Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


AVENTURE

 

AVION



 

 

 



59 

aventure


  nf  1.  sarguzasht;  un  roman  d’aventures  sarguzasht  roman; 

dire  la  bonne  aventure  fol  ochmoq;  2.  xavfli  tashabbus,  xavfli  ish;  qaltis 

yurish-turish,  xatarli  sarguzasht;  esprit  d’aventure  avanturachilik, 

avanturaga  moyillik;  entraîner  qqn  dans  une  aventure  biror  kimsani 

tavakkal  qilib  ish  tutishga  qiziqtirib  qo‘ymoq;  3.  loc  adv  à  l’aventure 

tavakkaliga,  tusmollab, chamalab,  taxminan; je  marchais à l’aventure men 

tavakkal  qilib,  boshim  oqqan  tomonga  qarab  yurardim;  d’aventure,  par 

aventure 

tasodifan, 

tasodifiy  ravishda,  kutilmaganda, 

bexosdan, 

kutmaganda. 

aventuré,  ée

  adj  xavfli,  xatarli,  qaltis,  tahlikali;  hypothèse  aventurée 

qaltis gipoteza, faraz. 

aventurer

  I.  vt  tavakkal,  tavakkalchilik  qilmoq,  qaltis,  xavfli  ish  qilmoq; 

xavf-xatar  ostiga  qo‘ymoq;  tahlikaga  solmoq;  aventurer  sa  fortune  dans 

une  affaire  biror  ishda  o‘z  boyligini  xavf-xatar  ostiga  qo‘ymoq;  II. 

s’aventurer  vpr  jur’at,  jasorat  etmoq,  qaror  qilmoq,  botinmoq;  s’aventurer 

sur un pont branlant chayqalib turgan ko‘prikka qadam qo‘yishga botinmoq; 

s’aventurer  en  pleine  mer  ochiq  dengizga  chiqishga  jur’at  etm oq; 

s’aventurer une route inconnue notanish yo‘ldan yurishga qaror qilmoq. 

aventureux,  euse

  adj  1.  jasur,  dadil,  botir,  qo‘rqmas,  dovyurak,  jur’atli; 

homme  aventureux dovyurak kishi; 2. sarguzashtga  boy, sarguzashtli;  vie 

aventureuse  sarguzashtli  hayot;  3.  xavfli,  xatarli,  qaltis;  une  entreprise 

aventureuse qaltis xatti-harakat; un projet aventureux qaltis, xavfli reja. 

aventureusement

  adv  jasorat,  jasurlik  bilan,  yurak  yutib,  jur’at  qilib, 

qo‘rqmasdan, mardonavor, mardlarcha. 

aventurier,  ière

  n  1.  sarguzasht  qidiruvchi;  2.  péj  qallob,  muttaham, 

firibgar, tovlamachi; fitna odam, fitnachi, g‘alamis, qutqu soluvchi. 

avenu, ue

 adj nul et non avenu bekorchi, behuda. 

avenue

  nf  1.  prospekt,  shohko‘cha;  l’avenue  de  l’Opéra  Opera 



shohko‘chasi;  l’avenue  des  Champs  Elysées  Yelisey  maydoni;  2.  alleya, 

xiyobon;  3.  fig  -ga  erishish  yo‘li,  usuli,  vositasi;  les  avenues  du  pouvoir 

hokimiyatga olib boruvchi yo‘l. 

avéré, ée

 adj to‘g‘ri deb topilgan, to‘g‘ri ekanligi asoslangan; c’est un fait 

avéré to‘g‘ri deb topilgan fakt. 

avérer

 

(s’)



  vpr  qandayligi,  kimligi  ma’lum  bo‘lmoq,  bilinmoq,  bo‘lib 

chiqmoq;  ce  médicament  s’avère  dangereux  bu  dori  xavfli  bo‘lib  chiqdi; 

l’affaire s’avéra difficile ish juda qiyin bo‘lib chiqdi; il s’est avéré que bo‘lib 

chiqdi, bo‘lib qolgan edi, ekan. 

averse

 nf jala, sharros yomg‘ir; une violente averse kuchli jala; essuyer, 



recevoir une averse jalada qolmoq. 

aversion


 nf nafrat, jirkanish; xush ko‘rmaslik; yoqtirmaslik; yomon ko‘rish; 

avoir,  éprouver  de  l’aversion  pour  qqn,  avoir  qqn  en  aversion  biror 

kimsadan  nafratlanmoq;  jirkanish;  inspirer  de  l’aversion  nafrat  uyg‘otmoq; 

prendre qqn en aversion biror kimsani yomon ko‘rib qolmoq. 

averti, ie

 adj ogohlantirilgan, xabardor qilingan;  tajribali; yaxshi biladigan, 

bilimli, ma’lumotli,  bilimdon;  un critique averti  bilimdon  tanqidchi; être très 

averti  de  qqch  biror  narsaning  bilimdoni  bo‘lmoq;  tenez-vous  pour  averti 

siz ogohlantirilgansiz. 

avertir


  vt  ogohlantirmoq,  ogohlantirib,  bildirib,  xabardor  qilib  qo‘ymoq, 

xabar  bermoq;  avertir  qqn  d’un  danger  biror  kimsani  xavf-xatar  to‘g‘risida 

ogohlantirmoq; sans avertir ogohlantirmasdan, ogohlantirmay. 

avertissement

 nm 1. ogohlantirish, xabardor qilish; maslahat;  suivre un 

avertissement  ogohlantirishga,  maslahatga  quloq  solmoq;  avertissement 

au  lecteur  so‘z  boshi,  o‘quvchiga,  o‘quvchiga  eslatma;  2.  tanbeh, 

ogohlantirish,  ogohlantirish  chorasi;  l’élève  a  reçu  un  premier 

avertissement  o‘quvchi birinchi marta  ogohlantirish oldi; un avertissement 

du percepteur soliq nazoratchisining tanbehi, ogohlantirishi. 

avertisseur,  euse

  I.  n  signal,  signal  beruvchi  asbob,  qurilma;  un 

avertisseur  d’automobile  avtomobil  signali;  un  avertisseur  d’incendie 

yong‘in-signali;  II.  adj  signal  beradigan,  signal;  ogohlantiruvchi,  xabar 

beradigan; un appareil avertisseur signal beradigan, beruvchi asbob. 

aveu


 nm 1. iqror bo‘lish, bo‘yniga olish; un aveu franc, sincère samimiy, 

chin  ko‘ngildan  iqror  bo‘lish;  faire  l’aveu  de  qqch  biror  narsani  bo‘yniga 

olmoq;  passer  aux  aveux  iqror  bo‘ lmoq,  bo‘yniga  olmoq;  2.  de  l’aveu  de 

tous  barchaning,  barcha  kishilarning  e’tirof  qilishicha,  aytishlaricha;  un 

homme sans aveu shubhali kishi. 

aveuglant, ante

 adj 1. ko‘zni oladigan, ko‘zni qamashtiradigan; un soleil 

aveuglant  ko‘zni  oladigan  quyosh;  2.  fig  rad  qilib  bo‘lmaydigan,  e’ tirozga 

o‘rin qoldirmaydigan, aniq, shak-shubhasiz; une vérité aveuglante aniq; rad 

qilib bo‘lmaydigan haqiqat. 

aveugle

 I. adj ko‘zi ko‘rmaydigan, ko‘zi ojiz, ko‘r, so‘qir; devenir  aveugle 

ko‘r  bo‘lib  qolmoq;  être  aveugle  de  naissance  tug‘ma  ko‘r  bo‘lmoq;  2.  fig 

yaxshi-yomonni ajrata olmaydigan, ko‘zi yo‘q, hech narsani ko‘rmaydigan; la 

colère  rend  aveugle  g‘azab hech narsani ko‘rmaydigan  qilib  qo‘yadi;  3. fig 

ko‘r-ko‘rona,  bilmasdan,  tushunmasdan  qilingan;  une  obéissance  aveugle 

ko‘r-ko‘rona  itoat  qilish;  4.  litt  tasodifiy,  sinalmagan;  destin  aveugle  taqdir 

tasodifi; 5.  hamma yog‘i  berk, yorug‘lik  tushmaydigan; une fenêtre  aveugle 

yorug‘lik tushmaydigan deraza; II. n ko‘r, so‘qir odam; un aveugle de guerre 

urushda  ko‘zidan  ajralgan  kishi;  à  l’aveugle,  en  aveugle  ko‘r-ko‘rona, 

o‘ylamasdan;  o‘ylamay-netmay,  tushunmasdan;  suivre  qqn  en  aveugle 

biror  kimsaga  ko‘r-ko‘rona  ergashmoq;  agir  en  aveugle  o‘ylamasdan  ish 

tutmoq;  prov au royaume des aveugles les borgnes sont rois bulbul yo‘q 

joyda qarqunoq – bulbul, suv yo‘g‘ida – tayammum. 

aveuglement

  I.  nm  aqlni  yo‘qotgan  holat,  jaholat;  II.  adv  o‘ylamay-

netmay,  o‘ylamasdan,  o‘ylamasdan,  ko‘r-ko‘rona,  tushunmasdan;  obéir 

aveuglement ko‘r-ko‘rona itoat etmoq. 

aveugler

  I.  vt  1.  ko‘r  qilmoq;  so‘qir  qilmoq;  ko‘zdan  qoldirmoq;  2.  ko‘zni 

olmoq,  qamashtirmoq;  le  soleil  m’aveugle  quyosh  ko‘zimni  oldi;  3.  aqlini 

qochirmoq, aqldan  ozdirmoq; la  colère l’aveugle  g‘azab  uni aqldan  ozdirdi; 

g‘azabidan  uning  aqli  qochdi;  4.  berkitmoq,  berkitib  tashlamoq,  tekislab 

yubormoq;  aveugler  une  fenêtre  derazani  berkitib,  urib  tashlamoq;  II. 

s’aveugler  vpr  (sur)  yanglishmoq,  aldanmoq,  adashmoq,  pand  yemoq;  il 

s’aveugle sur ses possibilités u o‘z imkoniyatlarida yanglishyapti. 

aveuglette

 

(à  l’)



  loc  adv  ko‘rmasdan,  qaramasdan,  tusmol  bilan; 

paypaslab, tusmollab,  tavakkaliga; avancer à l’aveuglette dans l’obscurité 

qorong‘uda  tavakkalicha  oldinga  yurmoq;  agir  à  l’aveuglette  tusmollab 

harakat qilmoq. 

aviateur, trice

 n uchuvchi. 

aviation

  nf  aviatsiya;  aviation  à  réactive  reaktiv  aviatsiya;  aviation  de 

bombardement  bombardimonchi  aviatsiya;  qiruvchi  aviatsiya;  aviation  de 

renseignement,  aviation  de  reconnaissance  razvedkachi  aviatsiya; 

aviation commerciale, aviation civile grajdan aviatsiyasi; école d’aviation 

aviatsiya bilim yurti; terrain d’aviation aerodrom. 

aviculteur, trice

 n parrandachi, parrandaboqar. 

aviculture

 nf parrandachilik, qushchilik. 

avide

 adj 1. ochko‘z, suq, xasis; 2. fig ishtiyoqmand, hirs qo‘ygan, tashna, 



qattiq  istovchi;  avide  de  sang  qonga  tashna;  avide  d’argent  pulga  hirs 

qo‘ygan; être avide de gloire shuhratga erishishni qattiq  istovchi, shuhratga 

ishtiyoqmand;  être  avide  de  connaître  bilimga  chanqoq;  les  yeux  avides 

tashna nigoh, tashna ko‘zlar. 

avidement

  adv  1.  ochko‘zlik  bilan,  suqlik  bilan;  ochko‘zlik  qilib;  2. 

tashnalik bilan, qattiq istak bilan, ishtiyoq bilan. 

avidité


  nf  ochko‘zlik,  suqlik,  hirs;  manger  avec  avidité  ochko‘zlik  bilan 

yemoq. 


avilir

  I.  vt  1.  xo‘rlamoq,  kamsitmoq,  yerga  urmoq,  tahqirlamoq;  2.  qadr-

qimmatini  tushirmoq, ketqizmoq, qadrsiz qilib yubormoq, beqadr, xor qilmoq; 

II. s’avilir vpr o‘zini yerga urmoq, o‘z qadr-qimmatini yo‘qotmoq; xor bo‘lmoq, 

xo‘rlanmoq;  isnodga  qolmoq;  il  s’est  avili  par  ses  lâchetés  o‘zining 

noma’qul xatti-harakati bilan isnodga qoldi. 

avilissant,  ante

  adj  xo‘rlaydigan,  haqoratlaydigan,  haqoratomuz, 

kamsitadigan, xo‘rlik keltiradigan, obro‘yini to‘kadigan, yerga uradigan. 

avilissement

  nm  1.  xo‘rlash,  kamsitish,  haqoratlash,  obro‘yini  to‘kish, 

yerga  urish;  xo‘rlanish,  kamsitilganlik,  haqoratlanish,  obro‘sizlanish;  2. 

qadrsizlanish, beqadr, xor bo‘ lish. 

aviné, ée

 adj mast, sarxush (sharobdan); une haleine avinée sharob hidi 

(mast odamdan kelib turadigan). 

avion

 nf samolyot; par avion samolyot bilan, samolyotda. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish