A b d u m a j id m a d r a im o V g avhar fu zailo V a


bilan  m ashg'ul  bo'lgan.  M asalan,  u  S hoh ruh  davrida  1441-yili  Janubiy  Hindistonga



Download 6,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet354/420
Sana31.12.2021
Hajmi6,54 Mb.
#275149
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   420
Bog'liq
--Manbashunoslik.Abdumajid Madraimov

bilan 
m ashg'ul  bo'lgan.  M asalan,  u  S hoh ruh  davrida  1441-yili  Janubiy 
Hindistonga 
elchi  qilib  yuboriladi.  Kolikut  shahrida  ham da  Vijayanagar 
rojaligida 
bo'lib oradan ikki yil o'tgach,  1444-yilning 27-dekabrida Hirotga 
qaytib 
keladi.  M azkur  elchilik  T em uriylar  davlatining  H indiston  bilan 
bo'lgan 
m unosabatlarini  m ustahkam lash  va  rivojlantirishda  k atta  rol 
o'ynaydi. 
A bdurazzoq  Sam arqandiy  H indiston  safari  vaqtida  k o 'rgan - 
bilganlarini 
to 'p lab ,  b ir  xotira  sifatida  yozib  qoldirgan  va  bu  m a ’lum ot 
Temuriylar 
davlati bilan  H indistonning o 'sh a  vaqtlardagi  ijtim oiy-siyosiy 
ahvoli,  ayniqsa  H indistonning  ijtimoiy  va  m adaniy  hayotini  o'rganish da 
katta 
o'rin 
tutadi.
A b d u razzo q  
S am arqandiy  1447-yili  S hohruhning  to p sh irig 'i  bilan 
G ilo n g a 
bordi  va uning  hokim i am ir  M uham m ad bilan  m u zokaralar olib 
bordi. 
O 'sha yili u  Misiga elchi qilib tayinlandi, lekin S hohruhning (1447- 
yil  12-mart)  vafoti  tufayli  bu  tash rif am alga  oshm ay  qoldi.
A b d u ra z z o q  
S a m a rq a n d iy   A b u lq o sim   B obur  x iz m a tid a   b o 'lg a n  
kezlarida  u n in g  
harbiy  yurishlarida,  m asalan,  1458-yili  M o zand aro n  va 
1454-yili Sam arqand ustiga qilgan yurishlarida qatnashdi.  1458-yili  Hirotni 
egallagan 
Sulton  Abu  S a’id  M irzo  uni  1463-yili  S ho hruh   xonaqosiga 
shayx  qilib  tayinladi  va  A bdurazzoq  Sam arqandiy  um rining  oxirigacha 
o'sha 
m an zild a 
istiqom at  qilib,  asosan  ilmiy  ish  bilan  m ashg'ul  bo'ldi.
A bdurazzoq  S am arqandiy  yirik  tarixnavis  olim   sifatida  ham   nom  
qoldirdi.  U  Eron,  O 'rta   Osiyo  va  O 'zbekistonning  X IV -X V   asrlardagi 
ijtim o iy -iq tiso d iy   va  m a d a n iy   h a y o tid a n ,  sh u n in g d e k ,  T e m u riy la r 
davlatining  q o 'shni  m am lakatlar  H indiston,  Xitoy  va  boshqalar  bilan 
iqtisodiy,  siyosiy va  m adaniy aloqalari  tarixidan  bahs  yurituvchi  “ M atla’ 
us-sa’dayn  va  m ajm a’  ul-b ah ray n ”  deb  ataluvchi  asari  bilan  m ashhur 
bo'ldi.  Kitob  1467— 1470-yillar  orasida  yakunlangan.
“ M atla’  us-sa’d ay n ”  ikki  qism  —  daftardan  iborat:  1)  Elxon  Abu 
Sa’id (1316-1335) davridan to A m irT em u m in g  vafoti va Xalil  Sultonning 
Sam arqand taxtiga o'tirishigacha,  ya’ni  1405-yilgacha bo'lgan davr tarixi 
va  2)  Shohruhning  1405-yili  H irotda  T em uriylar  im periyasining  oliy 
hukmdori  deb  e ’lon  qilinishidan  to   T em uriy  Abu  Sa’idning  1469-yili 
o'ldirilishigacha  bo'lgan  tarixi.  A sarning  1427-yilgacha  b o'lg an   davm i 
0 z  ichiga  olgan  qismi  kom pilyatsiya  b o 'lib ,  Hofizi  A bruning  “ M ajm u ’ 
at-tavorix”  kitobi  asosida  yozilgan.
Asarda  voqealar  xronologik  tartibda,  yilma-yil  bayon  qilingan.  Bu 
nol  kitobdan  foydalanishda  katta  qulayliklar  tug'diradi,  albatta.
M atla’  u s-sa ’d a y n ” ning  q o 'ly o z m a   nusxalari  S a n k t-P e tu rb u rg ,


Toshkent,  D ushanbe  va  Angliya,  Fransiya,  H indiston,  E ron  va  boshqa 
m am lakatlam ing  kutubxonalarida  saqlanm oqda.
A sam ing  ikkinchi  daftari  m atni  M uham m ad  S hafe’  tom onidan  1941 
va  1949-yiIlari  L ohur  shahrida  ch o p   etilgan.
Abdurazzoq Sam arqandiyning  Hindistonga qilgan safari bayon etilgan 
qismi  ham da  ikkinchi  daftam ing  1405-1427-yillar voqealarini  o ‘z ichiga 
olgan  birinchi  qism -juz  A .O ‘rinboyev  tom onidan  o 'zbek  tiliga  tarjim a 
qilinib,  1960  va  1969-yiIlari  chop  etilgan.
“ M atla’  us-sa’dayn”  asarining  ikkinchi  qism i,  xususan  uning  1427— 
1469-yillar voqealarini o ‘z ichiga olgan qismi yangi bo'lib,  Eron,  Markaziy 
Osiyo  va  O 'zbekistonning  shu  davr  ichidagi  ijtimoiy-siyosiy  tarixi  va 
m adaniy  hayotini  o'rganishda  asosiy  m anba  vazifasini  o'taydi.

Download 6,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   420




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish