www.ziyouz.com kutubxonasi
51
Тиловберди полвон ўнг қўли билан Абрайнинг ёқасидан ушлади. Ичидан чил берди.
Шиддат билан кетига сурди.
Абрай полвон кетига селтанглаб-селтанглаб борди. Кимнингдир фонусига қоқилиб кетди.
Одамлар устига чалқанча тушди.
Тиловберди полвон йиқитдим дея, қўлларини кўтарди.
Насим полвон қабатидагилардан ташвишли овозда сўради:
— Нима бўлди-а, нима бўлди?
Насим полвоннинг овози жуда хаста бўлди, фақат кўзи ожизларга хос овоз бўлди.
Хўжасоатликлар Тиловберди полвонни олқишлаб қичқирди:
— Ҳал-о-о-ол!
— Тиловберди полвоннинг ҳақи берилсин!
— Хайрият, одамлар устига тушди, агар шу зарб билан ерга тушганда ичаги узиларди!
Тиловберди полвон баковул қошига чўккалади.
Бўри
полвон
юзларида
кувонч
ифодаси
кўринмади.
Вағир-вуғур
қилаётган
ҳамқишлоқларига амирона қўл силтади.
— Халойиқ, жим! — деди. — Кўп жавраманг, жим бўлинг! Халойиқ, даврадаги Бўри полвон
сўзим: Тиловберди полвон Абрай полвонни йиқитолмади!
Қони тез хўжасоатликлар бидиллаб кетди:
— Э, кўйинг-э, полвон бова, чалқайрамон ташлади-ю!
— Бундан зиёд қандай йиқитиб бўлади!
— Ё ерга киргизиб юборсинми!
— Халойиқ, сўзлаб бўлдингизми? — деди Бўри полвон. — Ай, Менгтўра халфа, гапни
бўлмай туринг, барака топинг! Қайтариб айтаман. Тиловберди полвоннинг йиқитгани бекор!
— Нимага бекор бўлар экан?
— Чунки у, одамлар устига йиқитди! — деди Бўри полвон.
— Сизга барибир эмасми, қаерга йиқитгани!
— Йўқ! Полвон полвонни осмоннинг кўкига отсаям бекор! Полвонмисан — ернинг устига
йиқит! Қани, бошқатдан олишинглар!
— Тавба, тағин ота эмиш бу одам!
Тиловберди полвон отасига ўқрайди. Қобоғини уйди. Тағин давра айланди.
Бўри полвон билди, ўғли ундан норози бўлди.
"Уҳ, қанийди ўғли ҳозир йиқитган бўлса! Ўғли буни билмайди-да! Билмагани яхши..."
XXXIII
Бўри полвон ўғлига нимадир демоқчи бўлди...
Ҳа, айтгандай, Бўри полвоннинг кўпни кўрган кўзлари бир нимани сезиб қолди: Абрай
полвон кўкрагини бериб олишди.
Бўри полвон бундай вазиятларда ёқадан қўшқўллаб ушлайди. Тик турганча бирдан яғринга
олади. Шунда, ғаними албатта юлдуз санайди...
Абрай полвон ана шунга жуда ўнг келади! Ўғли шуни сездимикин? Айтсамикин? Айтган
билан қийин-ов, Тиловбердининг ўнги яғрин эмас.
Бўри полвон ўғлига разм солди.
Ўғли қобоқ-тумшуғи осилиб давра айланди.
Абрай полвон оёқларини чўққа тоблади.
Бўри полвон ана шундан фойдаланди. Ўғлини имлади. Қоронғига олиб борди. Ўғли елкасига
қўлини қўйди.
Тиловберди отаси қўлини пастга тушириб ташлади. Юзини тескари ўгирди.
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |