У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги


 Бергсон А. Творческая эволюция. М. 1908. С. 7



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet60/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Бергсон А. Творческая эволюция. М. 1908. С. 7.
www.ziyouz.com kutubxonasi


очилади. Фанга хдётийликни киритиш керак. Хаёт иккига були- 
нади:
1) индивидлар;
2) турлар.
Бу булиниш хаётнинг ички кучи оркали содир булади. Хаёт 
бу интилишдир. Унинг мохияти бирон-бир шаклни вужудга кел­
тириб, уни ривожлантиришдан иборат. Бу жихатдан инсон хаёт и - 
ни олсак, у тухтамас очик, тизимдир. Чексиз равишда булиниб, 
ривож топиб боради. Доимо хаётга мослашиб боради.
Ривожланиш факат олдинга караб эмас, балки оркага хам 
кетиши мумкин. Ривожланиш кушилишдан эмас, балки ажра- 
лишдан иборат булади. Демак, хаёт мохияти харакатдан ибо- 
рат.
Бергсон хаётни харакат оркали тушунган. Усимликнинг хара- 
катсизлиги инстинкт ва интеллектнинг туртки элементларидан 
иборат. Бергсон фикрича, акдга хам, инстинктга хам цатъий 
таъриф бериб булмайди. Улар якунланган нарсалар эмас. Улар 
доимо харакатда булади. Онгнинг узига хослиги сунъий равишда 
предметларни вужудга келтиришдан иборат. Масалан, мехнат 
Куроли инстинкт булса, интеллект тирик организмга хос булган 
куролдир. Интеллект онглилик махсули. Инстинкт эса онгсизлик 
махсули.
Бергсон хам эволюция тушунчасига уз эътиборини каратади. 
«Эволюция — бу оким», — дейди у. Хаётнинг ички конунияти 
бор. Унинг фикрича, бу инсоннинг ички кучидир. Хаётий энер­
гия таъсирида бутун хаёт ривожланади, дейди ва фанга муро­
жаат килади.
Фанда интеллектуал (акций) билимга купрок эътибор бери- 
лади. Интуитив ва интеллектуал билим окибатида дунё мавжуд 
булади. Инсоннинг конунни кашф килиши учун унда эркин 
ижод булиши керак.
У хаётий жушкинлик хакида гапирар экан интуитив билимга 
купрок эътибор беради. Интуитив билишга фаннинг кучи етмай- 
ди. Интуиция хар бир инсонда учрайди ва у билан яшайди. 
Интуиция бу ижод рухидир. Бергсон фикрича, интуиция хамма- 
да бор. Лекин инсонлар уни, айрим холларда очиб беролмайди. 
Бергсон интуиция ва интеллектни бир-бирига карама-карши 
килиб куймайди, балки интеллектуал билим интуицияга хизмат 
килиши керак, дейди. Бергсон, фикрлар бизга тафаккур олами- 
дан келади. Инсон пок булса, унга яхши фикрлар келади, нопок 
булса, унга нопок фикрлар келади, дейди.
Бергсон уз таълимотини методологик таълимот сифатида 
эмас, рухий-поэтик дунёкараш сифатида яратади. Бергсон уз 
карашларини хаётий образлар, гузал ухшатишлар, солишти- 
ришлар оркали баён этади. Бундай услуб Бергсонга хос хусуси- 
ятдир. Бу услуб борлик мохиятини очишнинг узига хос усули- 
дир, бунда субъект объект билан «хаётий» бошанади, у тирик
www.ziyouz.com kutubxonasi


борлик,нинг хаётига сингади. Бундай услуб Ницше фалсафасига 
Хам хосдир.
Бирок, Бергсон фалсафасида бундай к,араш юзакидир. Унинг 
«х,аёт фалсафасининг» чукур мазмуни, «хаёт» билан «назария» 
уртасидаги зиддият бевосита онг маълумотларига мурожаат кдлиш 
билан ечилади. Унинг дастлабки йирик асари хам «Онгнинг 
бевосита маълумотлари \ак,ида тажриба» деб номланади. «...Ту­
шуниш к,обилияти, — деб ёзади Бергсон, — харакат крбилияти 
билан бокланади... бу эса онгнинг тирик мавжудликка мослаш- 
ганлигидан далолат беради, бу мослашиш тобора аникрок, ва 
равшанрок, булиб бораверади, шунинг билан бирга мураккабла- 
шиб хам боради. Шу ерда тафаккуримиз уз вазифасини бошлай­
ди: у танамизни атроф-мухитга тобора сингишига ёрдам беради, 
нарсалар муносабатини тасаввур к,илади, яъни у материяни 
фикрлайди»1.
А.Бергсоннинг дунё тузилиши туррисидаги к,арашлари, гул и к, 
тарзда «Ижодий эволюция» (1907) номли асарида уз аксини 
топди. Бу асарнинг гояси «билиш назариясини хаёт билан тулди- 
ришдан» иборат.
Харакатни мушохада кдлиш — онгни узгарувчанлик холати- 
ни кузатиш — билиш жараёнида «хаётни» назария билан «тулди- 
риш»нинг мантик,ий бошлангич нук,тасидир. Шунинг учун хам 
Бергсон вак,т масаласига доимо к,изикдди.
У вак,тни Ньютон каби ходисалар кетма-кетлиги сифатида 
тушунмайди. Вак,тни «субстанция», онгнинг доимий хиссиёти, 
борлик, жараён сифатида тушунади. Дунё, Бергсон учун «даво- 
мийликдир», «угмишнинг келажакка к,араган узлуксиз ривожи- 
дир, олдинга интилган харакатидир»2.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish