Hozirgi zamon xalqaro huquqi nazariyasi asoslari

2 -§ .  Hozirgi  zamon  global  muammolari  va  xalqaro  huquq
Sivilizatsiya  tarixi  davomida  urush  insoniyat  uchun  ofat  b o ‘lib  kelgan. 
Urush  ajdahosi  qurbon  qilgan  odam lam ing  hisobi  yo ‘qdir.  Ilgari  urush 
davlatlararo  m uam m olarni  yechishda  huquqiy  usul  deb qabul  qilingan  edi, 
hozirgi  paytda  bu  m aqom ini  yo'qotgan.  K atta  urush  bo'lsa,  butun  insoni­
yat halok bo'ladi,  kichik urushda esa barcha ishtirokchilar katta zarar ko'radi. 
Tinchlik  barcha  xalqlarning  farovonligi  uchun  kerak  bo'lgan  oliy  um u ­
minsoniy qadriyat hisoblanadi.  Bugun butun dunyoda tinchlik va barqarorlik 
o'rnatish  uchun  qulay  im koniyatlar  mavjud.  Shu  bilan  birga,  bu  im koni- 
yatdan  foydalanish  bilan  bog'liq  qiyinchilik  borligini  ham   in k o r  etib 
bo'lm aydi.  Q ator xalqaro  shartnom alar tuzilganligi  tufayli  keskin  yadroviy 
falokat  xavfi  biroz  susaydi.  Xalqaro  xususiyatga  ega  bo'lm agan  qurolli 
to'qnashuvlarsoni ko'payib borm oqda.  Kelajakda bunday shavqatsiz kichik 
urushlarda  nihoyatda  ko'p  odam lar qurbon  bo'lishi  m um kin.
Insoniyat  oldida  davlatlarning  birdam ligi  bilan  hal  etiladigan  global 
m uam m olar mavjud.  Ekologik faoliyat  o 'z  tahdidini  ko 'rsatm o q d a.  Iq ti­
sodiy  va  ijtim oiy  hayot  bilan  bog'liq  m urakkab  m asalalar o 'z   yechim ini 
kutib  turibdi.  Y er  yuzining  aksariyat  aholisi  ochlikdan,  turli  kasallik­
lardan  aziyat  chekm oqda.  Bu  m uam m olarning  yechim i  k o 'p   hollarda 
ichki  va  k o 'p   to m o n la m a  shartn o m alard a  o 'z   aksini  top m oq da.  Faqat 
barcha  m anfaatdor  to m o n la r  ishtirokida  global,  m intaqaviy  va  milliy 
xavfsizlikka,  barcha  uchun  teng  va  b o 'lin m as  bo'lgan  barqarorlikka  eri­
shish  m um kin.  G lobal  m uam m olarni  yechishdan  barch a  m am lak atlar, 
qolaversa,  b u tu n   insoniyat  m anfaatdordir.
Milliy va um um insoniy m unosabatlar o'zgarib borm oqda.  D unyo h am ­
jamiyati  m uhim   ijtimoiy-siyosiy tizimga  aylanm oqda.  U ni  m ustahkam lash 
yo'li  bilan  davlat  va  xalqlarning  milliy  ham da  um um iy  m anfaatlarini 
ta ’minlash  im koniyati  tug'ilm oqda.  B unday  m anfaatlam i  ta ’m inlashda 
davlatlarning sa’y-harakatlarini  birlashtirish  zarur.  Yangi  sharoitda xalqaro 
huquqni hurm at qilish davlat siyosati samarasining asosiy shartlaridan biridir.
Afsuski,  yangi  siyosiy  ong  talablari  k o 'p   hollarda  o rqada  qo lm oqda. 
Davlatlar aksariyat  hollarda a n ’anaviy egoistik m an fa atlary o 'lid an  borib, 
um um insoniy  va  milliy  m anfaatlam i  b ir-biriga  o 'z a ro   zid  q o 'y m o q d a. 
Aslida  ular  o 'z a ro   bog'liq  m anfaatlar  ekanligini  tushunish  yangi  siyosiy 
ongning  shakllanishida  katta  aham iyat  kasb  etadi.
G lobal  m u am m o lar  o 'z -o 'z id a n   yechilm aydi.  B uning  u c h u n   dav­
latlar  oliy  m aqsadlarni  nazarda  tutib,  harakat  qilishlari  lozim   b o 'lad i. 
Davlatlarining milliy va um um iy barqaror m anfaatlariga asoslangan yangi 
butun jah o n   tartib o tin i  yaratish  haqida  gap  borm oqda.  Bu  tartib   hozirgi 
zam onning  global  m u am m osidan  biri  b o 'lg a n   — jah o n   tizim ini  y anada 
ko'proq boshqariladigan qilishi  lozim ,  qaysiki usiz boshqa global  m u a m ­
m olar  o 'z   yechim ini  to p a  olm aydi.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Xalqaro  hayotda  o'zboshim chalik  ustuvorlik  qilm oqda.  G lobal  ta r­
tib  nihoyatda  sust  ravishda  o'rn atilm o q d a.  M u am m olarning  aksariyat 
qismi  tajriba  usuli  va  xatolar bilan  yechilm oqda.  B unday  y echim lar  n a ­
tijasi  falokatga  olib  kelishi  m um kin.  0 ‘tm ishdagi  siyosatdan  farqli  ra ­
vishda  bugun  nafaqat  m avjud  m uam m olarni  yechish,  balki  istiqbolda 
paydo  bo'lishi  m um kin  bo'lgan  m ojarolam ing  ham   oldini  olish  lozim . 
Buni  anglash sekinlik bilan xalqaro amaliyotga kirib borm oqda (m a’lum ki, 
B M T  istiqbolli  diplom atiyaga  k atta  e ’tib o r  berm oqda).
Jahon da o 'rn atilg an yangi tartibot dem okratik m azm unga ega bo'lishi 
kerak.  H ech  kim   qaro r  qabul  qilish  m onopoliyasiga  ega  bo 'lishi  m u m ­
kin  emas.  X alqaro  m u am m olarni  yechishda davlatlar ten g  huqu qq a ega. 
Y angi  ja h o n   ta rtib o ti  b a rc h a   d a v la tla rn in g   q o n u n iy   m a n fa a tla rin i 
ta ’m inlashi,  xalqaro  m unosabatlarni  takom illashtirishi  zarur.  K uchlar 
m uvozanati  bilan  alm ashtirilishi  lozim .
Yangi  ja h o n   tartiboti  iqtisodiyot,  fan,  sog'liqni  saqlash,  m adaniyat 
sohalarida  keng  ham korlik  qilish  uchun  qulay  sharoit  yaratib  berishi, 
davlatlarning  integratsiyalashuviga k o 'm ak  berish  kerak. Jaho n n in g  yangi 
tartibotini  yaratish  hozirgi  dolzarb m asalalardan biridir.  U ni  m uvaffaqi- 
yatli  yechim iga  nafaqat  bir  m am lakatning  faravonligi,  balki  insoniyat- 
ning  taqdiri  b og 'liq.  Bu  m asalaning  aham iyati  davlat  rahb arlarin in g 
nutqlari  va  xalqaro  sh artn o m alard a  doim o  qayd  etilayotganligi  bilan 
ham   izohlanadi.
Yangi  ja h o n   tartibotini  yaratish  va  uni  o 'm a tish d a   xalqaro  hu quq 
m uhim   aham iyat  kasb  etishi  taso d if em as.  X alqaro  m u no sabatlar tizim i 
boshqaruvini  xalqaro  huquqsiz  ta ’m inlab  bo'lm aydi.  X alqaro  tizim dagi 
dem o k ratizm n i  t a ’m inlash  u ch u n   h u quq  talab  qilinadi.  Y angi  jah o n  
tartiboti  huquqiy,  xalqaro-huquqiy  ham korlik  tartib oti  b o 'lish   lozim . 
Bularning barchasi um um iy qonuniyatni, ya’ni jam iyatning m a ’rifatparvar 
riv o jlan ish id a  h u q u q ,  q o n u n   u stu v o r  ah a m iy a tg a  ega  b o 'Ig an lig in i 
ko'rsatadi.  Bugungi  kunda  xalqaro  h ayotda  qonunchilikni  t a ’m inlash, 
xalqaro  h uquq  ustuvorligini  ta n   olish  kabi  m uam m o lar  o 'z   yechim ini 
topm oqda.
BM T X alqaro sudining 50-yilligi m unosabati bilan o'tkazilgan maxsus 
m ajlisda  so'zga  chiqqan  Bosh  Assam bleya  51 -sessiyasining  raisi  profes­
sor  D .F leytas  do  A m aral  xalqaro  h u quq   ustuvorligini  jo riy   etish  va 
ta ’m inlash m asalasi hayo t-m am o t bilan bog'liq,  insoniyat m uh im  ah am i­
yat  kasb  etgan  tinch lik ,  erkinlik,  xavfsizlikka  huquqsiz  erisholm aydi, 
chunki  ular  tsivilizatsiyalashgan  jam iy atni  rivojlantirishga  im k on  bera­
di.  degan  edi.
Bu  fikr X alqaro  sud to m o n id a n   ham   qayd  etilgan.  X alqaro  huquqni 
t a ’m inlash  m urakkab xalqaro jam iyatning xavfsizligi va farovonJigi  uchun 
m uhim   hayotiy  aham iyatga  ega.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

Shuni  qayd  qilish  lozimki,  xalqaro  huquq,  global  m uam m olarni 
yechishda ustuvor ekanligi turli yuristlar, birinchi navbatda, huquq nazari­
yasi  bilan  shug'ullanuvchi  olimlar  tom onidan  tan  olingan1.
Shu bilan  birga, xalqaro huquqning ustuvorligini joriy etishda to'siqlar 
borligi  ko'zga  tashlanm oqda.  Bunda  davlat  rahbarlari,  yurist,  ju rn a- 
listlarning  xalqaro-huquqiy  ongi  saviyasining  pastligi  nihoyatda  salbiy 
ta ’sir  ko'rsatadi.  Xalqaro  huquq,  BMT  va  boshqa  xalqaro  institutlarga 
nisbatan  keng tarqalgan  tanqidiy  qarashlar om m a  orasida  ularga  ishon- 
m aslik  fikrini  shakllantirm oqda,  davlat  siyosatiga  tegishli  t a ’sirini 
ko'rsatm oqda.  Bunday  ahvol  xalqaro  huquqni,  xususan,  uning  mexa- 
nizmini bilmaslik bilan izohlanadi.  Sodda qilib aytadigan bo'lsak,  xalqaro 
m unosabatlarda  ishonchli  majburlov  mexanizmi  yo'q,  shuning  uchun 
bu  huquq  samarali  bo'lolmaydi.  Bunday  mulohaza  yuritish  negizida, 
um um an  huquqni  tushunmaslik  yotadi.  M a’lumki,  huquqqa  nisbatan 
h urm atn i  t a ’m inlashda  m ajburlash  em as,  balki  ijtim oiy-iqtisodiy, 
madaniy,  m a’naviy  om illar  muhim  ahamiyat  kasb  etadi.  Davlatlar  o 'z 
m anfaatlarini  ko'zlagan  holda  xalqaro  huquq  normalariga  rioya  qiladi. 
Shu  bilan  birga  ba’zi  holatlarda  o'z  samarasini  berayotgan  majburlash 
ham  inkor  qilinmaydi.
Skeptiklar ba’zi  hollarda  xalqaro  huquq  normalari  buzilayotganligini 
aksariyat  holatlarda  xalqaro  huquq  o 'z  samarasini  bermayotganligi  bilan 
ta ’kidlamoqdalar.  Agar  xalqaro  huquq  va  milliy  huquqlar  buzilishlarini 
qiyoslasak,  unda  milliy  huquq  ko'rsatkichlari  ancha  yuqori  bo'ladi.
Xalqaro  shartnom alam ing  tarixiy  roli  haqida  juda  k o'p   dalillar 
mavjud.  II  jahon  urushining  murakkab  sharoitida  tuzilgan  bitim lar  fa- 
shizmga qarshi koalitsiyani tuzishga, g'alaba qozonishga olib keldi.  Hatto 
«sovuq  urush»  yillarida  ham  tuzilgan  qator xalqaro  shartnom alar tinch- 
likni  saqlashda  katta  ahamiyat  kasb  etdi.  «Sovuq  urush»  tugagandan 
so'ng  xalqaro  huquq  imkoniyatlari  sezilarli  ravishda  kengaydi.  Hozirgi 
paytda  u  xavfsizlikning  muhim  masalalarini  yechmoqda.
Xalqaro huquq jahonda yangi tartibotni shakllantirishda ishtirok etib, 
zam on talabiga muvofiq takomillashmoqda.  Olimlarning qayd etishicha, 
b a rc h a   h u q u q la r  orasid a  xalq aro   h u q u q   eng  hozirjavob  b o 'lib , 
o'zgaruvchan  dunyo  talablariga  tezroq  m oslashmoqda2.
O'zgarishlar  xalqaro  huquqning  ijtimoiy-siyosiy  mazmunida,  faoli­
yat  mexanizmida ro'y bermoqda.  Oliy m ansabdor shaxslar yangi xalqaro 
huquq  paydo  bo'layotganligi  haqida  fikr bildirmoqdalar.
Yangi jahon  tartibotini  faqat  mustahkam  yuridik  zaminda  o'rnatish
1 
Qarang:  Общая теория  права  и  государства.  Учебник /   Под ред.  В.В. Лазарева.  -  
М.,  1996.  С.444.
!  Qarang:  Theory  of International  Law  at  the  Threshold  of 21  st  Century/  The  Hague. 
1996.  P.  235.
www.ziyouz.com kutubxonasi

---

m umkin.  Bu  esa  hozirgi  xalqaro  huquqni  hamkorlik va  davlatlar  m an- 
faatlarining tengligiga asoslangan  yangi  xalqaro  huquqqa aylanishi jara- 
yonining yengil  kechishini ta ’minlash demakdir.  Huquqni  kuchga qarshi 
q o ‘yish,  xalqaro-huquqiy  tizim ni  m ustahkamlash  BM Tning  dolzarb 
vazifalaridan  hisoblanadi.  Dunyo  o'zgarayotgan  bir  paytda  ayni  shu  ti­
zim  yo'lboshchi  prinsiplarni  belgilashi  lozim.
XXI 
asr xalqaro  huquqi butun dunyo xalqlari  manfaatining himoya- 
siga katta e ’tibor beruvchi jahon hamjamiyati huquqidir. Xalqaro huquqni 
yaratish  va  normalarini  amalga oshirish  mexanizmida  katta o'zgarishlar 
sodir  bo'lm oqda.  Bu  jarayon  davom  etib,  xalqaro  huquqning  o ‘m i  va 
samarasini  oshirmoqda.
Qayd qilingan holatlar xalqaro huquq nazariyasining dolzarb m uam - 
m olarini  o'rganish  muhim  ahamiyat  kasb  etganligini  bildiradi.  Bolgar 
yuristi  I.  G enovning  fikricha,  bu  nazariya  «xalqaro  huquqshunoslik 
doirasida  m a’rifiy,  tashkiliy  va  metodologik  funksiyalami  bajaradi»1.