Тарихий манбашунослик ўқув қўлланма Бакалаврлар учун


Асар муаллифи ва унинг яшаган даври



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/191
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#27947
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   191
Bog'liq
ТАРИХИЙ МАНБАШУНОСЛИК

 
3.3. Асар муаллифи ва унинг яшаган даври. 
Š¢
лёзмадаги асар муаллифи ва унинг яшаган даври т¢ђрисида ихчам 
маълумот келтирилиши зарур. Одатда шарš тарихчилари номлари ихчам 
тарзда ва т¢ла келтирилиши, имкон даражасида номлар оригиналда яъни араб 
алифбосида берилиши керак. Муаллифнинг туђилган йили ва вафоти, 
яратган асосий асарлари, уларнинг šисšача мазмуни келтирилиши маšсадга 
мувофиšдир. Шунингдек, муаллиф яшаган давр, жамият т¢ђрисида ќам 
талабаларга тушунча бериш зарур.
 
3.4. Асарнинг таркиби ва мазмуни таќлили 
Талабаларга манбанинг кодикологик хусиятларидан таш=ари ёзма 
манбалардаги асарнинг таркиби ва умумий мазмунини щам тушунтириш 
лозим. Буларни Б.А.Àщмедов манбанинг ички белгилари деб атаган
11
. Асар 
10
Б.А.Ащмедов «Ызбекистон тарихи манбалари».-Т.: Ы=итувчи, 2001. 17-бет.
11
Ыша жойда.


мазмуни ва унинг таркибини тушунтиришда педагоглар талабаларга 
=уйидаги илмий маълумотларни бериши зарур деб щисоблайман. 
1. 
Асарнинг умумий характери;
2. 
Асарнинг таркибини тащлили; 
3. 
Асарнинг мазмунини тащлил =илиш, \оявий-сиёсий савияси ва 
илмий =ийматини ани=лаш масалалари назарда тутади;
4. 
Асарнинг ызига хос хусусиятлари; 
5. 
Асарнинг ыз сощасига =ышган янгилиги ва унинг илмий 
ащамиятини ани=лаш. 
3.5. Манбадаги асарнинг умумий характери. 
Манбадаги асарнинг умумий характери деганда, асар мазмунининг 
умумий тарихга, масалан, «Тарихи Табарий», «Равзат ус-сафо», «Жоми ут-
таворих» каби асарларга хос хусусиятларини ани=лаш назарда тутилади. Ёки 
сулолалар тарихи-«Тарихи Байща=ий», «Тарихи салотини ман\ития» каби 
асарларга хос хусусиятларни ани=лаш тушунилади.
Булардан таш=ари яна хотира характердаги манбалар-«Темур 
тузуклари», «Бобурнома», «Тарихи Рашидий» каби асарлар хусусиятлари 
щам мавжуд.
Соф тарихий асарлардан таш=ари манба сифатида яна тазкиралар-
шоирлар, адиблар ва тасавуф намоёндалари ты\рисидаги мажмуалар щам 
катта илмий тарихий ащамиятга эга.
Дин намоёндалар ты\рисида агиографик характердаги асарлар щам 
мущим тарихий манба былиб хизмат =илиши мумкин. Булардан таш=ари 
ёзма ёдгорликлардан, айни=са, мактублар ва щужжатлар намуналаридан 
манбашунослик дарсларида ва шу сощага оид махсус тад=и=отларда 
фойдаланиш мумкин
12

Бу ерда келтирилган асар характери ты\рисидаги маълумотлар 
бакалаврлар учун кифоя деб щисоблайман. Ёзма манба ва ундаги асар 
ты\рисидаги бош=а тафсилотлар махсус илмий тад=и=отларда истифода 
этилади. 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish