Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet227/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


FOCALISER

 

FONDÉ



 

 

 



232 

focaliser 

vt  1.  fokusni  topmoq,  bir  nuqtaga  qaratm oq;  2.  bir  yerga 

to‘plamoq,  bir  narsaga  qaratmoq,  jalb  etmoq  (diqqat-e’tiborni,  fikrnia, 

xayolni). 

fœtus


 nm 1. biol embrion, pusht, hom ila; 2. bot tuguncha, urug‘don. 

fœtal,  ale,  aux 

adj  biol  embrionga,  pushtga,  murtakka  oid,  embrion, 

murtak, embrionlik, murtaklik. 

foi

  nf  1.  ishonch,  e’ tiqod;  2.  sodiqlik,  vafodorlik,  to‘g‘rilik,  rostlik, 



ishonchlilik,  qat’iylik;  3. ishonch, ishonish; la bonne foi  to‘g‘rilik, haqgo‘ylik, 

halollik,  vijdonlilik;  de  bonne  foi  samimiy,  sofko‘ngilli,  yaxshi  niyatlar  bilan; 

les hommes de bonne foi vijdonli, halol odamlar; la mauvaise foi vijdonsiz, 

insofsiz, niyati buzuqlik; digne de foi ishonchga loyiq; 4. qat’ iy ishonish; une 

profession  de  foi  qat’iy  ishongan,  astoydil  ishongan;  5.  va’da,  so‘z,  gap, 

lafz;  ma  foi,  par  ma  foi  rostini,  ochig‘ini,  to‘g‘risini  aytganda,  menimcha; 

vijdonan qasam, ont ichaman. 

foie 


nm  jigar;  du  foie  gras  g‘oz  jigari  (taom);  l’huile  de  foie  de  morue 

baliq moyi. 

foin

1

 



nm 1. pichan, xashak; faire les foins  pichan, xashak o‘rmoq; faire 

du foin fam janjal, to‘polon ko‘tarmoq; 2. o‘rish uchun mo‘ljallangan o‘t. 

foin

2

 



intj vieilli foin de tupurdim, jin ursin. 

foire


1

 

nf 1. yarmarka,  bozor; une foire aux livres kitoblar yarmarkasi;  la 



foire  du  Trône  yarmarka,  sayil  (Parijda);  un  champ  de  foire  yarmarka, 

bozor maydoni; faire la foire aysh-ishrat qilmoq;  2. fam shovqin-suron, qiy-

chuv, g‘ala-g‘ovur. 

foire


2

 nf vulg vieilli ich ketish, ichburug‘. 

foirer 

vi  1.  vulg  vieilli  ichi  ketmoq,  tirraqilamoq;  2.  fig  tutolmaslik, 

ushlamaslik  (vint,  gayka  haqida);  3.  fam  muvaffaqiyatsizlikka  uchramoq, 

barbod bo‘lmoq, ishkal bo‘lmoq, amalga oshmay qolmoq. 

foireux,  euse 

I.  adj  1.  vulg  ichi  ketgan,  ichburug‘  bo‘lgan,  ichiketar, 

tirraqi;  2.  fam  vieilli  qo‘rqoq,  yuraksiz,  quyon  yurak;  3.  fam  muvaffaqiyatsiz, 

omadsiz,  o‘nggidan,  baroridan  kelmagan,  o‘ngmagan;  II.  n  1.  vulg 

ichburug‘dan, ich ketishdan qiynalgan kishi; 2. fam qo‘rqoq, yuraksiz kishi. 

fois


 nf marta, yo‘la, mahal; une fois par jour kunda bir marta; cette fois-

ci bu safar; maintes fois, de nombre de fois ko‘p marta; la prochaine fois 

kelgusu safar; une fois ou l’autre shu yoki boshqa mahal; à une autre fois 

kelgusi safar; pour une fois bir safar; une fois parti, je ne reviendrai plus 

bir ketdimmi, boshqa qaytib kelmayman; des fois  fam ba’zan, ba’zida,  goh-

goh, gohida; y regarder à deux fois puxta, yaxshilab o‘ylab ko‘rmoq, chuqur 

mulohaza qilmoq; deux fois deux (font) quatre ikki karra ikki to‘rt; loc adv à 

la  fois  darhol,  tezda,  bir  vaqtda,  ayni  zamonda;  une  bonne  fois  hech 

bo‘lmasa  bir marta; une fois pour toutes batamom;  loc conj une fois que 

bir yo‘la, karra, zahoti, zamon. 

foison 

I.  loc  adv  à  foison  juda  ko‘p,  mo‘l,  serob,  to‘kinchilikda;  II.  nf 

baraka, mo‘ llik, seroblik, ko‘plik; une foison d’exemples juda ko‘p misollar. 

foisonner 

vi  1.  (en,  de)  to‘lib-toshib  yotmoq,  boy,  serob,  mo‘l-ko‘l 

bo‘lmoq, juda ko‘p bo‘lmoq; 2. ko‘paytirmoq, urchitmoq, bolalamoq; 3. hajmi 

ortmoq, haddan tashqari; 4. shishmoq, do‘ppaymoq, qoppaymoq. 

foisonnant,  ante 

adj  1.  juda  ko‘p,  mo‘l-ko‘l;  2.  haddan  tashqari 

kattalashib ketayotgan, shishayotgan. 

foisonnement 

nm  1.  ko‘plik,  mo‘llik,  seroblik,  ortiqchalik,  serobgarchilik; 

2. haddan tashqari kengayish, kattarish. 

follement 

adv  1.  o‘ylamasdan,  mulohaza  qilib  ko‘rmay,  aqlsizlarcha, 

tentaklarcha; 2. juda ham, haddan tashqari, g‘oyat(da), o‘lguday. 

follet,  ette 

adj  1.  beaql,  esi  yo‘q,  tentak,  jinni,  ko‘ngliga  kelganini 

qilaveradigan, bema’ni, ahmoqona  ish  tutadigan; un fou follet goh u yerda, 

goh bu yerda ko‘rinadigan shu’la (lip-lip yonib ko‘rinadigan shu’la); II. nm jin, 

ajina; III. nf bot salat sho‘rasi, olabuta. 

folliculaire 

nm  bema’ni  yozuvchi  (bemaza  asarlarni  yozib  tashlaydigan 

adib); yomon qilib yozadigan, dasxati xunuk odam. 

follicule 

nm anat qopchiq, xalta, xaltacha, follikul. 

fomentateur,  trice 

n  g‘alamis,  ig‘vogar,  fitnachi,  vas-vasaga  soluvchi, 

sababchi. 

fomenter 

vt  yomon  ishga  undamoq,  gij-gijlamoq,  qo‘zg‘amoq, 

qo‘zg‘atmoq, avj oldirmoq, keskinlashtirmoq, kuchaytirmoq, oshirmoq. 

foncé, ée 

adj to‘q (rang, bo‘yoq haqida); vert foncé to‘q yashil, to‘q ko‘k. 

foncer 

I. vi 1. (sur) tashlanmoq, hujum qilmoq; 2. fam ish-harakatini  juda 

tez bajarmoq, ijro qilmoq, yelmoq, yeldek uchmoq, yeldek uchib, tez bormoq, 

jadal yurmoq,  ilgarilamoq; II. vt 1. tubiga qo‘ymoq, joylashtirmoq (bochkada); 

2. chuqurlashtirmoq; o‘ymoq (shaxta haqida). 

foncier, ière 

adj 1. yerga, yer egaligiga oid, yer; un propriétaire foncier 

yerdor,  yer  egasi  (burjua  dvoryan  hokimiyatida);  l’impôt  foncier  yer  solig‘i; 

un crédit foncier yer krediti (qog‘ozi); 2. o‘ziga xos, tabiiy, tug‘ma, odatdagi; 

asosiy,  tub, bosh,  eng muhim,  juda katta,  ikki baravar ortiq, alohida, zo‘r; 3. 

nm yer solig‘i. 

foncièrement 

adv  mustahkam,  chuqur,  puxta,  ko‘ngil  tubida,  ko‘ngilda, 

ich-ichidan, chin ko‘ngildan; il est foncièrement honnête u benuqson, sof, 

oq ko‘ngil, vijdonli. 

fonction 

nf  1.  xizmat,  lavozim,  vazifa;  être  dans  l’exercice  de  ses 

fonctions  o‘z  xizmatlik  vazifalarini  (burch,  majburuyat)  ijro  qilmoq;  faire 

fonction  de  sifatida  xizmat  qilmoq;  kimnidir  majburiyatini  ijro  qilmoq; 

s’acquitter de ses fonctions o‘z vazifasini uddalamoq; 2. harakatga kelish, 

ishlash,  faoliyat,  xizmat;  être  fonction  de  bog‘liq  bo‘lmoq,  qaram,  tobe 

bo‘lmoq;  en  fonction  de  loc  prép  muvofiq,  mos  ravishda;  3.  être  en 

fonction  ishlab  turmoq;  mettre  en  fonction  harakatga  keltirmoq;  4.  math 

funksiya;  une  fonction  dérivée  hosila,  yasama  funksiya;  5.  chim  xossalar 

majmui, jami xossa (xususiyatlar). 

fonctionnaire 

I.  nm  1.  mansabdor,  amaldor;  2.  partiya,  kasaba  soyuz 

xodimi;  II.  adj  1.  to‘ralarcha,  buyrokratlarcha;  esprit  fonctionnaire 

to‘ralarcha ruh, kayfiyat. 

fonctionnariser 

vt  1.  byurokratlashtirmoq,  byurokratga  aylanmoq;  2. 

davlat xizmatchisiga tenglashtirmoq. 

fonctionnel, elle 

adj 1. funksional, qunksiyaga oid; 2. qulay, soz, yaxshi, 

o‘ng‘ay, oson qo‘l keladigan, ixcham. 

fonctionner 

vi ishlab  turmoq, ishlamoq, harakatda bo‘lmoq (mexanizmlar 

haqida). 

fonctionnement 

nm harakat,  faoliyat, xizmat, harakat  qilish, yurish,  ish; 

à fonctionnement rapide tezyurar. 

fond 


nm 1. chuqurlik,  tub,  tag; des travaux de fond yerosti ishlari;  aller 

au  fond  des  choses  narsalar  mohiyatini  tushunib  yetmoq;  fig  buzmoq, 

xonavayron  qilmoq,  barbod,  xarob  qilmoq;  sans  fond  tagsiz,  tubsiz,  tagi 

yo‘q,  cheksiz,  bepayon;  (tout)  au  fond  chin  ko‘ngildan,  ich-ichidan, 

ko‘nglida,  dilida,  yuragida;  de  fond  en  comble  loc  adv  boshdan-oyoq; 

butunlay,  tamoman,  tag-tomiri  bilan,  tubigacha; le fin fond yurakdagi, yurak 

tubidagi; 2. tag,  tub, ost; chuqur qism; à double fond ikki barobar chuqur; le 

fond  de  cale  mar  kemaning  mexanizmlar  o‘rnatiladigan  va  yuk  ortiladigan 

ostki qismi; user ses fonds de culotte o‘tiroverib shimni  teshaverib yirtmoq; 

3.  mohiyat,  tub,  asosiy  ma’no,  mazmun,  mag‘iz;  un  article  de  fond  bosh 

maqola (gazeta, jurnalda);  loc adv faire fond sur qqn, sur qqch kimgadir, 

nimagadir  ishonmoq,  suyanmoq;  4.  orqa  qism,  orqa  o‘rin,  joy  (ekipajda);  le 

fond  de  la  scène  sahna  orti;  à  fond  de  train  jon  boricha,  bor  kuchi  bilan 

chopmoq, yugurmoq;  5.  fon; un fond  sonore  tovush,  ovoz  jo‘rligi; un fond 

lumineux yoritilgan maydon; un fond noir  tushunarsiz, qorong‘i maydon; 6. 

o‘rmonning ichkarisi, odam oyog‘i yetmagan yeri, xilvat joyi; 7. fond, mablag‘, 

pul;  8.  sport  chidamlilik,  bardoshlilik,  toqatlilik;  une  course  de  fond  uzoq 

masofaga yugurish. 

fondamental,  ale,  aux 

adj  asosiy,  muhim;  la  note  fondamentale 

musiqa akkordning asosiy notaso. 

fondamentalement 

adv jiddiy ravishda, jiddiy, asosli ravishda, tubdan. 

fondant,  ante 

I.  adj  1.  sersuv,  shirali  (mevalar  haqida),  og‘izda  erib 

ketuvchi; 2. eruvchi, yumshovchi, eruvchan, eriyotgan; II. nm 1. meva shirasi 

va  shakardan  qilinadigan  yumshoq  konfet;  2.  techn  flus  (rudaning  erishini 

oshirish va shlak hosil qilish uchun qo‘shiladigan modda). 

fondateur, trice 

n asos soluvchi, asoschi. 

fondation 

nf  1.  fundament,  asos,  poydevor;  jeter  les  fondations  asos 

solmoq,  negizini,  poydevorini  qurmoq;  2.  poydevor  qurish;  3.  tuzish,  ta’sis 

qilish;  4.  muassasa,  idora,  tashkilot,  institut,  fond,  jamg‘arma  (kimnidir 

xotirasi uchun, qandaydir chora, tadbir uchun ta’sis qilingan). 

fondé,  ée  de  pouvoir(s) 

n  biror  kishi  yoki  tashkilot  nomidan  ish 

ko‘radigan vakil. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   223   224   225   226   227   228   229   230   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish