П. Мирхамидова, А.Ҳ. Вахобов, Қ. Давранов, Г. С. Турсунбоева



Download 3,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/95
Sana24.02.2022
Hajmi3,69 Mb.
#231616
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   95
Bog'liq
1mcxWBDspmPEtyJa2LAHFmpR0Ozmkbgkh9LSQDO0

5.2. Кимёвий омиллар 
Баъзи химиявий моддалар бактерияларга кучли таъсир этади. Масалан, 
уларга кучли кислоталар, ишқорлар, оғир металларнинг тузлари билан таъсир 
этилса, уларда манфий хемотаксис намоён бўлади. 


 167 
Баъзи моддаларнинг оз миқдори ижобий таъсир этса, кўп миқдори 
салбий таъсир этади. Масалан, 40% ли формалдегид (формалин) вегетатив 
ҳужайраларни ва спораларни нобуд қилади, фенол ёки карбол кислотанинг 3-
5% ли эритмаси, хлорли оҳакнинг 10-20% ли эритмаси ёки спиртнинг 75% ли 
эритмаси дезинфекциялашда кўп ишлатилади. 
Микроорганизмлар ўстириладиган озиқа муҳитини албатта стериллаш 
зарур. Улар автоклавда 1-2 атм. босимда 105-120° да 15-30 минут давомида 
стерилланади. 
Кох кайнатгичида ҳам бўлиб-бўлиб стериллаш мумкин. Бунинг учун 
100° да 30 минут стерилланади, кейин термостатда бир сутка сақланади. 
Иккинчи кун яна 100° да 30 минут стерилланади ва термостатда сақланади, 
учинчи куни ҳам худди шундай стерилланади. 
Микробиологияда ишлатиладиган асбоблар эса иссиқ ҳаво ёрдамида 
куриткич шкафларда 150-160° температурада 1,5-2,0 соат давомида 
стерилланади. 
Озиқ-овқат саноатида пастерлаш усулидан кенг фойдаланилади. Бунда 
сут маҳсулотлари 60° температурада 30 минут сақланади, бундай ишлов 
берилганда бактерияларнинг вегетатив ҳужайралари нобуд бўлади. 
5.3. Биологик омиллар 
Табиий шароитда микроорганизмлар мураккаб биоценозларни ташкил 
этади, яъни бир ернинг ўзида турли бактерияларни учратиш мумкин. 
Бактериялар орасида симбиоз, метабиоз, антагонизм учраши мумкин. 
Симбиоз ҳолда ҳаёт кечирганда, бир тур кккинчи тур билан биргаликда 
яшайди. Масалан, кефир доначалари таркибида сут кислота ҳосил килувчи 
бактериялар ва ачитқи замбуруғлари биргаликда яшайдилар ёки тугунак 
бактериялар дуккакдош ўсимликлар билан биргаликда яшайдилар. 
Метабиозда бир бактерия иккинчи бактерия учун қулай шароит яратиб 
беради. Масалан, аммонификаторлар, нитрификаторлар учун NН
3
ҳосил 


 168 
қилади. Нитрозомонас NH
3
ни ўзлаштириб, нитробактер учун HNO
2
ҳосил 
қилади: 
2NH
3
+ 3O
2
2HNO
2
+ 2H
2
O + 658 кЖ 
HNO2 ни нитробактер оксидлайди: 
2HNO
2
+ O
2
2HNO
3
+ 180 кЖ 
Анагонизмда бир тур, иккинчи турнинг ривожланишини чеклаб қўяди. 
Масалан, содда ҳайвонлар бактерияларни еб қўяди, бактериофаглар 
бактерияларни 
эритиб 
юборади, 
бижғитувчилар 
чиритувчиларнинг 
кўпайишини чеклаб қўяди ёки турли-туман антибиотиклар бактерияларга 
салбий таъсир этади. Микроорганизмларга ташқи муҳит факторларининг 
таъсирини билган ҳолда, уларга қарши кураш чораларини қўллаш мумкин 
бўлади. 
Саволлар
1. Микроорганизмларга таъсир этувчи физикавий омилларни 
кўрсатинг ва уларни таъсирини изоҳланг. 
2. Микроорганизмларга химиявий моддаларнинг таъсири ҳақида. 
3. Биологик омилларнинг таъсири, яъни мураккаб биоценозни 
тушунтиринг. 

Download 3,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish