ихлос бутун эътикодга, маънавиятга иж обий маънодаги
ахлокий ^ис-^аяж он, самимийлик ва иж тимоий мулжал,
яъни максад бахш этади. Ихлос эътикоднинг «инсоний»
киёф асини белгиловчи унсурларидан бири. Зеро, ихлос
оркали эъ ти ко д м и ллий в а у м ум и н сон и й кадриятлар,
ижодкор шахслар, мутаффакирлар асарлари, ибратли \аёти
\а м д а тарихий вокеалар билан богланади, конкретлаш а-
ди, ^аётийлашади. Ихлос туфайли эътикод аклий хддиса-
дан кунгил ходисасига х;ам айланади. Ихлос оркали эъти
код, шунингдек, индивидуал шаклга эга булади, муайян
шахе онги ва ф аолиятининг аддисасига, эътикодига ай
ланади. Ихлос и н соннинг уз максадига эриш иш , аклан ва
ахлокан такомиллаш иш , ижод килиш , яратувчилик ф ао-
лияти билан шурулланиш йулида жуда катта миссий paF-
батдир.
Ю коридагилардан хул оса ки ли ш м у м к и н к и , ихлос
эътикоднинг илм ва иш онч каби узвий таркибий кисм и-
дир. У иш ончга нисбатан бир оз торрок, аммо ундан анча
теранрок, эътикод мо^иятига якинрокдир.
Ихлос котиб колган тушунча эмас. Б алки у
илм ва
ишонч каби Узгаради, ривожланади. Баъзан и нсон ихлос
28
Do'stlaringiz bilan baham: |