Q u sm o n o V, U. J o ‘rayev, N. N o r q u L o V о ‘zbekiston tarixi

Amir  Nasrullo  istilosidan 
Amir  N asrulloning  Q o‘qon  xonligi- 
keyingi siyosiy ahvol 
dfigi  hukmronligi  uzoqqa  cho‘zilmadi.
C hunki  am irning  Q o‘qondagi  noibi 
Ibrohim   dodxoh  Q o‘qon  xonligi  aholisini  aw al  undirib  kelingan 
soliqqa qo‘shimcha ravishda Buxoro  amirligida joriy etilgan soliqlami 
ham   to ‘lashga  majbur  qilgan.  Natijada,  butun  Q o‘qon  xonligi 
hududida  1842-yili  katta  qo‘zg‘olon  ko‘tariladi.  Uning  oqibatida 
amirning  Q o‘qondagi noibi va beklari hokimiyati tugatildi.  Buxoro 
amiri  hukmronligiga  qarshi  qo‘zg‘olonni  tashkil  etgan  mahalliy 
kuchlar  Farg‘ona  vodiysida  ko‘chib  yurgan  qipchoqlar  madadiga 
tayangan  edilar.  Q o ‘zg‘olon  natijasida  Q o ‘qon  xonligining 
mustaqilligi  tiklandi.  Taxtga  N orbo‘tabiyning  ukasi  Hojibekning 
o ‘g‘li  Sheralixon  (1842—1845)  o ‘tqazildi.  Q o‘qon  xonligi  mus- 
taqilligini  tiklashda  minglar  qabilasiga  katta  m adad  bergan  qip­
choqlar  xonlikning  ijtimoiy-siyosiy  hayotida  katta  mavqega  ega 
b o ‘lib  oldilar. 
Q ipchoqlardan  M usulm onqul  mingboshi  etib 
tayinlandi.
Q o‘qondagi  m ag‘lubiyatga  chiday  olmagan  Amir  Nasrullo
122

---

yana  Q o‘qonga yurish  qiladi.  U   Q o‘qon  shahrini  40  kun  qamalda 
tutadi.  Biroq,  Amir Nasrulloning  qamalni  davom  ettirishiga Xiva 
xoni  Olloqulixonning  Buxoro  amirligiga  qilgan  hujumi  xalaqit 
berdi.  Amir  Nasrullo  Buxoroga  qaytishga  majbur  b o ‘ldi.
Sheralixonning  hukmronligi  davrida  aholidan  soliq  undirish 
kuchaydi.  Bu  hoi  m ehnatkash  aholining  noroziligini  keltirib 
chiqardi.  Bundan  tashqari,  davlatda  m uhim  lavozimlami  egallab 
olgan  qipchoqlar  davlat  ishlarida  o ‘z  hukmronligini  o ‘tkazishga, 
o ‘zbek,  qirg‘iz  va  tojiklarning  m am lakat  hayotidagi  ta ’sirini 
kamaytirishga  urindilar.  Qipchoqlar  Q o‘qonga  ko‘plab  ko‘chib 
kela  boshlagach,  m ahalliy  aholining  uy-joyini,  m ol-m ulkini 
zo‘ravonlik bilan tortib  ola boshladilar.  Bular xonlikda qipchoqlarga 
nisbatan  norozilikni 
kuchaytirdi.
M usulmonqul  1845-yilda  soliqlaming  haddan  tashqari  og‘ir- 
ligidan  norozi  b o ‘lib  qo‘zg‘olon  ko‘targan  0 ‘sh  xalqi  qo‘zg‘o- 
lonini  bostirish  uchun  qo‘shin  bilan  yuborildi.  1845-yilda  Isfara 
hokimi  Samarqandda  istiqomat  qilib  turgan  m arhum   Q o‘qon 
xoni  Olimxonning  o ‘g‘li  M urodxonni  olib  kelib,  Q o‘qon  taxtiga 
o ‘tqazadi  va  Sheralixon  o ‘ldiriladi.  M usulmonqul  o ‘z  qo‘shini 
bilan  Namanganga  keladi.  Ishni  avval  qizini  m arhum   Sher­
alixonning  o ‘g‘li Xudoyorxonga nikohlab  berishdan boshlaydi.  13 
yoshli  Xudoyorxon  bu  davrda  N am angan  hokimi  edi.  Shundan 
keyin  M usulm onqul  Q o‘qonga  kelib  M urodxon  va  uni  qo ‘llab- 
quvvatlaganlarni  fitnachi  sifatida  ayblab,  ulam i  qatl  ettiradi. 
Kuyovi  Xudoyorxonni  esa  taxtga  o ‘tqazadi  (1845).
T  , , .   .  , 
. 
X udoyorxon  yosh  b o ‘lganligi  tufayli