О‘zr oliy va о‘rta maxsus ta’lim vazirligi buyrug‘i Buyruq №434 2017

Tamaki mozaika virusi oddiy viruslar deyiladi.  
Murakkab viruslarda tashqi kapsid mavjud bo‘lib, uni superkapsid deyiladi.  
Uning  tarkibida  boshqa  xil  oqsillar, lipoproteidlar,  ba’zan  uglevodlar  ham 
uchraydi. Superkapsid virus nuklein kislotasi tomonidan irsiylanmaydi. Virusning 
ichki  qismlari  hujayra  membranasida  yig‘iladi,  shuning  uchun  tashqi  kapsid  va 
undagi  uglevod,  lipid  va  oqsillar  virusga  birikib  qolishi  kuzatiladi.  Ayrim 
murakkab  viruslarda  bir  necha  kapsid  nuklein  kislotasini  va  fermentlarni  o‘rab 
turuvchi virion qismi mavjud.  

---

11 
 
Murakkab  viruslarga  gripp,  gerpes,  gepatit,  onkogen  viruslar,  qutirish, 
ensefalit,  qizilcha  kasalliklarini  yuzaga  chiqaruvchi  viruslarni  misol  qilishimiz 
mumkin.  
Virus  kapsidi  hujayraning  retseptoriga  bog‘lanib,  virusni  hujayra  ichiga 
kirishiga yordam beradi. Virusning virion qismi oqsil qobiqli bo‘lib, virus nuklein 
kislotasini  hujayraga  kirganda  fermentlardan  himoya  qiladi.  Viruslarda  nuklein 
kislotadan  DNK  yoki  RNK  bo‘ladi.  DNK  li  viruslarga  ko‘pincha  bakteriofaglar, 
hayvon  va  odam  viruslarini  misol  qilishimiz  mumkin.  O‘simlik  viruslarini 
ko‘pchiligi  RNKli  viruslardir.  Lekin  ba’zi  hayvon  va  odam  viruslari  RNKli 
viruslardir.  15  5-r  a  s  m.  Murakkab  tuzilishdagi  2  zanjirli  onkogen  virusining 
tuzilishi.  16  Hujayra  va  rivojlanish  biologiyasi  Masalan  gripp,  onkogen  viruslar 
(rak  chaqiruvchi  viruslar)  RNKli  viruslardir.  Onkogen  virusida  ikkita  RNK 
bo‘ladi.  Virusning  hujayraga  kirishi.  Asosan  hayvon  viruslari  hujayraning  ichiga 
kapsidi  bilan  kiradi,  bakteriofaglarning  kapsidi  esa  hujayra  tashqarisida  qoladi. 
DNK  tutuvchi  ko‘pchilik  viruslar  hujayra  ichiga  kirgandan  so‘ng,  uning  DNKsi 
hujayra  DNKsiga  ulanadi.  RNK  tutuvchi  viruslar  (masalan  onkogen  virusi)ning 
ba’zilari hujayra ichiga kirgach, o‘zining RNKsidan virus DNKsini sintezlaydi (bu 
jarayon teskari transkripsiya deyiladi va teskari transkriptaza  – revertaza fermenti 
yordamida amalga oshadi) va hosil bo‘lgan virus DNKsi hujayra DNKsiga ulanadi. 
Hayvon  viruslari  hujayra  retseptoriga  bog‘lanib,  hujayraning  ichiga  kiradi. 
O‘simlik,  zambrug‘  va  bakteriya  viruslarining  hujayra  ichiga  kirishi  birmuncha 
qiyin. Chunki bakteriya, zambrug‘ va o‘simlik hujayralarining devori qalin bo‘ladi. 
Asosan  viruslar  o‘zining  kapsididagi  maxsus  oqsillari  yordamida  o‘ziga  kerakli 
hujayra  oqsil  –  retseptoriga  bog‘lanadi.  Virus  aynan  o‘zi  birika  oladigan  hujayra 
retseptoriga  bog‘lanadi  (5,  6-  rasmlar).  Boshqa  turdagi  hujayraga  bog‘lana 
olmaydi. Bu jihatdan virus «tanib olish» xususiyatiga ega. Masalan «A, B, C, D, 
E»  gepatit  viruslari  aynan  jigar  hujayralarining  ichiga  kira  oladi  va  ular  ichida 
ko‘paya  oladi.  Bundan tashqari  ba’zi  hollarda hujayra  tashqarisidagi suyuqlikdan 
hosil bo‘lgan pinotsitoz vakuolalar orqali virus hujayraning ichiga kirishi mumkin. 
Hujayra  xromosomasiga  ulangan  virus  DNKsi  virusning  RNKsini  sintezlaydi. 
Sintezlangan  virus  RNKsi  yadrodan  sitoplazmaga  chiqadi  va  hujayra 
ribosomalarida  virusning  oqsil  –  kapsidini  sintezlaydi.  Ayrim  hollarda  virus 
nuklein  kislotasi  hujayra  xromosomasiga  ulanib,  virusning  RNKsini  va  kapsidini 
sintezlamasdan yashirin holatda bo‘ladi. Agar hujayraga biror-bir ta’sirlar, masalan 
ultrabinafsha nurlar, rentgen nurlari, kimyoviy moddalar, narkotik moddalar ta’sir 
qilsa, virus DNKsidan virus RNKsi ikki zanjirli RNKli onkogen virusining hujayra 
retseptoriga bog‘lanib hujayra ichiga kirishi. 17 virus oqsillari sintezlanadi. Virus 
DNKsi ham ko‘payib, o‘ziga o‘xshash virus zarrachalarini hosil qiladi. Virusning 
hujayradan  chiqishi.  Virus  oqsillari  xo‘jayin  hujayrasi  sitoplazmasidagi 
ribosomalarda  sintezlanib,  hujayra  plazmatik  membranasiga  o‘rnashadi.  Ma’lum 
vaqtdan  keyin  virus  DNK  yoki  RNKsi  aynan  shu  plazmatik  membrana  yaqiniga 
kelib,  plazmatik  membranada  tashqariga  bo‘rtiqchani  hosil  qiladi  (bu  gidraning 
kurtaklanib  ko‘payishiga  o‘xshaydi).  Aynan  shu  bo‘rtiqcha  ichida  virus  o‘zining 
DNK  yoki  RNKsi  kapsidga  o‘raladi.  So‘ngra  virus  hujayradan  chiqib  ketadi. 

---

12 
 
Bunday  hollarda  zararlangan  hujayralar  hayotchanligini  uzoq  vaqtgacha  saqlab 
qolishi  mumkin.  Ayrim  hollarda  hujayra  ichida  virusning  konsentratsiyasi 
ko‘payib  ketsa  hujayra  yoriladi  –  portlaydi.  Bunda  hujayra  nobud  bo‘ladi. 
Bakteriya  viruslari.  Bakteriya  virusi  –  bakteriofag  kapsidli  boshcha,  bo‘yni  va 
retseptorli  dum  qismlari  mavjud.  Bakteriya  viruslari  –  bakteriofaglarning  hujayra 
ichiga  kirishi  biroz  boshqacharoq.  Bakteriyalarning  qalin  hujayra  qobig‘i  murein 
moddasidan  iborat.  Bu  esa  bakteriya  ichiga  virusni  kapsidi  bilan  kirishiga 
to‘sqinlik qiladi. Shuning uchun bakteriofag dastlab bakteriya qobiqlaridan chiqib 
turgan  kipriksimon  oqsil  –  uglevodli  retseptorlarga  bog‘lanadi  va  bakteriofag 
o‘zining boshchasidagi nuklein kislotasini (DNKsini) ichi kovak tayoqchasi orqali 
bakteriya  ichiga  itarib  kiritadi.  Bakteriofag  nuklein  kislotasi  bakteriya 
sitoplazmasiga tushadi, bakteriya kapsidi esa hujayra tashqarisida qoladi. Bakteriya 
hujayrasi  sitoplazmasida  bakteriofagning  nuklein  kislotasi  reduplikatsiyasi 
(nuklein  kislotaning  karra  ortishi)  boshlanadi  hamda  bakteriya  ribosomalarida 
bakteriofag oqsili sintezlanib, bakteriofag kapsidi shakllanadi. Oradan ma’lum vaqt 
o‘tgandan so‘ng bakteriya nobud bo‘ladi. Yetilgan fag tashqariga chiqadi (7-rasm). 
Viruslarning kelib chiqishi. Viruslar avtonom genetik tuzilmalar bo‘lib, hujayradan 
tashqarida rivojlana olmaydi.