Тарихий манбашунослик ўқув қўлланма Бакалаврлар учун


Маъруза материалини мустаҳкамлаш учун бериладиган саволлар



Download 1,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/191
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#27947
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   191
Bog'liq
ТАРИХИЙ МАНБАШУНОСЛИК

2.8. Маъруза материалини мустаҳкамлаш учун бериладиган саволлар: 
1. 
Манбашуносликнинг қайси йўналишини биласиз? 
2. 
Назарий манбашуносликнинг мақсади ва вазифаси нимадан иборат? 
3. 
Амалий манбашунослик деганда нимани тушунасиз? 
4. 
Манбанинг ташқи моддий белгилари деганда нимани тушунасиз? 
5. 
Манбанинг ички белгилари – таркиби ва мазмуни нимадан иборат? 
3-
Мавзу. Манбаларни ўрганиш ва ўргатиш усуллари 
Дарснинг мазмуни: Мавжуд манбашуносликка оид адабиётлар асосида
ёзма манбаларни ¢рганиш ва талабаларга ¢ргатиш усуллари ўзига хос 
хусусиятлари таҳлили берилади. 
Режа: 
3.1. Ёзма манбаларни тавсиф усули ва уларни талабаларга тушунтириш.
3.2. Кодикологик маълумотлар.


3.3. Асар муаллифи ва унинг даври.
3.4. Асарнинг таркиби ва мазмуни таҳлили
3.5. Манбанинг ¢рганилиши ёки тарихшунослиги.
3.6. Фойдаланилган адабиётлар р¢йхати.
3.7. Мавзуни мустаќкамлаш учун бериладиган саволлар.
 
Асосий тушунчалар: қўлёзма техник (моддий асоси) хусусиятлари
рақамлаш, варақлар сонини ёзиб қўйиш-пагинация, матн ўлчами, саҳифада 
сатрлар сони, дебоча, муқаддима, боб, фасл, қисм, дафтар, хотима-колофон, 
китобат тарихи, асар номи, унинг мукаммаллиги, муаллиф номи, тарих, хат, 
хаттот, хат тури ва услублари, муҳрлар, ҳошиядаги изоҳлар, турли ёзув ва 
қайдлар, асарнинг бошланиши ва охиридаги жумла. 
3.1. Ёзма манбаларни тавсиф усули ва уларни талабаларга 
тушунтириш. 
Áой тарихни ырганиш ва ыргатиш деганда, фа=ат ёзма манбаларда 
мавжуд маълумотлар ты\рисидаги билим ва тушунчаларни шунчаки механик 
тарзда талаба ва бакалаврларига етказиш эмас, балки анънавий ва замонавий 
педагогик усулларнинг энг =улай ва самарали воситаларидан фойдаланган 
щолда, уларда манбалар ты\рисида тушунча, билим ва улардан фойдаланиш 
малакасини ҳосил =илиш билан бирга, тарихимиз ты\рисида муста=ил фикр 
юритишга ыргатишни щам тушунамиз.
Бунинг учун эса, юртимиз тарихини ырганишда ёзма манбалардан 
фойдаланишнинг илмий ва методик асосларини ишлаб чи=иш ва амалиётга 
тавсия этиш тарих ва педагогика фанларининг энг мущим ва долзарб 
муаммоларидан биридир. Биз ыз маърузамизäà Нèçîìèé íîìèäàãè Тîøêåíò дàâëàò 
пåäàãîãèêà уíèâåðñèòåòè тарих факультетининг «Манбашунослик ва тарих 
ы=итиш методикаси» кафедраси ïðîôåññîð ы=èòóâ÷èëàðè проф. 
Щ.Н.Бобобеков, А.А.Мадраимов, Г.С.фузаилованинг сынгги, 1999-2005 
йиллардаги тажрибаларини умумлаштиришга щаракат =илдик. 
Бу масала жуда кенг =амровли былиб, ёзма манбаларнинг тад=и= 
этишни илмий методик асосларини чу=ур ырганиб чи=ишни та=озо этади.
Ёзма манбаларни талабаларга тушунтиришнинг бир неча принципи 
мавжуд. Биринчиси махсус каталоглардаги манбанинг тавсиф принципидир.
ХIХ аср охирида пайдо былган Европа мамлакатларидаги каталоглар 
ичида инглиз олими Ч.Рьёнинг кып томлик араб, форс ва туркий тиллардаги 
каталогларидаги ёзма манбани тавсифлаш принципи узининг мукаммаллиги 
ва пухта уйланганлиги билан алощида ажралиб туради. Куйида тил принципи 
асосидаги Ч.Рьёнинг «Британия музейидаги туркий кулёзмалар» (Лондон, 
1888, инглиз тилида) (Ñataloguc of the Turkish Manuscripts in the British 

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish