Microsoft Word Графика маъруза узб doc



Download 461,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet1/22
Sana26.02.2022
Hajmi461,56 Kb.
#468191
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
mobil ilovalarni ishlab chiqish fanidan tajriba ishlarini bajarish boyicha




Тошкент Ахборот технологиялари университети
Урганч филиали 
 
 
«Компьютер инжиниринги» 
факультети 
 
“ Ахборот технологиялари ” 
кафедраси
К
К
о
о
м
м
п
п
ь
ь
ю
ю
т
т
е
е
р
р
г
г
р
р
а
а
ф
ф
и
и
к
к
а
а
с
с
и
и
в
в
а
а
д
д
и
и
з
з
а
а
й
й
н
н
 
фанидан маърузалар матни 
У
У
р
р
г
г
а
а
н
н
ч
ч
2
2
0
0
1
1
6
6



МАЪРУЗА № 1. 
Мавзу: Компьютер графикаси фанига кириш.
Режа : 
1.
 
Кириш. 
2.
 
Тасвир чикариш усуллари. 
3.
 
Графиканинг программа модели. 
4.
 
Интерактив программалашнинг эргономик факторлари. 
5.
Хулоса.
 
Таянч иборалар
Компьютер графикаси, панорама эффекти, камера эффекти, дарча, тасвир чикариш 
майдони, дунёвий координата, эргономик фактор, интерактив программалаш. 
 
Кириш
. Якин вактгача машина графикаси билан шугулланиш ўзига хос специфик
машгулот бўлган. У кимматбахо программа таъминотини талаб этади. Фан ва техникани 
тез ривожланиб кетиши вазиятни ўзгартириб юборди. ШК билан фойдаланиш 
мулокотини графикасиз тасаввур килиб булмайди. 
Машина графикаси бу тасвирларни саклашни ва тайёрлашни ургатади.
Интерактив графика - янгирок фан булиб, бунда фойдаланувчи чизмани, расмни, тасвирни 
хохлаганча узгартира олади. Компьютерда реал ва абстракт объектларни тасвирини 
яратиш мумкин. Кўзгалмас фойдаланувчи нуктаи-назари олдида объектни хохлаганча 
айлантириш мумкин (панорама эффекти). Кузгалмас объект
атрофида айланиб томоша килиши мумкин, бу эффект камера эффекти 
дейилади.
Хозирги 
даврда 
компъютер 
графикаси 
лойихалашда, 
моделлаштирищда, 
чизмачиликда ва хоказо жойларда ишлатилади. 
Тасвир чикариш усуллари 
60-йилларни ўрталарида векторли (штрихли) дисплейлар ишлаб чикилди. Бу 
курилма дисплей процессори, дисплей буфер хотираси ва электрон нурли трубка (ЭНТ) 
дан иборат эди. Дисплей процессори- бу командаларни интерпретация килиб, аналог
кучланишга утказар эди. Кучланиш электрон нурни хосил килар эди. Нур билан 
трубканинг люминофор сатхида чизик тортар эди. Бу вактда буфер хотираси жуда 
кимматга тушган эди. Шундан кейин эслаб колувчи нурли трубка (ЗЭЛТ) ишлаб чикилди.
70-йилларни урталарида арзон телевизион техникага асосланган растрли 
дисплейлар ишлаб чикилди. Шундан сўнг компьютер графикаси билан шугулланиш авж 
олиб кетди. Чизиш коммандалари дисплей хотирасида нукталар тўплами кўринишида
сакланадиган бўлди. Бу нукта пиксель ёки пел дейилади (picture element сузидан олинган). 
Экран сатхи горизонтал растрли каторлардан иборат. 



Графиканинг программа модели. 
Программа модел учта кисмдан иборат: 
1) 
амалий программа
2) 
маълумотлар базаси 
3) 
график система
Маълумотлар базасида тасвирни геометрик маълумотлари, объект атрибутлари ва 
текстли ахборот сакланиши мумкин. 
Графикани чикариш: Дарча. Киркилиш. Тасвир чикариш майдони. 
Энг аввал иккита ўзгарувчи орасидаги богланишни экранга чикаришга харакат 
килишган. Бу холда графикни узи объект хисобланади. Шу богланишни геометрик 
кўриниши бу тасвир булади. Фойдаланувчи хохлаган координаталар системасини 
ишлатиши мумкин. Унинг координаталари дунёвий координата дейилади ва хохлаган 
масштабда ишлатиш мумкин. Фойдаланувчининг ахбороти жойлашган туртбурчак соха 
дарча дейилади. Шу дарчага кирмаган бошка кисми киркилади. Агарда киркилиш бўлмаса 
тасвир бузилади. Ажратилган дарчани экраннинг хохлаган кисмига жойлаштиришингиз 
мумкин. Сиз жойлаштирган соха тасвир чикариш майдони дейилади. 
 Интерактив программалашнинг эргономик факторлари. 
1. 
Бажариладиган амаллар оддий ва логик кетма-кетликда булиши керак. 
2. 
Фойдаланувчини бажариладиган амаллар билан чарчатиб куйиш керак эмас. 
3. 
Фойдаланувчига ёрдам булиши керак. Билимдон фойдаланувчи ёрдамсиз хам ишлай 
олиши керак. 
4. 
Фойдаланувчи билан программа орасида икки томонлама мулокот булиши керак. 
5. 
Фойдаланувчи йул куйган хатосини тугрилаш имконияти булиши керак, мулокот тили 
содда ва равон булиши керак. 
Хулоса.
Хозирги кунда хаётимизни компьютер графикаси фанисиз тасаввур килиб 
булмайди. Компьютер графикаси тиббиётда, таълим тизимида, телевиденияда, саноатда ва 
бошка сохаларда кенг кулланилмокда. Интернет тармогида WEB сахифаларни яратишда 
хам компьютер графикасидан кенг фойдаланилмокда. Office программа пакетида Power 
Point, Paint дастурлари, Adobe Photoshop, Gif Animator, Macromedia Flash MX ва 
бошкалар. 
Назорат саволлари 
1.
Компьютер графикаси нимани ургатади? 
2.
Тасвир чикариш усуллари кандай? 
3.
Графиканинг программа модели нима? 



4.
Дарча, тасвир чикариш майдони нима? 
5.
Интерактив программалашнинг эргономик факторлари нималардан иборат? 

Download 461,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish