Ўзбекистон республикаси фанлар академияси


Тизимли фикрлаш нимани англатади?



Download 2,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet111/141
Sana24.02.2022
Hajmi2,9 Mb.
#240033
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   141
Bog'liq
ortiqov-4118---9225-1-2-20200929

Тизимли фикрлаш нимани англатади? 
Тизимли фикрлаш нималигини билиш учун тизимсиз ѐндашув тизимсиз фикрлашга 
мисоллар келтирамиз:
Орол денгизида сувнинг фожиали камайиб бориши бир онда содир бўлмади. Бу 
Сирдарѐ ва Амударѐлардан пахтани суғориш учун йўл қўйиб бўлмайдиган миқдорда 
сувнинг олиниши, сувнинг табиий буғланиши ва бошқа кўплаб йўқотишларини ҳисобга 
олинмаганлиги оқибатида юзага келди. Олимларнинг ҳисоб-китобларига ва 
огоҳлантиришларига эътибор берилмади. Бу тизимли хато намунаси. 
Ёки яна битта мисол. Ядерли чиқиндиларни кўмиш муаммосини ҳал этмай туриб 
атом электростанциясини қуриш - тизимсиз ѐндашувга мисолдир
умумий ѐндашувни (методологияни) белгилаб олиш учун тизимли фикрлаш, 
тизимли тахлил, тизимли ѐндашув ибораларини синоним деб ҳисоблаймиз
Тизимли ѐндашув (фикрлаш) нуқтаи назаридан, тизим таркибига кирувчи 
элементлар ҳам алоҳида, ҳам бошқа объект ва ҳодисалар билан боғлиқликда 
кўрилиши лозим. Ҳеч қандай тирик мавжудот, ҳеч қандай жамоа, ҳеч қандай машина ўз 
атроф-муҳитисиз мавжуд бўлмайди. Бироқ барча боғлиқликларни ифода этиш ва ҳисобга 


262 
олишнинг имконияти йўқ. Тизим ҳусусиятларига ва функцияларига катта таъсир этувчи 
муҳим қисм ва мустаҳкам боғлиқликларни аниқлашнинг ўзи етарли. 
Кўрлар филни тахлил қилган ривоят эсингиздами? 
Бириси, думини ушлаб кўриб: "Бу арқон", дейди. Бошқаси, тишини ушлаб: "Бу 
калтак", дейди. "Бу дағал устун", - деб айтади учинчиси, оѐғдан ушлаб. "Йўқ, бу девор, - 
дейди тўртинчиси, филнинг белини ушлаб... 
Уларнинг хатоси нимада? Улар катта тизимни қисмлар орқали тахлил қилишган, 
бироқ улар муайян фикрлашган, объектларни ўз ҳолича олишган, орасидаги барча муҳим, 
ташқи ва ички боғлиқликларни ҳисобга олишмаган. Ҳар бири бутун тизим тўғрисида 

Download 2,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish