Абдурацим Эркаев
И ш онч Уз мазмунига кУра, Эрих Ф ромм эътироф эт-
ганидек, рационал ёки иррационал характер касб этади.
Рационал ишонч шахснинг фаол щ и к ати га, яратувчи-
лигига асосланади. Унинг объектини таш кил кдлган гоя,
таълимот, идеал турри ёки хато, реал ёки утопик булиши
мумкин. Л екин шахе унга сидкидилдан ихлос билан интила-
ди, унга эриш иш йулларини излайди, ижод кдлади. Нати-
жада у Уша мак;садга етолмаса хам (агар у сароб булиб чик
са) маълум самарага эришади, фаолияти изеиз кетмайди.
И ррационал иш онч ш ахснинг ижодий пассивлигига,
фармонбардорлигига, мутаассиблигига асосланади.
«Агар иррационал иш онч ниманидир ё купчилик ёхуд
к;андайдир обрУли шахе хак,икат хисоблагани учунгина
,\ак,икат деб кабул килса, рационал иш онч самара берув-
чи Уз кузатиш ларига ва мушохддаларига асосланган эъти-
код мустакдллигини билдиради»1, — деб ёзади Эрих Фромм.
Назаримизда, Ф ром м нинг ушбу хулосаси умумий кУри-
ниш да маълум даражада бир ёк^ама, масалага бир оз тор-
р о к ёндаш иш нинг ок,ибатига ухшайди. Л екин э н г аввало
Ф ром м нинг асосий хулосаси ни^оятда теран ва турри: ра
ционал иш онч — бу самара берувчи эътицод мусгакдлли-
гидир. Бош цача килиб айтганда, и ш он чн ин г рационал
булиш и эътик;од м устакиллигини таъм ин лаш га хизмат
килади.
М устакил эътицод эса шахе ва ж амият э\тиёж ларини
нисбатан турри англайди ва бу эхтиёжлардан келиб чик;иб
янгиликларга, ранг-барангликка, мавжуд холатни узгар-
тириш га интилади. И ррационал иш онч хурликка хам, иж
тимоий янгиликка хам интилмайди, балки уларни гайри-
табиий кучлардан, дохийлардан, авлиёлардан кутади. «Ир
рационал иш онч нимагадир ёки кимгадир мутаассибона
(ф анатик) ихлос кдлиш дирки, унинг мохияти шахсга те-
гишли ёки шахедан таш царида турувчи иррационал об-
рУга буйсунишдан иборат»2, — деганида, Э. Ф ромм асосан
*ак; эди.
Ф ромм мулохазаларидаги бизга бир ёкдамалик булиб
туюлган ж и\атларга келсак, куйидагиларни таъкидлашни
'Эрих Фромм. Психоанализ и этика М., 1993, 159-6.
2 Уша жойда, 156-6.
Маънавият ижтимоий ходиса сифатида
25
истар эдик. Иш онч, унинг рационал ёки иррационал харак-
тери ш ахснинг узок давом этган муло\азалари, хулосала-
ри ва \аёти й тажрибаси мадсули булиши
булмаслиги
\а м мумкин. Кейинги \о л д а у жамиятдаги ёхуд шахе суб-
му^ити — оиласи, жамоаси ёки улфатларининг норасмий
даврасидаги \укм рон эътикод асосида ш аклланади ва шахе
томонидан тайёр аксиом а сифатида кабул килинади. Аммо
иш ончнинг рационаллиги ёки иррационаллиги булар б и
лан белгиланмайди.
У зок илмий та\ли ллар, м антикий хулосалар асосида
шаклланган иш онч иррационал булиши х;еч ra n эмас (агар
тадкикот усули нотугри танланса, дастлабки шартларда
ва таянилган хулосаларда хатога йул кУйилса ва \.к .). Ахир
философиядаги, диний таълимотлардаги, иж тимоий н а-
зариялардаги иррационал окимлар \а м атокли мутафак-
кирларнинг узок йиллар давомидаги аклий м е\нати, из-
л а н и ш л а р и , б о ш к а та ъ л и м о т л а р н и т а н к и д и й тахли л
ки л и б , маълум хулосаларга кели ш н ати ж аси да п ай д о
булган. Аксинча, тайёр *олда, «беуйлов» кабул кдлинган
иш онч чукур рационал булиши мумкин.
Рационаллик ва иррационаллик ш ахеий ёки ж амоа-
вий тажрибага, дунёвийликка ёки динийликка, материа
листок ёки идеалистик тамойилларга суяниш га бевосита
бовдик эмас. И ш ончнинг рационаллик ва иррационаллик
мезонини тараккиёт заруриятидан излаш керак. Ш ахе (жа-
моа) катгик иш онган тушунчалар, меъёрлар, гоялар, иде-
аллар тарихий тараккиёт заруриятига канчалик мос кел-
са, иш онч ш унча рационаллик касб этади. Тарихий зару-
риятга, ж амият ривожланиш талабларига мос келмайдиган
илмга нисбатан ш аклланган иш онч иррационалдир. У
объектив самара бермайди.
Д емак, маънавият тараккий этиш и учун эътикод са-
марали рационал иш ончга асосланиш и лозим. Бу ишонч
четдан муъжиза кутиб утирм айди, ш ахе уз эътикодига
содик колган ^олда, максадига эриш а олмаса \а м , саба-
бини уз фаолиятидан ахтаради. Бинобарин, унга тан ки
дий ба*о беради, кушимча воситалар излайди ва \.к .
Янги таълимотлар, янги динлар Узларидан аввал ву-
жудга келган бош ка мухолиф таълимотлар, динлар билан
гоявий, сиёсий курашда
уз
урнини топиш га, Уз ^акикатини
2 6
Do'stlaringiz bilan baham: |