Microsoft Word Графика маъруза узб doc


Адабиётлар: иловадаги [1], [2],[3],[4],[5]



Download 461,56 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/22
Sana26.02.2022
Hajmi461,56 Kb.
#468191
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22
Bog'liq
mobil ilovalarni ishlab chiqish fanidan tajriba ishlarini bajarish boyicha

Адабиётлар: иловадаги [1], [2],[3],[4],[5] 
Интернет: www.referat.ru 
 
 
МАЪРУЗА № 2 
Икки улчамли геометрик узгартиришлар.
Режа: 
1. Икки улчамли геометрик узгартиришлар( Силжитиш матрицаси, масштаблаштириш 
матрицаси, буриш матрицаси) 
2. Геометрик узгартиришларда бир турли координаталарни куллаш. 
3. Икки улчамли узгартиришлар композицияси. 
Таянч иборалар: 
силжитиш матрицаси, масштаблаштириш матрицаси, буриш матрицаси, 
бир турли координаталар. 
 
Текисликда бирор Р(х,у) нуктани бирор жойга силжитиш учун X координатасига 
dx ни, Y координатасига dy ни кушиш керак. 
x
1
=x+dx , y
1
=y+dy (1) 
вектор куринишда куйидагича ёзиш мумкин:
Р=[х,у], P’=[x’,y’], T=[dx,dy], P’=P+T,
[x’,y’]=[x,y]+[dx,dy] (2) 
P’=P+T, 
(3) 
(1) 
тенгламани объектни хар бир нуктасига кулаш мумкин. Тугри чизикни факат 
боши ва охирига кулласангиз хам объект силжийди. Бу коида масштаблаштириш 
(кенгайтириш ва сикиштириш) учун хам уринли.
Нуктани Х уки буйича Sx марта, Y уки буйича Sy марта масштаблаштириш 
мумкин. 
x’=x*Sx ; y’=y*Sy (4) 
Sx 0 
[x’,y’]=[x,y]* 0 Sy
(5) 
P’=P*S
(6) 
Масштаблаштириш координата бошига нисбатан бажарилади. Масштаб 
коэффициенти 1 дан кичик булса, объект кичраяди. Агар Sx

Sy булса, объектни 
пропорцияси узгаради. Хар кандай нуктани координата бошига нисбатан бирор бурчакка 
буриш мумкин:
x’=xcos

- ysin

,
y’=xsin

+ycos

(7) 



cos 0 sin0 
[x' y'] = [x y]* - sin 0 cos0 (8) 
Р' = Р*R
(9) 
Cоат стрелкаси буйича буриш манфий буриш булади. Соат срелкасига карши буриш 
мусбат буриш булади. 
cos (- 0) = cos 0 
sin (- 0) = - sin 0 
Еттинчи тенгламани куйидаги расмдан хосил килинишни киламиз. 
Буриш координата бошига нисбатдан бажарилади. Р ва Р1 координата бошидан бир 
хил масофада жойлашган. Оддий тригонометрик койидалардан куйидагиларни ёзиш 
мумкин.: 
х = r*cos a 
y = r* sin a (10) 
x'=r*cos (0+a) = r*cosa* cos0 - r*sina*sin0 
y'= r*sin(0+a) = r*cosa* sin 0 +r*sina* cos 0 (10) 
10 –чи тенгламани 11 – га куйиб 7 –чи тенгламани чикариш мумкин. 
 
 
 
Бир турли координаталарни геометрик узгартиришларда куллаш. 
Аввалги мавзуда силжитиш, масштаблаштириш ва буришлардан алохида 
бажарилар эди. Буни программалаштириш нокулай. Агар бир турли координаталарни 
кулласак, шу уч амални бир йул билан бажариш мумкин. Бир турли координаталар



геометрияда киритилган булиб, хозирда компьютер графикасида кенг 
кулланилади. Куп график пакетларда дисплей процессори бир турли координаталар билан 
ишлайди. Бунда нукта уч улчам билан киритилади. 
Р(х,у) нукта учта элементли вектор катор билан таърифланади: 
P(w*x,w*y,w) ; w


P(X,Y,w) бир турли координаталар билан берилса, уни декарт координаталарини 
куйидагича топиб олиш мумкин:
x=X/w, y=Y/w, w=1
Бир турли координаталарни w коэфициент билан уч улчамли фазога киритилган 
икки улчамли нукта деб тушуниш мумкин. Геометрик узгартириш матрицаларини 3х3 
матрицалар билан алмаштириш мумкин. Силжитиш тенгламасини матрица оркали 
куйидагича ёзиш мумкин: 
1 0 0
[X ‘ , Y ‘, 1]=[X, Y, 1]* 0 1 0 
dx dy 1
Масштаблаштириш матрицасини куйидаги куринишда ёзишимиз мумкин: 
Sx
0 0
[X ‘ , Y ‘, 1]=[X, Y, 1]* 0 Sy 0 
0 0 1 
Буриш тенгламасини матрица куринишида куйидагича ёзиш мумкин: 
CosA SinA 0 
[X ‘ , Y ‘, 1]=[X, Y, 1] * -SinA Cos A 0 
0 0 1 
Икки улчамли узгартиришлар композицияси. 
Аввалги мавзудаги R, Т, S матрицалари купайтиришини бир йула бажариш 
мумкин. Бу ерда асосий максад бирор объектни харакатлантириб, узгартиришлар 
композициясини куришдир. 
Бирор бир Р нукта устида куйидаги композицияни бажарамиз: 
1). Р
1
нуктани координата бошига кучирамиз; 



2). Бирор бир бурчакка бурамиз; 
3). Яна аввлги жойига кайтарамиз. 
Бу амаллар матрица куринишида куйидагича ёзилади: 
1 0 0 
CosA SinA 0 
1 0 0 
0 1 0 * -SinA CosA 0 * 0 1 0 = 
-x -y 1 0 0 1 x y 1 
CosA SinA 0 
= -SinA CosA 0 
X*(1-CosA)+y*SinA y*(1-CosA)-x*SinA 1
Аналогик равишда, объектни катталаштириб, бирор бир масофага силжитиб, яна 
кайтариб жойига куйиш мумкин. Бу амаллар куйидаги матрица билан ёзилади: 
1 0 0 S
X
0 0 1 0 0
0 1 0 * 0 S

0 * 0 1 0 =
-x –y 1 0 0 1 x y 1
S
X
0 0 
= 0 S
Y

X(1-S
X
) Y(1-S
Y
) 1
Композиция ишлатиш мультипликация кадрлар яратишда кулланилади. 
Назорат саволлари. 
 
1.
Силжитиш матрицасини тушунтиринг? 
2.
Масштаблаштириш матрицасини тушунтиринг? 
3.
Буриш матрицасини тушунтиринг? 
4.
Бир турли координаталарни куллаш афзаллигини тушунтиринг? 
5.
Композиция ишлатишни тушунтиринг? 

Download 461,56 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish