www.ziyouz.com kutubxonasi
50
XXX
— Қани, энди даврага ҳўкиз тобоқни кўтарган полвонлар чиқсин!
Бўри полвон шундай дея, давра айланди. Кўз остидан Насим полвонга тикилди.
"Насим ошна, ўғлингга бир оғизгина чиқма, у Бўри бобонгни ўғли экан, демадинг-а, — дея,
ич-ичидан ўпкаланди. — Демайсан, деёлмайсан. Чунки сен ўша Насимсан... Сендан бундай гап
чиқмайди. Мана ҳозир биласан, сенинг фарзандинг киму менинг фарзандим ким..."
Насим полвон тўғрисида оёқ илди. Соқолини силади. Томоғини қирди.
"Мени бир умр мағлуб этдим, қойил қилдим деб юриб эдингми? Ошна, адашасан".
Бўри полвон Насим юзларида бирон-бир ўзгариш кўрмади. Бундан ҳаминқадар ғаши келди.
"Кўп қайқайма, сенинг бу ўтиришинг зўрма-зўракилик, илжайишинг чидаёлмаслик.
Биламан, ич-ичингдан зил кетяпти. Ҳозир кўрасан, менинг ким эканимни. Олдингдан салом
бериб ўтаман..."
XXXI
Бўри полвон хаёл билан андармон бўлиб қолди. Бундай қаради, даврада ҳалиям полвонлар
бўлмади.
— Ай полвонлар, чиқингларда энди, давра маҳтал бўп қолди! — деди.
Насим полвон тарафдан Абрай, рўпарў тарафдан Тиловберди полвон даврага тушди.
Тиловберди полвон қўлини кўксига қўйди. Абрай полвонни олдинга таклиф этди.
— Қани, полвон, тортинг! — деди.
Абрай полвон Тиловберди полвонга йўл берди.
— Йўғ-э, йўл боши сиздан, полвон! — деди. Тиловберди полвон олдинда юрди. Абрай
кетидан эргашди.
Бўри полвон шуни, айнан шуни кутди. Юзларида табассум ўйнади. Олисроқда бўлса-да,
Насим полвонга тағин қаради.
"Кўрдингми, Насим ошна? Ўғлинг менинг ўғлимдан олдинда юришга юраги дов бермади.
Менинг ўғлим ҳамиша биринчи..."
Бўри полвон ўғилларни бир-бирига қиёслади. Айниқса, Абрай полвоннинг син-симбатига
синчиклаб-синчиклаб тикилди.
"Момоқизнинг ўғли хушсуврат йигит бўпти. Аммо Момоқизга ўхшамайди. Отасига
тортибди. Насимнинг ўзиям ҳусндор эди-да. Фақат бурнининг пучуқлиги Момоқизга келбат
беради..."
Бўри полвон соқоли учини буклаб тишлади. Сезилар-сезилмас бош ирғади.
"Борди-ю, Момоқизга етганимда, шу Абрай полвон менинг ўғлим бўларди..."
Абрай полвонга суқим кирмасин дея, назарини қувди, ён-верига туфлади:
— Туф-туф-туф!..
XXXII
Полвонлар қўл бериб кўришди.
Тиловберди полвон желаклари ўнгирини кетига сурди. Енгларини хиёл тортди.
Бармоқларини тили билан ҳўллади. Ўйнаб-ўйнаб, Абрай полвонга қараб бора берди.
Абрай полвон кўзлари қаршисида мардона ўйнаётган бармоқлар орасида ҳеч нимани
кўролмади. Кўзлари пир-пиради. Кейинига тисарилди.
Тиловберди полвон Абрай полвон кўзларига тикилди: Абрай полвон кўзлари ҳайиқди! Ана
энди ҳамлага ўтса бўлади!
Тоғай Мурод. Юлдузлар мангу ёнади (қисса)
Do'stlaringiz bilan baham: |