галган фарзандлар сони; mWy— х ёшдаги никогда турган аёл
лар сони.
Н и к о л и тугилиш коэффициенти бизнинг мамлакатимизда
танланма социологик тадкикрт асосида амалга оширилади. Рас-
мий статистика бундай усулни тан олмайди. Бу иккита муам-
мо билан ботик,- Биринчидан,
никохди тугилиш курсаткичи
никох,га кириш ёши ва нико\ца туриш давомийлиги билан
боглик, булиши керак. Иккинчидан, нико\ли тугилиш курсат-
кичини ^исоблашда х^кицатдаги н и к о \ билан расмий руйхат-
даги н и к о \ микдорий нисбатларининг т у ф и келмаслигидир.
Лекин утказилган а^оли руйхати
маълумотлари натижасида
аксарият х,олда, яъни 90 фоиз н и к о \ расмий руйхатга олин-
ган. Баъзи тадкикртчилар \ам м а янги тугилган чакдлокдарни
расмий никоадаги оилада тугилган, деб \исоблайдилар. Буни
т у ф и деб х,исобга олиш цийин.
Ю кррида келгирилган формула буйича н и к о \с и з тугил
га н
ч а к а л о к л а р
с о н и н и
\ и с о б л а ш
у ч у н
у н д а г и
« т » и н д е к с и н и (marriage) « п т » (nonm arriage) би лан ал-
маштириш керак. Лекин бундай ^олат
кам микдорда булган-
лиги учун формула кам дан-кам \олларда узгартирилган и н
декс билан \исо б л а н а д и .
Куп давлатларда ф укдролик \о лати далолатном алари-
ни ёзиш давлат органлари
том онидан расман руйхатдан
утган никохдаргина ха^иций х,исобланади. Б и зн и н г давла-
т и м и з д а эса н и к о ^ га булган м ун осаб ат и к к и хил. Бир
том он дан, Узбекистон Республикасининг амалдаги Оила
Кодексига мувофик;, ф укдролик \олати далолатномалари-
нп ёзиш давлат органлари том онидан расман руйхатдан
утган н и к о \л а р г и н а \акик;ий \и соблан ади . Факдт шу \ о л -
дагина э р -х от и н л арн и н г крнун олдидаги мулкий ва бошка
муносабатлардаги узаро \укУК ва мажбуриятлари пайдо
булади. Бу \о л д а ф арзанд билан ота уртасида х,ам бир канча
\УКУКИЙ муносабатлар вужудга келади:
1. Аёл билан эркак киши н и к о \и
булиб ажрашгандан кей-
ин, конуний ажрашган вакгидан 300 кун утгунга кадар фар
занд тугилса, фарзанд шу эркакдан тугилган булади (фарзанд
келиб чикиш сабаби аникданиб, исботланмаган булса).
2. Аёл билан эркак расман никохдан утмаган \олда ф ар
занд тугилиб, сунгра никохдан утиш учун ариза берилса ва
н и к о \ расмийлаштирилган булса, оталик ва болалик кону-
www.ziyouz.com kutubxonasi
ний ХУКУК ва
мажбуриятлари пайдо булади, лекин фарзанд
н ико\сиз тугилган \исобланади.
3.
Фарзанд отасининг «хациций отаси» деб тан олиб бер-
ган фамилияси буйича тугилганлик хакидаги гувохномасида
отасининг фамилияси курсатилади ёки ёлгизгина онасининг
фамилиясига расмийлаштирилиши \ ам мумкин. Бундай холда
эр-хотинлик хукукДОри булмагани каби,
оталик ва фарзанд-
лик хУКУКлари хам булмайди.
Мусулмончиликка асосланиб, кишилар томонидан фак,ат
шаръий никоздан утиб оила куриш ёки купинча оила куриб,
биринчи фарзанд тугилгандан сунг фарзандига тугилганлик
Хак^идаги гувохнома олиш учун
р асм ан руйхатдан утиш
Холатлари булаётганлиги сабабли хам, р асм и й никохдан
утганлар сони билан хаки^атда мавжуд оилалар сони (шунга
мос равишда тугилишлар сони хам) тугри келмайди.
Do'stlaringiz bilan baham: